ZZJZ: Svetski dan zdravlja posvećen depresiji

LESKOVAC

 

Ovogodinjii Svetski dan Zdravlja, 7. april obeležen je sa temom „Depresija, hajde da razgovaramo“. Cilj je da se ukaže na veličinu problema i na to koliko je bitno razgovarati sa ospobama koje pate od depresije, rekla je na konferenciji za novinare povodom Svetskog dana zdravlja prim. dr Vanja Ilić, načelnica Centra za promociju zdravlja Zavoda za zavno zdravlje u Leskovcu (ZZJZ).

 

Na Svetski dan zdravlja, 7. aprila, počinje godišnja kapanja prevencije depresije, ranog otkirivanja simtoma depresije, njenog lečenja, a vrlo je značajno da putem medija javnost ima što više inforamicija o ovoj bolesti, rečeno je na konferenciji za novinare u Zavodu za zavno zdravlje (ZZJZ), organizovanog povodom  obeležavanja Svetskog dana zdravlja.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 332 miliona ljudi danas pati od depresije, što iznosi 4,4 procenta ukupne svetske populacije. Na teritoriji Republike Srbije depresija se registruje kod 5 procenata stanovništva. Posmatrano po polu i socijanom statusu depresija se češće javlja kod žena, kod starije populacije i najsiromašnijih. Zbog toga je potrebno uključivanje svih relevantnih faktora društva i zajednice, kao i institucija, u rešavanju ovog problema, rekla je direktorka ZZJZ dr Aleksandra Nikolić.

Prema tom istraživanju oko 6,3 posto osoba javlja se lekaru tvrdeći da se oseća depresivno. U južnoj i jugoistočnoj Srbiji u odnosu na centralnu, nešto veći broj žena  kaže da je izloženo stresu, svaka druga žena. Preciznijih statstističkih podataka o depresiji nema, jer zvanična statistika depresiju ne vodi posebno kao bolest, zbog toga što je to skup simtoma.

-Depresija se javlja kod svih osoba, kod različitog uzrasta, različitih životnih prilika, i u različitim zemljama. Uzrokuje psihološke patnje koje utiču na najednostavnije svakodnevno bitisanje i život svakog čoveka. Pored toga, dovodi i do smanjenja produktivnosti funkcionisanja, rekla je Vanja Ilić.

Depresija je, prema globalnom istraživanju, svrstana na četvrto mesto po opterećenju invaliditetom, odnosno smanjenoj produktivnosti i funkcionalnosti u životu, jer veliki broj ljudi odsustvuje sa posla zbog simtoma uzrokovanim depresijom. U najgorem slučaju depresija dovodi do samoubistva, i ona se nalazi na drugom mestu smrtnosti kod mlađih osoba starosti od 15 do 29 godina.

-Zato današnji dan i ovogodišnju kampanju posvećujemo mladim osobama, tinejdžerima i adolscentima, ženama u reproduktivnom periodu, posebno postporađajnom, kao i osobama preko 60 godina. Cilj je da prenesemo poruku da razgovaramo o depresiji, o siptomima depresije, i na taj način pružimo prvi korak u oporvaku od depresije i lečenju depresivnih simtoma, rekla je načelnica Ilić.

Savremeni trend u psihijatrijskoj praksi je da svaki drugi ili treći pacijent koji se hospitalno leči u Službi za psihijatriju ili dolazi na ambilantne tretmane ima neki vid depresivnog sindroma, koji može biti potpuno izolovan, ili koga prate druga obolenja koja su ga zapravo uslovila, rekla je načelnica Službe neuropsihijatrije leskovačke Opšte bolnice dr Tatjana Jovanović.

Ona je istakla da su na globalnom nivou depresivni poremećaji sve prisutniji i uglavnom se povezuju sa savmremenim načinom života i sa time da je čovek sve više tehnološko i potrošačko biće i toj trci za ekgistencijom nanosi štetu porodici, koja se ondosi na otuđenje čoveka od drugih ljudi, i štetu u smisli postojanja osećanja usamljenosti.

Većina onkoloških bolesnika ima depresivne simtome, dok kadriološki i drugi hronični bolesnici takođe dodbijaju dijagnozu depresije. Vrlo često, u pokušaju da prenepregnu takve probleme, osobe sa depresivnim poremećajem pribegavaju samoizlečenjima, odnosno uzimanju alkohola i droga.

Dr Jovanović je govorila o sve češćoj pojavi dečje depresije, jer je porodica izgubila partijahalni smisao, tako da ne može da pruži deci sve uloge koje su tradicionalne porodice imale. Deca boluju od depresivnih bolesti jer ne mogu u novom modelu porodice da prepoznaju utočište i sve što je potrebno za njegov pravilni mentalni razvoj, rekla je Tatjana Jovanović.

U obeležavanju Svetskog dana zdravlja uključen je i Crveni krst. Zorica Stanisavlejvić koja je svoj radni vek provela u  ovoj humanitarnoj organizaciji, apelovala je na ljude da se više međusobno druže, razumeju i poštuju i parafrazirala Duška Radovića:

-Trebamo pomoći onima koji nam to ne mogu vratiti, lako je pomoći onome ko je u situaciji da se revanšira.

Ovom prilikom građani su pozvani na tradiconalnu akciju koja se svake godine održava povodom Svetskog dana zdravlja. U nedleju, 10 aprila, u parku Devet Jugovića u 10 sati krenuće kolona pešaka do Hisara, a slogan ove akcije je „Pozdav proleću, stazama zdravlja – u susret Svetskom danu zdravlja“. Jelica Drašković, predsednica palninarskog skijaškog društva „Kukavica“, poznavala je Leskovčane da se pridruže ovoj akciji.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare