LESKOVAC

Žene preživljavaju akušersko nasilje ali na kraju ne žele da pravdu potraže na sudu.

U istraživanju koje je sprovela Regionalna in formativna agencija JUGpess više od 72% učesnica koje su se izjasnile da su pretrpele akušeresko nasilje, ne planira da preduzima pravne mere protiv onih koji su odgovorni za to što su preživele, dok skoro 14% kaže da do sada nisu preduzele pravne mere, ali da to nameravaju da urade ubuduće. Samo jedna učesnica u našoj anketi je tužila lekara/ku. 13% njih nije htelo da se
izjasni o tome da li su tužile odgovorne ili nisu.

Veliki broj učesnica u anketi su navodile imena lekara, medicinskih sestara i bolnica, ili ordinacija, u kojima su preživele akušersko nasilje a koja mi ne objavljujemo, u skladu sa zakonom i Etičkim kodeksom novinara Srbije.

O akušerskom nasilju se sve više govori i piše. Ono što bi trebalo da
bude trenutak sreće, rođenje bebe, za veliki broj žena postaje trauma
za čitav život, pokazuju brojna istraživanja. Ipak retko koja žena
koja je preživela akušersko nasilje, se odlučuje da pravdu potraži na
sudu.

Zašto je to tako, pitali smo advokaticu Ninoslavu Vasić

“: Ja sam imala dva slučaja gde su žene došle i
ispričale svoj problem. Ali, nije bilo neke pravne
inicijative, u smislu podnošenja krivičnih prijava ili privatnih
krivičnih tužbi, jer su žene odustajale od toga. Imala
sam dva tipična slučaja akušerskog nasilja, i verbalnog i fizičkog, sa
jako lošim posledicama po te žene. Ali su, na kraju, posle razgovora sa
mnom, odustale od pokretanja postupaka protiv lekara i drugih
medicinskih osoba”, kaže advokatica Vasić.

Na pitanje koji je razlog za odustajanje smatra da su dva razloga u pitanju.

“”Prvi je nepoverenje u institucije. Generalno, žene nemaju poverenje u
institucije kad je reč o takvim predmetima. A drugo je naš mentalitet”, smatra ona.

Kao da nas neke druge generacije, pred porođaj, unapred pripreme da će
uvek nešto loše da se desi, a mi trebamo da to zaboravimo kada uzmemo
dete u ruke. Mislim da negde podsvesno žene to i imaju, da je
jednostavno normalno to što im se, na žalost, desilo. Što se
institucija tiče, one nemaju poverenje da će se bio šta pozitivno po
njih rešiti ako bi pokrenule neki postupak”.”, prenosi nam svoja iskustva Vasićeva.

Na pitanje na šta su se konkretno žalile kaže da su to postupci lekara koji im je vodio
trudnoću i da je “u pitanju isti lekar”.

“Jedna od njih se žali što nije bila blagovremeno informisana da će biti indukovan porođaj. Zatim i na
pristup samog lekara tokom porođaja, koji ih je nazivao pogrdnim
imenima, vikao je na njih, rugao im se, bio je jako grub u momentima
dok su imale bolove tokom porođaja, jer su one bile osuđivane što
osećaju bolove, osuđivane zbog toga što ga ne prate, što se ne
porađaju u vreme dok se njemu ne završi smena, itd… Tu je, znači,
konkretno bilo verbalnog nasilja”, objašnjava Vasićeva.

Dodaje da suu svi ovi slučajevi iz Leskovca.

Kaže da je u jednom slučaju, o kome joj je govorila žena koja to preživela,

bilo i fizičkog nasilja.

“Bez ikakvog upozorenja, bez anestezije, bez
ikakve pripreme u smislu da je bila obaveštena o tome, rađena je
epiziotomija i bila je jako loše urađena. Nakon tog indukovanog
porođaja žena je imala jako teške posledice, imala je prolaps bešike,
unutrašnje hemoroide, rana epiziotomija je zahtevala reviziju nakon
par meseci, tako da žena svakako za neki vremenski period mora da ide
na operaciju i da reši taj problem bešike”, objašnjava nam slučaj advokatica Vasić.

“Dakle, to su neke traume koje je ta žena preživela, a ona se i dandanas pita da li želi drugo
dete, zbog tog nastupa lekara, zbog pristupa prema njoj…
Ona je došla u moju kancelariju, ispričala to, a ja sam joj predočila
koje su njene pravne mogućnosti. Ona je odustala, nema poverenje u
institucije, ali i da se ne bi ponovo suočavala sa traumama kroz koje
je prošla”, objašnjava razloge zašto žena koja je sve ovo pretrpela nije htela da potraži

pravdu na sudu.

Da li je društvo Srbiji u stanju da ženama obezbedi bilo kakvu
psihološku podršku i institucije koje bi to radile?

Vasić smatra da je neophodni da institucije, i društvo u celini, obezbede podršku ženama prilikom porođaja.

” Svaka žena koja uđe u porodilište mora da ima neku psihološku podršku, ali mislim i da naš
sistem trenutno nije u mogućnosti da im to pruži. Mi još uvek nemamo
tu svest razvijenu, čak i kod medicinskog osoblja, što moram da
naglasim”, kaže ona.

” Žene pred porođajem su u posebnom psihičkom stanju,
zahtevaju posebnu pažnju, poseban tretman u smislu da sa psihološke
strane moraju da budu pripremljene za ono što ih čeka. Ne smeju da
budu pripremane kao što neke starije žene znaju da kažu “sve prođe kad
se dete uzme u ruke”. Ne smeju da budu pripremane na to da im sledi
nešto najgore, nego trebaju da budu pripremane na to što im sledi je
potpuno prirodno, normalno i da se sa njima postupa sa dužnom pažnjom,
a ne kao da su građanke drugog reda ili kako se već postupa”, kaže Vasićeva.

Dodaje i da je “to što one osećaju prirodne bolove normalno, svaka žena treba da ih oseti.

Ali se oni prema njima ponašaju kao da je neko loša buduća majka,
ukoliko oseća bolove, da je loša majka ukoliko se ne porodi za deset
sati, dvadeset sati… Mislim da naš sistem trenutno nije spreman da
pruži i obezbedi neku vrstu psihološke pomoći, ali ne zbog toga što mi
nemamo mogućnosti za to, to vidim kao problem”, dodala je Vasić.

Pitamo je koliko sve ovo ima uticaja na kasnije rađanje, ali i pojavu depresije kod žena?
“Mnogo je veliki uticaj, a na to utiče svaka trauma
kroz koju žena prođe tokom porođaja, bilo psihičkog ili fizičkog
nasilja”. smatra ona.

” Imamo i mogućnost neinformisanja oko toga kojim će
procedurama sve biti podvrgnuta. To ima velikog uticaja na naredno
rađanje i mislim da se veoma mali procenat žena odluči za drugi
porođaj. Mislim da je to okidač i za postporođajnu depresiju, jer se
žene dugi niz godina bore sa psihičkim problemima, a to je zapravo
trauma doživljena tokom porođaja”, konstatuje Vasićeva.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izrazavaju
stavove organa koji je dodelio sredstva.