NIŠ
Višemesečno negodovanje romskih NVO u Srbiji protiv postojećih diskriminacionih zakonskih
rešenja, podržano od strane Ombudsmana i Poverenice za zaštitu od diskriminacije, urodilo je
plodom: Ministarstvo za zaštitu životne sredine RS u novom sazivu republičke Vlade obrazovalo
je početkom septembra meseca Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama
Zakona o upravljanju otpadom.
Unapređenje zaštite životne sredine i poboljšanje kvaliteta života građana predstavljaju prioritete
svake odgovorne državne vlasti, posebno ukoliko se predloženim merama i preduzetim koracima
direktno podstiče afirmacija društvenog položaja jedne marginalizovane nacionalne zajednice,
kakvi su Romi.
Usled subjektivnih i objektivnih nemogućnosti da zarađuju na drugačiji način, jedan značajan
broj pripadnika romske zajednice u srpskom društvu obezbeđuje svakodnevnu egzistenciju
sakupljanjem raznovrsnih sekundarnih sirovina. Uprkos svim opasnostima koje sa sobom nosi,
prikupljanje uličnog otpada dominantan je izvor prihoda mnogih romskih porodica.
Iako ovaj težak i potplaćen posao u „sivoj zoni” obavljaju bez roptanja decenijama unazad,
odnedavno su potpuno neopravdano obeleženi kao konkurencija moćnicima iz senke koji su,
podstaknuti aktuelnim suočavanjima sa globalnim i lokalnim ekološkim izazovima, upravo u
otpadu prepoznali značajan resurs za individualno bogaćenje. To se završilo ugrožavanjem
postojećeg radno-pravnog statusa individualnih sakupljača sekundarnih sirovina u
novodonesenom Zakonu o upravljanju otpadom iz 2023. godine u kome se fizička lica više nisu
prepoznavala kao sakupljači otpada, već je to pravo dodeljeno isključivo preduzetnicima i
pravnim licima.
Sakupljanjem otpada u Srbiji ne bave se samo Romi, ali Romi preovlađuju među sakupljačima
sekundarnih sirovina. Zbog toga se neretko ovaj posao naziva „etno zanimanjem”, nasuprot
preovlađujućem narativu o Romima kao neradnicima. Nameravamo da pokažemo kako je
sakupljanje otpada održiv i isplativ biznis, koji zaslužuje društveno uvažavanje i adekvatnu
finansijsku valorizaciju.
Koliko vredi i koliko košta rad sakupljača sekundarnih sirovina u toku jedne godine? Uprkos
nedostajućim podacima i preciznim ekonomskim analizama, moguće je sačiniti okvirnu procenu
na osnovu dostupnih informacija i kombinovanjem poznatih direktnih i indirektnih ekonomskih
i ekoloških koristi.
Ekonomske kategorije koje karaterišu ovu oblast su:
- uštede u deponijskom prostoru,
- smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte,
- energetske uštede od reciklaže i
- uštede u zaštiti životne sredine.
- Uštede u deponijskom prostoru
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine za 2023. godinu, u Srbiji se godišnje
generiše 3,07 miliona tona komunalnog otpada, od čega se oko 88,3% prikupi1
od strane
opštinskih javno-komunalnih preduzeća, dok značajan deo završava na nesanitarnim deponijama
ili divljim smetlištima.2 Ključnu ulogu u smanjenju količine otpada koji završava na deponijama,
odnosno u sakupljanju reciklabilnog materijala (plastika, papir, staklo, metali) ima neformalni
sektor, odnosno romski sakupljači.
Pretpostavimo li da sakupljači otpada prikupe oko 10-15% od ukupnog komunalnog otpada (ili
oko 300.000–500.000 tona godišnje), koji bi inače završio na lokalnim i regionalnim
deponijama, uštede u troškovima upravljanja deponijama mogu se proceniti. Prosečan trošak
odlaganja otpada na deponiju u Srbiji varira, ali prema regionalnim standardima može se uzeti
vrednost od oko 10–20 evra po toni. Ovo daje uštedu od 6 miliona evra godišnje uštede na
troškovima deponovanja.
- Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte
Biorazgradivi otpad (oko 40% komunalnog otpada, tj. 1,16 miliona tona) na deponijama
proizvodi metan, snažan gas sa efektom staklene bašte. Sakupljanjem reciklabilnih materijala i
smanjenjem količine biorazgradivog otpada na deponijama, sakupljači doprinose smanjenju
emisija metana.
Prema raspoloživim izveštajima, reciklaža aluminijuma može smanjiti emisije ekvivalenta CO2
za oko 9 tona po toni recikliranog aluminijuma. Ako sakupljači prikupe oko 5.000 tona
aluminijuma godišnje (procena na osnovu udela metala od 5,2% u komunalnom otpadu), to
dovodi do smanjenja emisija od 45.000 tona CO2 ekvivalenta. Monetizacija ovih ušteda zavisi
od cene ugljenika na tržištu (npr. EU ETS cena od oko 80 €/tona CO2).
3 U tom slučaju,
potencijalna godišnja ušteda narasta na 3,6 miliona evra.
Za ostale materijale (plastika, papir, staklo) smanjenje emisija nije toliko izraženo, ali je i dalje
značajno. Na primer, reciklaža papira smanjuje emisije za oko 0,9 tona CO2 po toni, a plastike
oko 1,5 tona CO2 po toni. Ako sakupljači prikupe 100.000 tona papira i plastike, to može doneti
dodatnih 1 do 2 miliona evra ušteda po ceni ugljenika.
3.Energetske uštede od reciklaže
Reciklaža materijala poput aluminijuma, plastike i papira štedi značajne količine energije u
poređenju sa proizvodnjom iz primarnih sirovina. Recimo, reciklaža aluminijuma štedi do 95%
energije potrebne za proizvodnju iz rude,
4
reciklaža papira štedi oko 40% energije,5
a plastike
oko 70%.6
1 Извештај о управљању отпадом у Републици Србији 2011-2023. Београд: Министарство заштите животне
средине, Агенција за заштиту животне средине, 2024, стр. 9. Доступно на: https://sepa.gov.rs/wp-
content/uploads/2024/12/Otpad2011-2023.pdf
2 Stručnjaci upozoravaju da bi u hijerarhiji upravljanja otpadom odlaganje komunalnog otpada na deponije trebalo
da bude poslednje rešenje, nakon sprečavanja nastajanja otpada, ponovne upotrebe otpada, recikliranja i drugih vrsta
iskorišćenja otpada u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Više o tome na:
https://balkangreenenergynews.com/rs/upravljanje-otpadom-u-srbiji-problemi-izazovi-i-moguca-resenja/.
3 https://tradingeconomics.com/commodity/carbon
4 https://steelimpex.rs/reciklaza-aluminijuma/
5 https://sekopak.com/nacini-na-koje-reciklaza-utice-na-zivotnu-sredinu/
6 https://belatehnikakovacevic.rs/aktuelnosti/ekologija-i-reciklaza-temelj-odrzive-buducnosti/
Ako sakupljači prikupe 100.000 tona reciklabilnih materijala (plastika, papir, metali, staklo),
energetske uštede mogu se proceniti na osnovu prosečne cene energije (npr. 0,1 €/kWh). Ako se,
prema najkonzervativnijim procenama, reciklažom ovih materijala uštedi prosečno 1.000 kWh
po toni, onda dolazimo do cifre od 10 miliona evra godišnje ušteda na energiji (100.000 tona ×
1.000 kWh × 0,1 €/kWh).
- Uštede i indirektne koristi u zaštiti životne sredine
Neformalni individualni sakupljači otpada doprinose smanjenju divljih deponija (procenjuje se
da ih je oko 3.500 u Srbiji), a time i zagađenju voda, tla i vazduha. Time se ostvaruju indirektne
ekonomske koristi, poput smanjenja troškova sanacije divljih deponija (koji mogu iznositi
stotine hiljada evra po deponiji) i zdravstvenih troškova izazvanih zagađenjem.7
Ako sakupljači pomognu u sprečavanju formiranja ili smanjenju 100 divljih deponija godišnje,
a prosečan trošak sanacije jedne deponije iznosi 50.000 evra, to donosi uštedu od 5 miliona evra
godišnje. - Ekonomska vrednost sekundarnih sirovina
Sakupljači prodaju reciklabilne materijale (plastika, papir, metali, staklo) na tržištu sekundarnih
sirovina. Prosečne cene variraju i kreću se oko sledećih vrednosti:
- Aluminijum: ~1.500 €/tona
- Plastika: ~200–400 €/tona
- Papir/karton: ~100–150 €/tona
- Staklo: ~50 €/tona
Ako sakupljači prikupe minimum 100.000 tona reciklabilnih materijala (5.000 tona aluminijuma,
50.000 tona plastike, 40.000 tona papira, 5.000 tona stakla), ostvarena vrednost na tržištu iznosi: - Aluminijum: 5.000 × 1.500 € = 7,5 miliona evra
- Plastika: 50.000 × 300 € (prosek) = 15 miliona evra
- Papir: 40.000 × 125 € = 5 miliona evra
- Staklo: 5.000 × 50 € = 0,25 miliona evra
Summa summarum, približno 27,75 miliona evra godišnje od prodaje 100.000 tona sekundarnih
sirovina (uz napomenu da sakupljači u Srbiji sakupe godišnje 500.000 tona). Tako dolazimo do
tržišne vrednost od približno 140 miliona evra godišnje.
- Ukupna procena vrednosti doprinosa
Sabiranjem svih do sada pobrojanih elemenata (uštede na deponijama – 6 miliona evra +
smanjenje emisija gasova – 3,6 miliona evra + energetske uštede – 10 miliona evra + smanjenje
divljih deponija – 5 miliona evra + vrednost sekundarnih sirovina – 140 miliona evra), ukupna
vrednost doprinosa sakupljača otpada u Srbiji za jednu godinu može se proceniti na 164,6
miliona evra godišnje.
7 https://balkangreenenergynews.com/rs/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije/
Postoje i druge dodatne koristi, koje nije lako kvantifikovati. Na primer, doprinosi poput
poboljšanja javnog zdravlja, estetskog izgleda naselja i ulica i smanjenja zagađenja voda i tla
nisu lako merljivi, ali značajno povećavaju ukupnu vrednost. Problem nam je to što sama državna
administracija priznaje da nema precizne podatke o količinama otpada i reciklaže, što ograničava
tačnost procena.
8 Sa svoje strane, sakupljači tvrde da postoji i veliki kriminal među
otkupljivačima, odnosno neregistrovani, „divlji” otkupni centri.
Umesto završnog zaključka, iznosimo podatak iz našeg skorašnjeg istraživanja9
da prosečan
individualni sakupljač sekundarnih sirovina sa svojom petočlanom porodicom, koji radi 30 dana
u mesecu sa prosečnim radnim vremenom od 12 sati dnevno, zaradi oko 35.000 dinara mesečno.
Dobronamernima i pametnima, dovoljno!
Osman Balić i Dragan Todorović
dobri argumenti