BEOGRAD
Srbiji je potrebna suštinska i pažljivo osmišljena reforma agrarne politike, jer se poljoprivreda nalazi u veoma lošem stanju, dok se postojeća budžetska sredstva ne koriste na način koji bi omogućio razvoj ovog sektora, ocenio je danas Fiskalni savet.
Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u poslednjih 10 do 15 godina nije povećana, dok je ostatak privrede u istom periodu porastao za oko 40 odsto. Produktivnost rada u poljoprivredi iznosi približno trećinu proseka Evropske unije, mlečnost po kravi je gotovo dvostruko manja, a prinosi po hektaru oko četvrtinu niži.
Istovremeno, poljoprivredna mehanizacija je uglavnom zastarela. Oko 90 odsto traktora i tri četvrtine kombajna stariji su od 10 godina, dok međunarodna konkurentnost domaće poljoprivrede postepeno slabi, što potvrđuje i znatno brži rast uvoza u odnosu na izvoz.
Dodatni problem predstavlja smanjenje raspoložive radne snage. Prema podacima na koje ukazuje Fiskalni savet, između dva popisa poljoprivrede ukupan obim rada u sektoru smanjen je za više od 20 odsto, dok je gotovo polovina nosilaca poljoprivrednih gazdinstava starija od 65 godina.
Fiskalni savet smatra da problem nije prvenstveno u visini državnih izdvajanja, već u načinu na koji se postojeći novac koristi. Za poljoprivredu se godišnje izdvaja oko 1,4 milijarde evra, kada se uračunaju subvencije, refundacije za gorivo i druga davanja. Zbog toga, ocenjuje Savet, reforma načelno ne bi zahtevala dodatna budžetska sredstva.
Međutim, struktura državne podrške značajno odstupa od savremene agrarne prakse Evropske unije. U Srbiji su direktna plaćanja u mnogo većoj meri vezana za količinu proizvodnje, broj grla i utrošene inpute, dok su ekološke šeme, redistributivna plaćanja namenjena malim i srednjim gazdinstvima, kao i podsticaji za modernizaciju i očuvanje zemljišta i voda, nedovoljno zastupljeni.
Sistem dodatno opterećuje i nestabilnost propisa. Fiskalni savet navodi da su samo od 2023. do 2025. godine pravila o raspodeli podsticaja menjana 34 puta. Takva praksa otežava dugoročno planiranje poljoprivrednicima i odvraća ih od ulaganja.
Prema oceni Saveta, posledice neadekvatne agrarne politike vide se i u visokim cenama hrane. Hrana u Srbiji košta oko 96 odsto proseka Evropske unije, dok je BDP po stanovniku, prema paritetu kupovne moći, na nivou od 51,8 odsto proseka EU.
Fiskalni savet zato predlaže postepenu, ali temeljnu reformu agrarne politike, koja bi se sprovodila tokom narednih šest do 10 godina. Ukupan agrarni budžet, prema tom predlogu, ne bi morao da bude povećan, već bi postojeća sredstva trebalo drugačije rasporediti.
U prvoj fazi fokus bi bio na stabilizaciji pravila i povećanju predvidivosti sistema, uz uvođenje redistributivnih plaćanja i pilot-programa ekoloških šema. U narednoj fazi veći značaj trebalo bi da dobiju mere usmerene na dobrobit životinja, očuvanje zemljišta i voda, dok bi se proizvodno vezana plaćanja ograničila na sektore u kojima za njih postoji jasno ekonomsko opravdanje.
Za sprovođenje ovakvog sistema, međutim, Srbija nema dovoljno razvijene elektronske registre i kontrolne mehanizme, kao ni potrebne laboratorijske i stručne kapacitete, upozorava Fiskalni savet. Zbog toga bi, kako se navodi, odmah trebalo započeti institucionalno jačanje, uključujući uspostavljanje IAKS/LPIS sistema, unapređenje registra poljoprivrednih gazdinstava i jačanje inspekcija i specijalizovanih službi.
Reforma bi trebalo da obuhvati i veća javna ulaganja u poljoprivrednu infrastrukturu. Kao prioritetne oblasti Fiskalni savet izdvaja sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje, zaštitu od poplava i bujica, izgradnju i unapređenje skladišnih kapaciteta, kao i lokalnu i atarsku putnu mrežu.
(Kraj) SP/AS