LESKOVAC

Leskovački arhitekta Donka Petković  najavu rušenja Sajma,  odnosno uklanjanja objekta, kako se to stručnim terminom u urbanizmu kaže, doživela kao da nam preti elementarna nepogoda.

“Radi se o specifičnom objektu, prvim na taj način izgrađenim u Evropi, a drugim u svetu. Retkost je takva gradnja u svetu, a Francuzi su sličan objekat proglasili za spomenik 20. veka i unet je u spisak kulturno-istorijskih spomenika.

Onaj ko je kupio Sajam kupio ga je s namerom da ga ruši, iako je znao je da to kulturno dobro. Po generalnom planu koji Leskovac ima postojeći hotelski kapaciteti zadovaljavaju sve potrebe. Imamo reprezentativne zgrade u centru grada i namenski građene kao hoteli koji su van funkcije, a to su Tonkićeva palata, odnosno hotel „Dubočica“ koji je zaštićeno kulturno dobro i hotel „Beograd“ koji je i izgrađen upravo za potrebe sajma. U gradu je u međuvremenu izgrađeno još nekoliko hotela i hostela, tako da je deplasirano razmišljati o pravljenju novog hotela. Što se stanova tiče, da li je potrebno 260 stanova koliko je najavljeno da će se izgraditi? Leskovac po statističkim podacima ima više stanova nego porodica! Trenutno imamo na nekoliko lokacija objekte za stanovanje koji se grade, a imamo negativan demografski trend, ljudi odlaze iz Leskovca“ rekla je  Petković na panel diskusiji koju je, u organizaciji  Udruženja građana Evropski Pokret u Srbiji održana na temu  „Najava rušenja leskovačkog Sajma: Zašto?“

 

 

„U Okrugli paviljon dvanaest godina ništa nije uloženo u renoviranje. Ne služi nam na čast kako koristimo i čemu nam služi taj prostor. Taj objekat može biti višenamenski, sa više funkcija u oblasti kulture, sporta, zabave, kao i sajamskih manifestacija za privredu. Na nama je da se zauzmemo i pokušamo da sačuvamo taj objekat koliko možemo, „ dodala je ona.

Arhitekta  Mira Rangelov je izrazila žaljenje što diskusiji ne prisustvuju i kolege iz Zavoda za urbanizam, nego , kako je rekla, „na ovom skupu penzioneri brane nešto što bi oni trebali da brane“

„Ono što čitamo po novinama i slušamo liči na neku neslanu šalu nama u Leskovcu. Ne znam da li je greška novinara ili koleginice koja je ispred Delte prilikom izlaganja rekla da kompleks ima 15 hektara. Kompleks ima 1,6 hektara. Sadržaj koji nude je apsolutno neprimeren za ovo mesto u centru grada. Pitam i čemu služi Zavod za urbanizam u Leskovcu? Ako mi uradimo planove i ako ti planovi ispoštuju zakonsku proceduru, sada odjednom neko nama iz Beograda, odnosno Delta i Mišković, znaju koje su naše potrebe. Koliko sam iz medija videla, na prezentaciji je izrečeno da će se uraditi humano, samo ne znam šta će humano na tom prostoru napraviti. Humano je ako mi poboljšamo življenje na tom prostoru. Gde je mesto za zelenilo, ako će graditi hotel, podzemni parking i 260 stanova? Ta koleginica koja je prezentovala ispred Delte je rekla i da je velika suma novca potrebna za dovođenje u normalno stanje. Pitam zašto su dozvolili da objekat koji su kupili dospe u takvo stanje da ga moraju rušiti? Oni su istakli i da će biti zaposleno ne znam koliko građevinskih radnika. MI za građevinske radnike imamo mnogo posla, jer imamo mnogo objekata koje treba sanirati.

Pitanje je kakve mi potrebe kao grad imamo? Mi treba da izgradimo objekat koji će omogućiti da se Ekonomska škola izmesti iz zgrade Gimnazije, da Gimnazija koristi ceo taj prostor. Imamo potrebu za novom bibliotekom, a ne da pravimo višak objekata koje već imamo,“ rekla je Rangelov.

 

Srđan Dimitrijević iz EPuS-a kaže da je inicijativa za uklanjanje objekata na prostoru sajmišta, koju je pokrenula jedna od organizacija u sastavu Delta holdinga i koja je većinski vlasnik Leskovačkog sajma, izazvala burne reakcije u našoj javnosti.

„Ljudi su ili ozlojeđeni ili neupućeni ili rezignirani ili po malo od svega toga, što nikome nije od koristi. Smatrali smo da ovakvo jedno pitanje treba preneti sa terena afektivnih reakcija na teren racionalnog sagledavanja stvari i odlučili da pozovemo kolektivnu pamet Leskovca. Imamo dva cilja. Jedan je da uspostavimo neophodno zajedničko razumevanje cele ove priče, a drugi da sagledamo opcije koje su moguće kao rešenje ove situacije“, rekao je on.

„Jedna od retkih stvari sa kojom smo ponosni iz vremena režima masovnog parazitizma, koji je Leskovcu doneo mnogo zla, je upravo kompleks sajmišta. Ovo pitanje ima svoj pravni, ekonomski i kulturni značaj. U pravnom smislu Mišković ne može da uradi ništa sa tim, zato što sve zavisi od toga da li će lokalna vlast i građanstvo prihvatiti njegovu ideju da se tamo gradi stambeni blok umesto postojećih objekata. On je vlasnik 70% nečega što je kupio privatizacijom i ne može da donosi odluke u ime svih 100%: Očekujem i ubeđen sam da lokalna samouprava neće prihvatiti predlog koji je besmislen. Soliter preko puta Gimnazije ima 105 stanova, a najavljena je gradnja 260 stanova, pa viditie koliko je. Mišković nije ispunio ugovorne obaveze, jer u Leskovački sajam nije uložio ni jedan dinar, a morao je.“

Dimitrijević ističe da rešenje postoji. Ono je definisano i samom istorijom mesta, koji je jedan trougao obrazovanja, kulture i komunikacije sa tržištem koja je u vidu sajamskog prostora definisano. Logično je tražiti rešenja za razvoj kulturnog sektora koji tu može da ima jednu multidisciplinarnu dimenziju. Sektor vezan sa dizajn, umetničke zanate, za sve što nosi kreativnost i inovativnost. Pare za sanaciju možemo dobiti preko IPA fondova. Imamo kapacitete da to pokrenemo sami i da to postane centar juga Srbije.

Na kraju diskusije napravljeno je radno telo koji će formirati predlog i dostaviti ga gradonačelniku i ostalim činiocima vlasti.