Zašto građani ne veruju u inspekciju rada i sindikate – šta su nam rekli u anketi

LESKOVAC

Svi ispitanici koji su u anketi Regionalne informativne agencije JUGpress naveli da ne bi prijavili inspekciji rada kršenje svojih radnih prava kao razlog je navelo to što smatraju da ova inspekcija ne radi svoj posaoa na pitanje „Da li verujete da će inspekcija za rad reagovati?“ čak 70,6% učesnika u anketi je odgovorilo negativno.

Na pitanje “Da li biste prijavili inspekciji za rad kršnjenje svojih radnih prava?“ potvrdan odgovor je dalo 70,6% ispitanika, a negativan 29,4%.

U ovom pitanju, ukoliko se zaokruži negativan odgovor, dobija se mogućnost da se bolje objasni razlog ovakvog stava. U našoj anketi, 100% ispitanika koji su odgovorili da ne bi inspekciji prijavili kršenje svojih prava je odgovorilo da to ne bi uradili iz razloga što pomenuta inspekcija ne obavlja svoj posao.

Odmah na prvom pitanju može se uočiti da postoji široko rasprostranjeno nepoverenje građana u inspekciju. 

Drugo pitanje je: „Da li verujete da će inspekcija za rad reagovati?“ čak 70,6% učesnika u anketi je odgovorilo negativno, dok je samo 29,4% odgovorilo potvrdno.

Ovde čak i više nego u prethodnom pitanju vidimo izrazito nepoverenje građana prema ovoj državnoj instituciji. Nakon zaokruživanja negativnog odgovora na ovo pitanje, ponovo se javlja potpitanje koje daje ispitanicima i ispitanicama šansu da svoj odgovor dopune razlogom zbog kojeg su odabrali ovakav odgovor.

Najčešći odgovori se mogu sumirati u: „zato što ne rade svoj posao“, „zato što im je naređeno da rade selektivno“, „zato što postupaju po naređenjima političara“.

Treće pitanje: „Da li biste prijavili sindikatu kršenje svojih radnih prava?“ je pitanje koje može biti posmatrano kao pitanje koje treba da razluči da li naši čitaoci, možda, više ili manje veruju sindikatima nego inspekciji rada.

Kod ovog pitanja je 58,8% naših ispitanika i ispitanica odgovorilo pozitivno, dok je njih 41,2% odgovorilo odrično.

Na pitanje zbog čega su zaokružili negativan odgovor, odgovori su raznoliki, ali većina se, ponovo, može sumirati u „zbog toga što ni oni ne rade svoj posao“.

Ovde vidimo razoran uticaj neoliberalnog kapitalizma na shvatanje moći i značaja sindikata, budući da u skorijoj istoriji na ovim prostorima postoje izuzetno svetli primeri sindikalne borbe za prava radnika, a da je jedan od taktičkih ciljeva neoliberalnog kapitalizma upravo razaranje moći radničkih organizacija.

Četvrto pitanje je: „Da li verujete da će sindikat da vas zaštiti?“, a kod njega  ponovo imamo ponuđene odgovore „da“ i „ne“.

Čak 82,4% naših ispitanika i ispitanica je u ovom slučaju odgovorilo negativno, dok je samo 17,6% odgovorilo da ima poverenje u sindikate. Ovde možemo uočiti skoro apsolutno nepoverenje u sindikate, a taj utisak je dodatno pojačan kada obratimo pažnju na odgovore na potpitanje za ljude koji su odgovorili odrično.

Ovde su upisivani odgovori, naravno, različiti, ali mogu biti sumirani u odgovorima koji bi glasili: „mnogi sindikati ne mare za radnike“, „nikoga do sad nisu zaštitili“ i „oni su na strani vlasti pa ne smeju da rade svoj posao“.

Peto pitanje glasi: „Da li u vašoj firmi postoji sindikat?“. Na ovo pitanje, 76,5% ispitanica i ispitanika je odgovorilo potvrdno, a „ne“ je kao odgovor dalo 23,5% njih.

Šesto pitanje se nadovezuje na prethodno, te glasi: „Da li ste član sindikata?“. Od svih ispitanika i ispitanica, njih 41, 2% je odgovorilo „da“, dok je „ne“ odabralo 58,8% naših ispitanika i ispitanica.

Na potpitanje koje sledi nakon prethodno zaokruženog negativnog odgovora, a koje se tiče ispitivanja razloga iz kojeg ispitanik ili ispitanica nije član/članica sindikata, usledili su odgovori koji ukazuju na stavove naših ispitanika da sindikati u ovom trenutku istorije i na ovoj teritoriji postoje samo zbog lične koristi onih koji su u njima na pozicijama moći, a ne zbog bilo kakve dobrobiti radnika, zbog koje bi i trebalo da postoje.

Sedmo pitanje je: „Da li je u vašem okruženju bilo kršenja radnih prava prema nekom vašem kolegi?“.Čak 70,6%  ispitanica i ispitanika je odgovorilo potvrdno,dok je njih 29,4% odgovorilo odrično.

Sama činjenica da postotak onih koji su bili svedoci kršenja radnih prava na svom radnom mestu daleko prevazilazi polovinu ispitanika i ispitanica u ovoj anketi govori u prilog tome da je aktuelno stanje radnih prava i njihovog poštovanja u državi na periferiji svetskog kapitalizma, kakva je Srbija, skandalozno, te je znak da je potrebno mnogo više medijske pažnje usmeriti upravo na ovo pitanje, budući da je sfera rada jedna od najbitnijih sfera koje definišu kvalitet života u sistemu u kome živimo.

Potpitanje koje se ovog puta nadovezuje na potvrdan odgovor je pitanje koje ispituje o kršenju kojih tačno prava se radi. Odgovori ponovo variraju, a neki od njih su sledeći: „kršenje osnovnih ljudskih prava“, „zloupotreba položaja“, „prekovremeni rad, neplaćeni rad praznicima i vikendom“, „primoravanje radnika na vršenje radnih zadataka koji nisu u opisu posla“, itd. 

Osmo, poslednje, pitanje glasi: „Da li ste reagovali na kršenje radnih prava prema vašem kolegi?“.

Ovim pitanjem se, između ostalog, može ispitati i shvatanje važnosti prava radnika kod naših ispitanika, ali i stavovi koji se tiču značaja solidarnosti među radnicima.

Od ukupnog broja ispitanika, njih 38,9% je odgovorilo da jesu reagovali na kršenje prava njihovih kolega i/ili koleginica, dok je 61,1%  njih odgovorilo da nije.

Iz ovakvih rezultata možemo pretpostaviti da je neoliberalni kapitalizam, pored sindikata, razorio i međuljudsku i međuradničku solidarnost.

Ipak u svojoj analizi možemo otići dalje i zapitati se: Da li je pravi razlog nereagovanja nekih ljudi u ovakvoj situaciji bio ne samo odraz odsustva solidarnosti i svesti o istom klasnom položaju sa kolegom i o zajedničkim interesima, već i svest da, ukoliko se pobunite, možete doći u situaciju da dobijete otkaz, a ukoliko dobijete otkaz na poslu, čitava egzistencija vam je ugrožena?

Jedno od ključnih pitanja koje se pred nama otvara kada govorimo o pravima radnika jeste: da li u današnje vreme svako ima mogućnost iskazivanja pobune, ili, zapravo, živimo u svetu u kome je i samo pravo na pobunu znak privilegovanog društvenog položaja?

Regionalna informativna agencija JUGpress sprovela je anketu među svojim čitaocima, postavivši na svoj sajt upitnik koji se sastojao od 8 pitanja. Naziv ankete je “Da li prijavljujete nadležnima kršenje radnih prava?” i cilj je, kao što sam naziv govori, utvrditi kakvi su stavovi naših čitalaca vezani za sferu radnih prava.

Sva postavljena pitanja su zatvorenog tipa, što u ovom konkretnom slučaju znači da su ispitanicima i ispitanicama ponuđeni odgovori “da” i “ne”, pri čemu kod nekih pitanja postoji šansa da svoj odričan odgovor dopune sami, kako bi dali potpuniji odgovor i tako omogućili bolje razumevanje svog stav ili iskustva vezanog za ovu temu.

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare