LESKOVAC
I pored jake kiše veliki broj Leskovčana prisustvovao ej večeras na Gradskom trgu predizbornom skupu Studentskle liste pod nazivom „Pravac Leskovac! Putem oslobođenja”
.
Jelena Živković, kandidatkinja na izbornoj listi studenata, pozvala je okupljene da zamisle noramlan život, da u Dečjem dispanzeru rade tri pedijatra u smeni, računari i štampači su ispravni, lekari se ne bave administracijom, već rade ono za šta su se školovali, leče našu decu…
„Šta će nam nove zgrade ako su nam hodnici puni pacijenata? Zamislite da ambulante rade i u našim selima, a ne moraju ljudi da putuju u Leskovac autobusima, ali ne da putuju samo na papiru, već u praksi. Prvo gradimo vrtiće i škole, a ako ostane para, onda gradimop spomenike u centru grada. Za početak, Nikoli Skobaljiću, jer grad treba da čuva svoju istoriju, ali treba da misli i na svoju budućnost, a to su naša deca. Poljoprivrednici treba da žive od svog rada, a ne da prosipaju svoje proizvode, da sela imaju kanalizaciju i vodovod, da to ima i Lebane… Ovo nije vreme za malodušnost, već za razmišljanje, jer sloboda nije samo reč. Sloboda je kada ne moraš da moliš za lekara, kada ne strahuješ za posao, kada tvoje dete može da ostane u Leskovcu i živi od svog rada. Imaš pravo da digneš glas kada je sistem nepravedan prema tebi. Razmišljajte slobodno, izađite na izbore i birajte slobodno.“
Aleksandar Nešković, kardiolog, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i šef interventne kardiologije Kliničkog centra Zemun, kaže da je, nakon pobede 25. oktobra, važno ljudima vratiti dostojanstvo u zdravlju i bolesti.
„Dostojanstvo nam je narušeno prostaklukom i bahatošću, sveprisutnom korupcijom, ismevanjem znanja, vulgarnim ponižavanjem nastavnika i profesora, divljačkim prebijanjem studenata, pomilovanje razbijača vilica i lojalista, sistematskim uskraćivanjem informacija, besramnim lažima, uvredama, pretnjama i zastrašivanjem, nepoverenjem u policiju i sudstvo… Bivši predsednik voli da govori o zdravstvu, da objašnjava medicinu narodu i lekarima. Ali, ne mari za to, a to je zastrašujuće, što u predizborno vreme pred objektivima kamera grli teško bolesno dete koje se leči u sterilnoj sobi u sred epidemije gripa. Ne preza od toga da upadne sa saradnicima i fotoreporterima u sobu intenzivne nege i golom rukom dodiruje pokrivač nastradalog sa teškim opekotinama. Opasno je to, poražavajuće i za bolesnike i lekare. Zato smo pripremili plan kako da povratimo samopoštovanje, kako da nas učinimo zdravijim, da nam zdravstveni sistem bude pristupačniji, organizovaniji, predvidljiviji i bolji. Umesto da ulažemo u zgrade i ustanove preko netransparentnih nabavki i nabavljamo preskupu i preplaćenu opremu preko unapred poznatih dobavljača, ulagaćemo u ljude, u lekare i medicinske tehničare, organizovaćemo zdravstvo da bide efikasnije i svima dostupnije. Naravno, gradićemo i ulagaćemo i u opremu, ali planski, racionalno i transparentno.“
Aleksandra Štimac, magistar farmacije, zapitala je šta sloboda danas nama znači?
„Sloboda je kada ne morate nikoga da molite za ono što ste zaradili, kada svaki radnik može da živi od svoje plate, a ne da samo preživljava, kada možete da lečite svoje dete, a da pritom nikome za to niste ništa dužni, sloboda je kad ne odete na politički miting, a sutra vas ipak čeka vaše radno mesto… Da bi Leskovac bio zaista slobodan, moraju ljudi koji žive u nejmu da budu slobodni, da žive bez straha i ucena. Kompanije bliske režimu svakog dana trguju našim zdravstvenim sistemom kroz visoke cene lekova. Umesto da ih država zaštiti, roditelji dece sa retkim bolestima su prepušteni sami sebi. Njima treba sistem koji će zajedno sa njima da se bori za spašavanje njihove dece. Naša lista ima vrlo jasan program za dan posle, a kao zdravstveni radnik garantujem da ćemo reformu zdravstva sprovesti korenito, tako da zdravstvena zaštita bude pravovremena, dostupna i novčano prihvatljiva svakom građaninu.“
Dragan Jovanović, glumac, aludirajući na vemenske prilike, jer je svo vreme mitinga padala kiša, rekao da je stigla kiša i pobedićemo sušu.
„Zemlja počinje da nam se obnavlja, natopiće se ovom vodom koja nam je važna. Ali, kao i voda, kao i vazduh ui hrana, nama je potrebna sloboda. Do sada smo uspešno sprovodili blokade, s tim je dosta bilo, sada zadajemo udarce. Prvi udarac biće 25. oktobra ujutru, sa olovkom u ruci! I onda idemo do konačne pobede, nema povlačenja, nema predaje, krenuli smo i stići ćemo gde smo pošli!“
Gošća na mitingu, advokatica koja je odbranila preko sto studenata na raznim sudskim postupcima, Ljiljana Borović Marjanović, iznela je neke primere iz prakse, rekavši da je sa studentima bila u policiji, tužilaštvu, pritvoru, kućnom pritvoru, mestima gde nijedno dete ne treba da bude.
„Branila sam studenta koga su iz pritvora, gde mu nije bilo mesto, odveli u lancima na očevu sahranu i koji nije znao pet dana, dok je bio u pritvoru, da mu je otac umro. Branila sam i grupu od devetoro studenata koji su optuženi da su pozivali na rušenje Ustavnog poretka. Stojim iza toga da u njihovim radnjama nema krivičnog dela, te da nikada nisu ni smeli biti uhapšeni. Hapšenja nekih studenata su ličila na otmice sa ulice… Ja sve njih 25. oktobra ne mogu da branim, ali vi možete 25. oktobra da ih odbranite. Ne u sudnici, nego na biračkom mestu, olovkom kao mačem, svojim glasom. Od vas zavisi i njihova, ali i naša sudbina!“
Radomir Sajčić, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu i redovni član SANU, podseća da je Leskovac bio nekad poznat po poljoprivrednoj proizvodnji i tekstilnoj industriji, po razvijenoj hemijskoj i farmaceutskoj industiji, a da su danas plate u Leskovcu najniže u Srbiji.
„Partijska pripadnost je uslov da se dobije posao, javne nabavke su netransparentne, poveravaju se nesolidnim izvođačima. Trg na kome se nalazimo se rekonstrruisao godinama, kao i onaj u Beogradu… Svuda se takve stvari dešavaju. To je posledica robovanja jednom bahatom i osionom režimu koji sistematično uništava sve institucije sistema. Ali, ne mora tako da bude. Srbija može i mora bolje. Postoje ljudi koji znaju kako se vodi i tazvija Srbija, kako se mir može očuvati. Desetine eksperata u svojim oblastima ujedini su napore i sastavili dokument na 1.200 strana, Studentski program, koji pokazuje kako ćemo obnoviti institucije i podići ovu zemlju na noge. Tako, npr. program za nauku i obrazovanje jasno pokazuje kako ćemo univerzitetima vratiti integritet, stabilnost, slobodu i njihovo znanje upotrebiti u javnom interesu. A tako ćemo i u svim drugim oblastima. Pred nama je izazov, a što je veći izazov veća je i energija koji u ćemo uložiti za prevazilaženje. Ovo je način kako ćemo to savladati. Mi ćemo izlečiti ovu zemlju i podići je na noge.“
Svi govornici na mitingu su podsetili da je 11. oktobar Dan oslobođenja Leskovca u Drugom svetskom ratu io istakli da vrem,e slobode i sad dolazi, posle 25. oktobra.
Skup je počeo himnom “Bože pravde” koju je otpevao kandidat na Studentskoj listi Nikola Mikić a završen je pesmom Dragana Jovanovića i predstavljanjem drugih kandidata sa liste , koji su bili u Leskovcu ali večeras nisu govorili.
Oni su se poklonili okupljenima na trgu i pozdravili ih sa tri prsta.
A miting je simbolično završen pesmom “Tri poljupca hoću ja” i Užićkim kolom na trgu. I, na samo kraju, Leskovačka četvorka. (kraj) IS/LJS