Žarko Ranđelović: Doktorirati na Kembridžu iz matematike znači rešiti nešto što do sada niko nije

 NIŠ

                                 Gimnazija „Svetozar Marković“ u Nišu pravi je rasadnik mladih talentovanih matematičara i fizičara o kojima se poslednjih godina dosta govori. Poslednja medalja koja je stigla sa Olimpijade iz matematike iz Tokija u rukama je Andije Živadinovića, koji je ove godine izašao iz klupa specijalizovanog matematičkog odeljenja Gimnazije „Svetozar Marković“. Dug je spisak onih koji su se sa svetskih takmičenja u učionice ove gimnazije vraćali sa zlatnim, srebrnim i bronzanim medaljama. Među njima je i Žarko Ranđelović koji je ostao upamćen po dve zlatne medalje sa matematičkih Olimpijada.  Žarko je iz Niša krenuo put Kembridža, jednog od najpoznatijih svetskih univerziteta. Najprestižniji koledž na ovom Univerzitetu je Triniti, gde je nekada radio i Isak Njutn, a na kome je Žarko završio studije. Sada se priprema da odbrani doktorat na istom Koledžu. Letnje mesece provodi u Nišu.

                              „Na Kembridžu sam prvo završio osnovne, potom i master studije, a sada sam pri kraju doktorata. Doktorat je tamo jako zanimljiv, barem meni iz matematike, jer radimo neke nove probleme koji nisu rešeni. Nema predmeta u pravom smislu reči, samo se pišu radovi i to obično budu neki problemi koje je neko pokušao da reši, neki drugi matematičar, i nije uspeo. Mi sada to pokušavamo nekako da poboljšamo, eventualno da rešimo deo po deo. Posle svih ovih godina sam shvatio da ustvari želim da nastavim sa svim ovim istraživanjima“, kaže Žarko Ranđelović.

                              Žarko je odluku da studije nastavi van Srbije doneo kao gimnazijalac. Odlučio je da to bude Kembridž. Prijavio se, prošao intervju, primljen je, a da sve krene kako je planirao pomogla je i stipendija koju je dobio. Sada je situacija malo drugačija, jer mnogi kandidati koji budu primljeni ne mogu da nastave studije iz finansijskih razloga.

                             „Nekoliko faktora je uticalo da se opredelim za Kembridž. Verujem da su to bile i medalje koje sam osvajao na matematičkim Olimpijadama. To dosta pomaže za dobijanje stipendije, jer verujem da oni to dosta gledaju. Tu je i stipendija koju sam dobio. Triniti na kome sam studirao je davao stipendije koje su pokrivale sve troškove studentima iz zemalja koje nisu bile u Evropskoj uniji. Godišnje tu stipendiju dobije oko 12 studenata. Da nije bilo stipendije, ne bih mogao da studiram tamo, jer su studije preskupe i teško da neko to iz Srbije može da plati. Sada je nešto drugačije. Sada za stipendije konkurišu i studenti iz zemalja koje su u Evropskoj uniji, taj broj se znatno povećava, a i studije su znatno skuplje“, objašnjava Žarko i dodaje da, upravo zbog toga, na Kembridžu sada ima i manje Srba, Rumuna i Mađara, a svih njih je ranijih godina bilo u većem broju.

                            Na Kembridžu postoje tri najveća koledža, među kojima je Triniti najbolji, bar kada se radi o matematici. Žarko se upravo našao na njemu i to kao prvi na spisku kandidata koji su primljeni. I zbog toga se svi koji poznaju Žarka sa razlogom ponose.

                            „Ispite koje sam polagao daleko su teži nego kod nas, ali nisam imao nekih problema. Možda baš i nisam bio najbolji, ali sam svakako ostao najduže od svih iz moje generacije na tom fakultetu, budući da pripremam i doktorat. Mnogi studenti završe i odu, jer  pronađu posao ili nastave  studije na nekom drugom fakultetu“, kaže Žarko.

                            Ovaj mladi Nišlija je bio skroman i kao gimnazijalac niške Gimnazije „Svetozar Marković“. Takav je ostao. Boravak na Kembridžu nije ga promenio. Nije mu ni toliko važno što je studirao i što sada priprema doktorat na jednom od najpoznatijih i najstarijih univerziteta u svetu koji se ne odriče tradicionalnih vrednosti.  Sasvim mu je normalan i podatak da je studije završio na fantastičnom osmom mestu među 230 studenata koji nose epitet najboljih iz celog sveta. I upravo njegove vrline i njegovo znanje, talenat koji je potkrepio radom dali su mu mogućnost da dobije stipendije i za master, ali i doktorske studije. A kada sve završi mnogi bi rekli da bi valjalo da se vrati u svoj grad i svoju zemlju. Možda se vrati, a možda i ostane na Kembridžu,   Univerzitu koji je dao 81 dobitnika Nobelove nagrade do 2008. godine.                       

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare