LESKOVAC-BEOGRAD

(E8.org.rs)

U aprilu 2015. u BITEF teatru, održana je premijera predstave u režiji Vojislava Arsića, a po tekstu Milene Bogavac, „CRVENA: Samoubistvo nacije“, u kojoj četrnaestorica mladih glumaca, na hrabar i otvoren način, govori o nasilju nad ženama, ženskim pravima i tabloidizaciji ovih tema, u srpskom društvu. Predstava je realizovana skoro bez ikakve institucionalne podrške: osim Bitef teatra, koji je dao prostor za probe i izvođenje, a ni jedna druga gradska ili državna institucija, nije podržala ovu produkciju. Predstava je urađena bez sredstava, na entuzijazam i poverenje mladih glumaca koji u njoj igraju. Uspeh predstave, prevazišao je sva očekivanja: predstava je dobila odlične kritike, svaki put je puna sala i predstava samu sebe održava na repertoaru.

Prošle nedelje, SeFem (Feministička sekcija) Srpskog sociološkog društva dodelila je predstavi nagradu „Anđelka Milić“ na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Međutim, osim Beograda i Novog Sada, ispostavilo se da nije moguće odigrati ovu predstavu ni u jednom drugom gradu. Svaki put se dešava isti scenario: predstava se zakaže, objavi na repertoaru, a zatim, u poslednjem trenutku, pozorišta iz «nekih» razloga predstavu otkažu.

«Situacija je postala previše očigledna, kada je došlo do Leskovca. Direktor tamošnjeg Narodnog pozorišta, nije se ni potrudio da smisli razlog za otkazivanje. Prosto je rekao da ga „zabole“  i prestao da odgovara na naše pozive i mejlove. Jasno nam je da na to moramo da reagujemo! Nije to više pitanje jednog igranja predstave: u pitanju je princip, kojim se otkriva sve najgore iz naše kulture. Upravnici lokalnih pozorišta, ne samo što su zabrinuti da predstava (koju nisu gledali), ne uzdrma njihove političke pozicije. Oni su i dovoljno arogantni da – bez znanja o predstavi, prvo dopuste da se zakaže njeno gostovanje, a da je zatim (kad ponešto čuju) otkažu, onda kada smo mi već najavili igranje glumcima i medijima. Naša obaveza je da reagujemo!»

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST:

U Srbiji su tokom prošle nedelje:

– TRI ŽENE mučki UBIJENE u porodično-partnerskom NASILJU.

– JEDAN ŠESNAESTOGODIŠNJI MLADIĆ, snimio je APEL upućen DRŽAVNOM VRHU, kako bi obezbedio LEK za retku BOLEST sa kojom ŽIVI.

– U NARODNOM POZORIŠTU Leskovac ZABRANJENO je gostovanje predstave „CRVENA“, koja se bavi NASILJEM NAD ŽENAMA i NEBRIGOM ZA MLADE.

U Srbiji su tokom prošle nedelje „slavljeni“ nasilje nad ženama, zapostavljanje mladih i cenzura.

Kao organizacija koja se, godinama unazad, bavi problemima mladih, rodnom ravnopravnošću, nenasiljem i omladinskom kulturom, ovaj Osmi mart dočekujemo zabrinuti, zbog društvenog odnosa prema SVIM oblastima u kojima delujemo.

Zabranu izvođenja naše predstave „Crvena: samoubisto nacije“ u Narodnom pozorištu Leskovac, kao i velike probleme s kojima se suočavamo kada organizujemo gostovanja ove predstave u drugim gradovima Srbije, shvatamo kao simptom ozbiljne dijagnoze društva.

To je društvo koje nema interes za teme ženskih prava i nasilja nad ženama.

To je društvo koje nema poštovanja za rad, trud i entuzijazam mladih ljudi, voljnih da se bore protiv nasilja, a za ravnopravnost i ljudska prava.

To je društvo nezainteresovano da čuje glas sopstvene omladine. Društvo u kom su cenzura, gušenje slobode govora, mišljenja i izražavanja, kao i arbitrarno donošenja odluka, postali svakodnevica.

Zbog toga, Osmi mart kao praznik koji slavi ravnopravnost i „radikalno shvatanje“ da su žene – ljudi, ove godine, ne vidimo kao povod za slavlje, već kao priliku za postavljanje pitanja, vezanih za ključne probleme kojima se, u svom radu, bavimo.

Neka od tih pitanja jesu:

– Šta naša država radi kako bi sprečila mizoginiju i nasilje nad ženama?

– Na koji način naša država i društvo vode brigu o deci i mladima?

– Kome i zašto smeta angažovano pozorište koje se bavi pitanjem nasilja nad ženama, ženskim pravima i nebrigom za mlade?

– Kako se, i po kom osnovu, postavljaju rukovodioci kulturnih institucija koji, po sopstvenom nahođenju, odlučuju o zabranama izvođenja predstava, koja su prethodno dogovorena i najavljena na njihovim repertoarima?

– Kako je moguće da gradovi, u unutrašnjosti Srbije, nisu zainteresovani za kulturne i aktivističke sadržaje namenjene mladima, a posvećene edukaciji o nenasilju i ravnopravnosti?

– Koliko još žena treba da strada da bismo, kao društvo, shvatili da je femicid ozbiljan i važan problem o kom je neophodno govoriti, na svakom mestu i u svakoj prilici?

– Kada ćemo doći na stepen društvenog razvoja, na kom će stručna javnost biti sposobna da osudi samovoljne i nepromišljene gestove upravnika naših kulturnih institucija, spremnih da zakazane događaje otkazuju rečima „šta me boli“, bez objašnjenja i bez odgovora mladim profesionalcima, čije su vreme i resurse uzurpirali svojim prethodnim (podjednako nepromišljenim) odlukama?

– Kada ćemo doći na stepen društvenog razvoja, na kome neće biti moguće da rukovodioci donose nepromišljene odluke?

– Kome i zašto smeta predstava „Crvena“, u kojoj mladići govore o ženskim pravima?

– Ko i zbog čega misli da ima prava da „iz estetskih razloga“ zabrani gostovanje nagrađene predstave, sa nekoliko odličnih kritika, ako ta predstava puni sale, prodaje karte, i od prodaje karata zapošljava četrnaestoro mladih glumaca?

– Ko i kako odlučuje o našim institucijama i tome koje su teme i načini izražavanja dozvoljeni mladima?

– Ko i zašto reportuje video-radove mladih umetnika na društvenim mrežama… i da li je moguće da u srpskoj, pozorišnoj i kulturnoj javnosti nema subverzivnijih, etički i estetski opasnijih predstava nego što je „Crvena“?

– Kome smeta da se govori o nasilju nad ženama?

– Kome smeta da se govori o nebrizi za mlade?

– Kome smeta da se govori o svim onim temama koje, deklarativno, smatramo neupitnim?!

– Šta država radi da spreči mizoginiju i nasilje nad ženama, osim što sprečava da se predstave s ovom tematikom izvode u Narodnim pozorištima?

Nećemo vas pitati kog upravnika i šta boli, mada smo svesni da živimo u društvu čije medije to najviše zanima.

RAZMISLITE O OVIM PITANJIMA!

ŽIVELA RAVNOPRAVNOST I OSMI MART!