NIŠ

Više od 50 odsto navijača Radničkog koje poznajemo kao Meraklije, nikada nije učestvovalo u tučama na utakmicama, a tek devet odsto njih je kazalo da su učestvovali u tuči, dok se 36 odsto izjasnilo da se to dogodilo tek jednom do dva puta”, rezultat je istraživanja “Ujedinjeni u prevenciji nasilja” autora Dušice Jovanović, sociologa i istraživača koje je sproveo Media i reform centar u saradnji sa sa Savetom za bezbednost Grada Niša, a uz podršku Misije OEBS u Srbiji. Dušica Jovanović je dodala da,je prosečni Meraklija muškarac, tek oko 8 odsto je osoba ženskog pola, a najteže im pada, teže i od batina, oduzimanje navijačkih obeležja.Ona je dodala da je atmosfera na stadionu za sada, ali i u gradu, daleko od huliganskog ponašanja, da su navijači često angažovani u humanitarnim akcijama i da na tribinama često mogu da se vide i roditelji sa malom decom.

Mladi uključuju u navijačke grupe vrlo rano, sa osam, deset, dvanaest godina.,

. “Kada govorimo konkretno o Nišu i “Meraklijama”, nasilje nikako nije zastupljeno kao što je to slučaj sa drugim sredinama. Sa nasiljem se susrećemo, obično, kada u gradu gostuju veliki klubovi sa svojim navijačima”, istakla je Dušica Jovanović.

Ona dodaje da je istraživanje pokazalo da je trećina pripadnika navijačke grupe “Meraklije” nije zadovoljna materijalnom situacijom, da su nezaposleni, od alkohola konzumiraju pivo jer je najjevtinije.

Istraživanje “Ujedinjeni u prevenciji nasilja u sportu” imalo je i svoj, uslovno rečeno, drugi deo, a to je rad na prevenciji nasilja sa učenicima sedmog i osmog razreda osnovnih i prvog i drugog razreda srednjih škola.Radionice je vodio Ivan Topalović, omladinski radnik, a ono što mu je posebno palo u oči tokom rada sa učenicima je njihov stav da je nasilje svude oko nas.

“Kada se radi o prevenciji nasilja veliko iskustvo smo stekli u radu sa učenicima”, kaže Ivan Topalović. “Prevencija je zaista neophodnai potrebno je što pre početi sa raom, još dok su mali. Učenici su nam, na radionicama rekli, da ne prepoznaju rad u školama koji se odnosi na prevenciju nasilja i tu postoji dosta prostora da se nešto učini”.

Prema rečima Ivana Topalovića zabrinjavajući je i podatak da i osnovci i srednjoškolci smatraju da je nasilje svuda oko njih, a to znači da prevencija nije problem samo škole ili porodice, već svih nas i svako treba na svoj način da učestvuje u prevenciji.

Radionice su rađene i deset škola, u pet srednjih i pet osnovnih.

“Radeći sa učenicima uvedeli smo da oni znaju da naprave razliku izmešu navijača i huligana, ali da često moraju da se ponašaju nasilno kako bi se izborili za svoje mesto u društvu i to je ono na čemu, takođe, mora da se radi”, navodi Topalović.

Dragan Gejo, načelnik Školske uprave u Nišu kaže da su škole dužne da planiraju preventivne mere ali jednog širokog spektra i oblika nasilja.

“Imamo nekoliko vrsta nasilja, fizičko, verbalno, seksualno, digitalno, i škole se stalno osnažuju u tom pravcu”, kaže Dragan Gejo. “Kada je u pitanju sportsko navijanje tu smo “najtanji” kada su škole u pitanju, a upravo se deca regrutuju za navijače iz tih sredina još kao maloletnici.Kada vide nasilje na i oko sportskih terena oni to prihvate kao model ponašanja i tu moramo da preveniramo i da radimo na tome”, istako je Gejo.

On je dodao da “Meraklije”u neku ruku mogu da budu primer u nekim delovima svog nastupanja i delovanja.

“U svakom slučaju škole moraju da se osnaže, da se povežu i sa drugim institucijama i u tom smislu imamo napredak, ali smo daleko od nekog blaženog stanja”, zaključio je Gejo.

Podaci sa svih radionica biće objedinjeni u Pedagoški modul, dokument koji će biti dostupan svim zainteresovanim školama na dalje korišćenje. Tokom projekta biće objavljeno i pet video poruka kao i jedna reportaža. Planirane su i različite aktivnosti sa sadašnjim navijačima kako bi se radilo i na dalje na promovisanju sportske etike i kulturi navijanja na tribinama.