BEOGRAD
Venecijanska komisija objavila je mišljenje o tzv. “Mrdićevim zakonima” u kojim je izrazila žaljenje zbog izostanka javne rasprave, i ukazala na niz ozbiljnih nedostataka u izmenama koji, kako se navodi, pojedinačno i kumulativno uklanjaju ranije postojeće mehanizme zaštite samostalnosti javnog tužilaštva. Komisija je, u tom smislu, Srbiji dala devet ključnih preporuka za unapređenje pravosudnih zakona.
Venecijanska komisija je na zahtev predsednice Skupštine Srbije ocenila tzv. “Mrdićeve zakone”, odnosno izmene Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sudijama i Zakona o sedištima i teritorijalnoj nadležnosti sudova i javnih tužilaštava, koje je Narodna skupština usvojila 28. januara 2026. godine.
Venecijanska komisija smatra da su ove zakonske promene u oblastima od ključnog društvenog značaja — pravosuđu i javnom tužilaštvu — zahtevale ozbiljnu javnu raspravu, pluralističko učešće, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu uticaja. Komisija sa žaljenjem konstatuje da ovi elementi nisu bili prisutni i preporučuje da se ubuduće dosledno primenjuju principi transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate.
Iz Venecijanske komisije podsećaju i da su predstavnici vlasti u Srbiji objasnili da je cilj ovih izmena unapređenje efikasnosti pravosuđa i javnog tužilaštva, kao i povećanje jasnoće i sistemske koherentnosti relevantnog pravnog okvira.
U pogledu sadržine izmena, Venecijanska komisija navodi da prepoznaje legitimnost ciljeva vlasti — unapređenje efikasnosti i jasnoće pravnog sistema — i prihvata prenos nadležnosti za odlučivanje o privremenim upućivanjima na Visoki savet tužilaštva, kao telo koje može obezbediti objektivno i transparentno upravljanje kadrovima u tužilaštvu.
Ipak, Komisija ukazuje na niz, kako se ističe, ozbiljnih nedostataka u izmenama, koji pojedinačno i kumulativno uklanjaju ranije postojeće mehanizme zaštite samostalnosti javnog tužilaštva. U tom smislu, daje sledeće ključne preporuke:
Vratiti nehijerarhijski sistem odlučivanja o prigovorima na obavezna uputstva i odluke o devoluciji i supstituciji.
Nadležnost za odlučivanje o prigovorima na godišnji program rada treba da ostane u okviru Visokog saveta tužilaštva.
Umesto obavezne prethodne saglasnosti, zakon treba da precizira u kojim slučajevima Vrhovno javno tužilaštvo ima obavezu da obavesti Ministarstvo pravde o međunarodnim sporazumima o saradnji.
Privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca treba ograničiti na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog imenovanja.
Isključiti mogućnost ponovnog izbora glavnih javnih tužilaca na isto mesto po isteku mandata.
Ukinuti mogućnost ponavljanja privremenih upućivanja i ograničiti ih na ista hijerarhijska nivoa, uz zadržavanje njihove izuzetne prirode.
Tužioce čija su upućivanja prerano okončana treba vratiti na funkcije, uz uvođenje mehanizma za njihovu postepenu zamenu kroz redovna imenovanja.
Obezbediti veću strukturnu i operativnu autonomiju Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal.
Mandati predsednika sudova treba da budu po pravilu neobnovljivi, uz izuzetke u ograničenim slučajevima.
Izvor: N1