Usvojiti zakon roditelj-staratelj

LESKOVAC

U prostorijama Udruženja građana “Svi za jednog, jedan za sve” koje je učestvovalo na lokalnim izborima u Leskovcu i ima odbornike, održana je konferencija za medije na kojoj je ukazano na problematiku povodom, kako je rečeno, Zakona roditelj-negovatelj u Srbiji. Julija Vučković, predstavljena kao pr udruženja, kaže da je cilj konferencije podizanje društvene svesti o ovom zakonu i nekim izazovima i problemima sa kojima se rodtielji dece sa smetnjama u razvoju suočavaju.

„Nacrt ovog zakona postoji i on je usvojen u svim republikama bivše Jugoslavije, osim u Srbiji. Prikupljeno je 60.000 potpisa, ali se iz nekog razloga još uvek čeka. Ovaj zakon bi porodice koje imaju takvu decu osnažio i obezbedio im minimalnu mesečnu nadoknadu, socijalno i zdravstveno osiguranje i penziju kada se za to steknu uslovi. Naglašavamo i da je ovo tema koja nije podložna političkim podelama.“

Članica Udruženja Bojana Momčilović i sama majka deteta sa smetnjama u razvoju, kaže da se ne zna broj ove dece u Srbiji jer još uvek ne postoji Registar dece sa smetnjama u razvoju.

„Mi kao roditelji smo suočeni sa raznim predrasudama i stereotipima vezanim za našu decu i to dosta utiče na njihovu ravnopravnost u društvu. Sistem mora da prepozna tu decu i nas roditelje i da nas razume. Mi se dugi niz godina borimo za usvajanje ovog zakona, za koji je peticija pokrenuta još 2013. godine. Nacrt zakona je predat skupštini, ali od tada do danas se nije maklo. Mi kao roditelji smo prinuđeni da brinemo o našoj deci 24 časa dnevno, što nije par dana u godini, nego tokom či5tavog njihovog života. Oni fizički odrastu, ali psihički ostanu na nivou deteta. Iz tog razloga mnogi od nas nisu u mogućnosti da rade, a nekad i usled nedostatka materijalnih sredstava roditelji su prinuđeni da svoje dete daju u neku od ustanova ili u hraniteljsku porodicu. Ovaj zakon bi nam omogućio ista prava kao hraniteljima, a tako bi se i promenile sudbine roditelja koji godinama žive na margini društva.“

Dragan Nikolić, defektolog i član Udruženja za pomoć mentalno nedeovoljno razvijenim osobama, inisistira na otme da pitanje roditelj-hranitelj ne treba da bude političko pitanje.

„Ja nisam ovde da podržim bilo koju političku opciju po ovom pitanju, a misija našeg MNRO udruženja je saradnja sa svim onim koji imaju dobre ideje kao što je ovas roditelj-hranitelj”, rekao je Nikolić koji je bio na press konferenciji u prostorijama političke grupe koja ima odbornike u Skupštini grada.

” Na žalost, politika određuje da li će nešto biti ili ne, a lično smatram da je dobro usvajanje ovakvog zakona. Veliki broj ovakvih porodica je u stanju socijalne potrebe, a potrebno je održati dinamiku porodice na zavidnom nivou, a ne da se dođe u situaciju da usled, pre svega finansijskih problema, naše porodice rasturaju, a deca dovode u jedno trpno stanje.“

Psiholog Vladimir Joić kaže da je radeći sa decom sa smetnjama u razvoju shvatio ozbiljnost problema sa kojom se te porodice susreću.

„Po nekim, neproverenim podacima, oko 2-3.000 porodica prima pomoć i negu drugog lica, a procenjuje se da ih je duplo više. Kažu i da ima 10.000 porodica u Srbiji koje imaju ovakav problem. Donošenjem ovog zakona rešio bi se makar materijalni deo problema sa kojim se ove porodice susreću.“

A pošto su se na današnjoj konferenciji za novinare njeni učesnici ograđivali od politike nije jasno zašto je ona održana u prostorijama političke grupe a ne, recimo, u prostorijama mesne zajednice, ako se već htelo da se ne povezuje sa politikom (kraj) IS/LJS

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare