UNS: Prvostepena osuda KRIK-a u korist Bratislava Gašića kršenje medijskih sloboda

BEOGRAD

Udruženje novinara Srbije (UNS) smatra da se prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu, u koju je imao uvid, a kojom su osuđeni izdavač, glavni i odgovorni urednik Stevan Dojčinović i novinarka KRIK-a Milica Vojinović, po tužbi nekadašnjeg direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), sada ministra policije Bratislava Gašića, krše medijske slobode i novinari izlažu pritisku.

Sud je odlučio da je tekst „Političke veze kruševačke kriminalne grupe: ’Gašić kod Jotke na kazanu’“, objavljen na portalu KRIK-a aprila 2021. godine, povredio čast i ugled tužioca zbog čega tuženi solidarno treba da mu plate 100.000 dinara i 41 800 dinara za troškove postupka.

„Sam naslov predmetnog teksta i dva puta interpretirano značenje izraza ’na kazanu’, na način i u kontekstu u kome su to tuženi učinili jesu podobni da kod tužioca izazovu povredu časti i ugleda“, naveo je sud i obrazložio da tuženi medij i novinarka jesu verno preneli citirani prisluškivani razgovor sa suđenja kriminalnoj grupi, ali da to nije od značaja.

Sud u obrazloženju presude posebno ističe funkciju direktora BIA, koju je tužilac imao u vreme objavljivanja teksta, „koja podrazumeva upravo suprotno ponašanje od onog s kojim se dovodi u vezu, odnosno borbu protiv organizovanog kriminala, a ne povezanost sa članovima kriminalnih grupa…“.

Advokati UNS-a se slažu da ne samo da prvostepena presuda nije trebalo da bude osuđujuća, već i da usvajanje tužbenog zahteva predstavlja zloupotreba prava od strane tužioca, jer se radi o informacijama koje javnost ima pravo i interes da zna, a koje su verno prenete iz sudskog postupka, a odnose se na visokog državnog funkcionera.

„Sud je zasnovao svoj stav o osnovanosti tužbenog zahteva samo na činjenici da se u tekstu i u naslovu dva puta pojašnjava žargonska fraza lica čiji je razgovor bio prisluškivan, što samo po sebi ne može samostalno da predstavlja osnov za odgovornost za naknadu štete s obzirom da pojašnjenja nisu samostalne informacije, odvojive od samog izraza koji se pojašnjava. Novinar je tu informaciju verno preneo sa glavnog pretresa, prevodeći je na književni jezik, što nije zabranjeno, a time se samo čini razumljivim ono što se prenosi sa glavnog pretresa“, smatra Nenad Krajnović, advokat UNS-a.

Krajnović dodaje da je u presudi obrazloženo kako se u negativnom kontekstu u naslovu ističe samo tužilac, a da sud suštinski nije primenio član 79. Zakona o javnom informisanju i medijima, koji u stavu 2 glasi da se može objaviti informacija kojom bi se potencijalno vršila povreda časti i ugleda, ako interes objavljivanja te informacije preteže nad interesom zaštite dostojanstva, a naročito ako se time doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju i ličnosti na kojoj se informacija odnosi.

„S obzirom na to da je tužilac nosilac javne funkcije i da u vreme objavljivanja teksta rukovodi jednom od najvažnijih agencija koje su deo bezbednosnih struktura ove zemlje, iz tog razloga dužan je da trpi objavljivanje informacija koje se tiču njegovog rada na toj funkciji, iako mogu da štete njegovom ugledu i časti. Objavljene informacije se nisu ticale privatnog života i privatnih aktivnosti tužioca. Da je sud pravilno primenio član 79. Zakona o javnom informisanju i medijima na koji se poziva u obrazloženju, presuda bi bila potpuno suprotna u odnosu na ovu koja je doneta“, smatra Krajnović i dodaje da čak i ako ovakva presuda ne opstane u pravnom sistemu i bude preinačena ili ukinuta, njeno kratkoročno pojavljivanje predstavlja lošu poruku građanima i medijima.

Advokat UNS-a Gordana Konstantinović smatra da se radi o kršenju slobode izražavanja koju jamče Ustav Srbije u članu 46 i Evropska konvencija u članu 10.

“Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, sloboda izražavanja, koja je zaštićena članom 10. Evropske konvencije, primenjuje se ne samo na informacije ili ideje koje se povoljno prihvataju ili se smatraju neuvredljivim ili indiferentnim, već i na one informacije koje povređuju, šokiraju ili uznemiravaju. U situaciji kada je KRIK u spornom tekstu samo interpretirao izraz “biti na kazanu”, pri tome mu ne dajući nikakvo novo, niti drugačije značenje od onog kojeg prema shvatanju sredine ima, nije bilo mesta usvajanju tužbenog zahteva. Ovo posebno imajući u vidi da je tužilac javna ličnost, da je reč o tekstu u kome je verno preneta informacija sa suđenja i da postoji interes javnosti, koji u ovom slučaju preteže nad zaštitom prava i ugleda tužioca. Cilj pisanja teksta je izveštavanje sa suđenja i skretanje pažnje javnosti na pitanja od javnog značaja, a ovakva presuda predstavlja ograničavanje slobode izražavanja”, navodi Konstantinović.

Izvor: UNS

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare