“Ukradena bezbednost” o sigurnosti dece

LESKOVAC

U sali Narodnog pozorišta u Leskovcu fondacija „Tijana Jurić“ u saradnji sa lokalnom samoupravom i Centrom za socijalni rad organizovala je tribinu pod nazivom „Ukradena bezbednost“. Cilj ove tribine je edukacija dece, omladine, roditelja i prosvetnih radnika o trgovini ljudima, trgovini organima, seksualnoj i radnoj eksploataciji, merama opreza i zaštite dece od zanemarivanja i zlostavljanja. U prepunoj salu pozorišta okupljenim prosvetnim radnicima, roditeljima i deci u okviru tribine je prikazan dokumentarni film koji se bavi ovom problematikom, a govorili su osnivač fondacije Igor Jurić i Vlada Arsić, autor knjige „Armagedon“ koja je i promovisana na ovom događaju.

„Prošle godine je nestalo 1594-oro dece u Srbiji, što je zvanični podatak Ministarstva unutrašnjih poslova, a 11-oro dece nismo uspeli da pronađemo do kraja godine“ izneo je podataka Igor Jurić.

„To je podatak koji mora sve da nas zabrine, pre svega zašto nam deca odlaze od kuće. Svest jeste na višem nivou, ali je i pedofilija takođe u Srbiji u ekspanziji zato što mi nismo dovoljno dorasli internet tehnologiji i tehnološkom napretku. Ali, moramo da radimo na tome i tu očekujem veliku podršku medija, da kada se desi nestanak deteta i odralse osobe da se ne ćuti, nego da mediji budu desna ruka građanima i da pomognu da se ovakve stvari svedu na minimum.“

Na samoj tribini bilo je govora o nekoliko vidova nasilja nad decom gde se pričalo o bezbednosti dece na internetu, vršnjačkom nasilju i trgovini ljudima. Tribina je bila specifična, jer su prisustvovali istovremeno i roditelji i deca, a obično predavači iz fondacije praktikuju da to budu odvojene tribine. Ipak, kako su sami rekli, našli su način da to bude dostupno svima i razumljivo za sve uzraste.

Fondacija „Tijana Jurić“ kreće i u jednu novu kampanju koja je vezana za uvođenje novog sistema u slučajevima nestanka dece.

„Nekoliko bilborda će biti i u Leskovcu i izuzetno će nam biti važna i podrška medija u ovoj kampanji“ naglašava Igor Jurić.

„Radi se o sistemu gde se bukvalno čitava država pokreće u slučaju nestanka jednog deteta. Taj sistem već postoji u velikom broju drugih zemalja Evrope i sveta. Na ovaj način ćemo moći da predupredimo neke slučajeve upravo poput onog koji se desio Tijani. Statistike pokazuju da ukoliko se oteto dete ne pronađe u prvih tri ipo sata smrtnost te dece je 75%. To nije čest slučaj, ali mora da se predupredi. Od uvođenja „Tijaninog zakona“ 2015. godine ja ispratim svaki slučaj, jer fondacija vodi registar nestalih lica. Nekada je policija mogla da reaguje u slučaju nestanka po svom policijskom nahođenju, kako je to tada glasilo. Tako je i sam Tijanin nestanak u tim prvim trenucima registrovan kao nešto što nije rizično. Mi smo predupredili te stvari tako što više niko ne može da procenjuje da li je neko dete ugroženo ili nije, da li je u skladu sa moralom ili nije, nego je obaveza da se dete vrati kući i tek onda možemo da raspravljamo dalje o tome, da li je porodica zastranila, u čemu je problem… Tu je napravljen jedan izuzetan pomak, ali moram da kažem da je i naša svest danas na mnogo višem nivou. Od momenta kada se desila Tijanina otmica vi možete mnogo više da čujete o tome koliko dece nestaje, a, na žalost, mnogo dece nestaje u našoj zemlji.“.

Knjiga „Armagedon“ Vlade Arsića

Na tribini je predstavljena je i knjiga „Armagedon“ Vlade Arsića, kao i detalji o tome kako je nastala, kako je izdata… Knjiga sadrži četiri istinita događaja od kojih su se tri dogodila u Srbiji, a četvrti se uveliko dešava u Evropi i polako dolazi i kod nas. Sam autor priznaje da je knjigu najpre odbio da piše.

„Mene su pozvali iz MUP-a, predložili mi tu temu i kada sam čuo da je tema pedofilija i internet predatori, rekao sam da ja to ne mogu da radim. Koliko god da je to teško pisati, joše teže vam pada susret sa roditeljima koji su izgubili svoju decu. Međutim, kada su me upoznali sa svojim saznanjima, sa onim što ne možemo da pročitamo ni u medijima, sa onim što se zaista dešava u našoj stvarnosti, shvatio sam do mora da izađe na svetlost dana, da to roditelji moraju da pročitaju. Najgore u svemu je što ne postoji psihološki profil pedofila. Kada vama u parku priđe neki deka, kada priđe vašoj deci, vi ne možete da znate da li o čoveku koji ima svoje unuke u Kanadi ili australiji pa je željan njihove ljubavi, ili je reč o nekom bolesnom čoveku koji je sklon zadovoljavanju svoje strasti sa decom. Ilustovaću to samo jednim primerom. Pre desetak godina je nestala jedan osmogodišnja devojčica. Otac ju je našao ispod jednog plasta sena, uzeo u naručje i poneo kući. Primetio je da iz njenih ustiju viri parče tkanine, i kada je to počeo da izvlači, izvukao je čitav jastučni čaršav. Zato kad mene pitaju ko su ti ljudi, ko su ti monstrumi ja im odgovorim da su to obično isti oni koji stoje pored vas u autobusu, koji stoje u nekom redu pred šalterom… Ljudi koje svakodnevno srećemo, a ne možemo ni da zamislimo šta se krije iza njihove ljušture. Zato mislim da je „Armagedon“ bitna knjiga. Koliko god da je teška za čitanje, da izaziva grč u želucu, ipak je bolje da se suočite sa zlom na taj nalin, nego u nekoj surovoj stvarnosti.“

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o