U borbi protiv korupcije neophodna je transparentnost, koordinacija i komunikacija

NIŠ

Korupcija postoji u svim sferama društva , ali nema definitivnih procena koliko je ima. Građani Srbije smatraju da najviše korupcije ima u politici i to misli 71 odsto njih. Na drugom mestu po korupciji je pravosudni sistem, gde je prema mišljenju 64 odsto građana korupcija izuzetno zastupljena a na trećem mestu je sektor medija koji je po mišljenju građana korumpirani u 50 posto. Na četvrtom mestu je zdravstvo.

 Ovo se danas čulo na skupu organizovanom u Nišu u okviru projekta “Prevencija i borba protiv korupcije” koji finansira Evropska unija a realizuje u saradnji sa Ministarstvom pravde republike Srbije i Republičkim javnim tužilaštvom.

  Roman Prah  šef projekta „Prevencija i borba protiv korupcije na lokalnom nivou rekao je

 “ Oko 28 posto građana ne bi prijavilo korupciju jer misle da i ako prijave  ništa neće promeniti. Po brojnosti na drugom mestu su građani koji smatraju da je korupciju teško dokazati a na trećem mestu su građani koji kažu da se boje  eventualnih posledica koje bi pretrpeli ako  bi prijavili korupciju, što je posebno zabrinjavajuće“, rekao je Prah.

Niš je jedan od gradova koji nema donet  Akcioni plan za borbu protiv korupcije što je Prah prokomentarisao:

„Gradovi bi trebalo da poštuju zakone o Agenciji za sprečavanje , odnosno borbu protiv korupcije koji je opredelio da lokalni nivo izradi svoje akcione planove. Na znam zašto Niš nema ali bi on trebalo da sledi primere drugih gradova koji sprovode svoje akcione planove, jer za to ima mogućnosti i zakonskih okvira. Nedostaje nam komunikacija , fali nam koordinacija“, dodao je Prah.

On je ukazao da nije Srbija jedina država sa tim problemom, čak i one koje su “stare” članice Evropske bore se sa sličnim i istim problemima kao i Srbija. Ali ima i primera dobre prakse . Dodao je  da  Srbija kao i druge zemlje u regionu trebalo da prate primer Skandinavskih zemlja gde je najmanje prisutna korupcija, a u nekim od njih skoro pa da je i nema.

„ Po istraživanjima međunarodnih institucija najmanje opterećene korupcijom su skandinavske zemlje. Po statistici i javnom mišljenju građana Srbije zdravstveni sektor je po prilično opterećen sa korupcijom i jedna od dobrih praksi od koje bi i mi trebalo da učimo  je to kako su skadinavci rešili da ne dođe do korupcije u zdravstvenom sektoru.   Kod nas kada doktor pruži dobru uslugu pacijentu, pacijent smatra da treba da odnese nešto doktoru da li je to bombonjera ili novac sasvim je sve jedno. U skandinavskim zemljama to je rešeno na dobar , transparentan način koji se zove donacija. Oni su uveli sistem da ako neko želi da se zahvali za pruženu zdravstvenu uslugu doktoru ili medicinskom osoblju ima mogućnost da donira ili novac ili opreme, posteljine i slično. U nekim zdravstvenim ustanovama postoje kutije gde se ostavljeju donacije i pacijent se tako zahvaljuje bolnici. Sistem je transparentan”,  kaže Prah koji insistira na tome da je bitan elemenat borbe protiv korupcije transparentnost. Pored komunikacije i koordinacije , transparentnost je bitan elemenat u sprečavanju korupcije.

Prema njegovim rečima Srbija ima dobar zakonski okvir za borbu protiv korupcija ali je veliki problem taj što se zakon ne sprovodi.

„Ovde postoji problem sa kominikacijom svih organa koji bi trebalo da se bave prevencijom i borbom protiv korupcije.Jednostavno državna i lokalna vlast ne komuniciraju dovoljno i postoji veliki problem transparentnosti u svim aspektima koji su opterećeni korupcijom”,  rekao je Prah na predstavljanju projekta o borbi protiv korupcije na lokalnom nivou.

Roman Prah je istakao značaj sinergije između svih aktera u prevenciji i borbi protiv korupcije – između lokalnih samouprava, državnih organa i organizacija civilnog društva.

Prah je podsetio i da je od 1.marta ove godine u primeni Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije čija primena bi trebalo da dovede do efikasnijeg i delotvornijijih istraga i krivičnig procesuiranja slučajeva  korupcije i privrednog kriminala.

Predstavnici lokalnih samouprava, organizacija civilnogdruštva, javnog i privatnog sektora iz Nišavskog, Pčinjskog, Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog i Zaječarskog okruga prisustvuju skupu, koji se u organizaciji projekta “Prevencija i borba protiv korupcije” koji finansira Evropska unija, a realizuje u saradnji sa Ministarstvom pravde Republike Srbije i Republičkim javnim tužilaštvom, održava u Nišu.

Cilj dvodnevnog skupa je upoznavanje svih aktera na lokalnom nivou sa postojećim mehanizmima koordinacije u prevenciji i borbi protiv korupcije kao i sa obavezama državnih organa, organa lokalnih samouprava, civilnog društva i privrednih subjekata u ovoj obasti.

Učesnicima su predstavljeni i međunarodni principi i primeri dobre prakse u vezi sa radom džavnih i lokalnih organizacija u borbi protiv korupcije, njihovom koordinacijom i saradnjom sa civilnim društvom. Predavači su Nemanja Nenadić i Simona Habič, iz Transparentnosti Srbije i Slovenije.

Projekat “Prevencija i borba protiv korupcije” koji finansira Evropska unija sa 3,2 miliona evra započeo je u avgustu 2017. i trajaće 30 meseci. Ovim projektom EU nastavlja da pruža podršku Srbiji na unapređenju pravosuđa i vladavine prava. Projekat se realizuje sa ciljem da ojača mehanizme za prevenciju i borbu protiv korupcije u skladu sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za poglavlje 23 kao i da unapredi efikasnost u borbi protiv korupcije i doprinese smanjenju svih njenih oblika.

Od 2001. do danas, Evropska unija uložila je više od 3 milijarde evra bespovratne pomoći Srbiji kao najveći donator u Srbiji. U naredne dve godine biće uloženo više od 30 miliona evra u cilju sprovođenja reformi u oblasti pravosuđa i vladavine prava u Srbiji.

Projekat realizuje konzorcijum koji predvodi PWC.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare