LESKOVAC

U leskovačkom Narodnom muzeju održana je tribina pod nazivom „Podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa“ na kojoj je govorio Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva i istaknuti stručnjak iz oblasti arheologije i zaštite kulturnog nasleđa. On je kroz primere dobre prakse i konkretna iskustva ukazao na načine očuvanja i unapređenja kulturne baštine.
„Srpsko arheološko društvo od 2017. godine drži ovaj projekat i održano je 40-ak predavanja. To je kratka instruktaža i uvod u ono što može da se nauči na koji način može da se čuva arheološko nasleđe, ali i na koji način može da se koristi. tu ima i specifičnih stvari, kao što su krivična dela koja se vrše prema arheološkom nasleđu, veliki problemi do kojih dolaze službe zaštite kulturnog nasleđa u vreme intenzivnog infrastrukturnog urbanističkog razvoja, pošto je arheologija u 80% slučajeva baš to kulturno nasleđe koje treba istražiti da bi se nešto izgradilo. Sa druge strane arheološko nasleđe može itekako da se koristi i za održivi razvoj mnogih krajeva u Srbiji, pošto smo arheološkim nasleđem veoma bogati. To je ono što ljudi najčešće saznaju preko Jutjub kanala, preko pseudo-naučnika, a najčešće ne znaju da se okrenu i vide oko sebe ono što imaju u svom gradu, selu, dedovini i slično… Ciljne grupe ovih predavanja jesu predstavnici i donosioci odluka u lokalnim samoupravama, a jako nam je bitan, pored kulture i urbanizam, jer je arheologija sa tim teško spregnuta, policija, tužilaštvo, sudovi, ali i svi zainteresovani građani, jer dok ljudi ne znaju šta je važno, ne znaju da cene jer ne reaguje ni onaj ko bi trebao da reaguje.“

Cilj ove tribine je da ukaže na značaj sistematske zaštite kulturnog nasleđa, kao i na izazove sa kojima se suočavamo, među kojima se posebno izdvajaju nelegalna („divlja“) arheološka iskopavanja i njihove posledice i uništavanje konteksta nalaza i nepovratan gubitak naučnih podataka, kao i potreba za doslednom primenom zakonske regulative. Na to ukazuje i direktor Narodnog muzeja Nebojša Dimitrijević
„Mi imamo ogroman suficit kulturno-istorijskog blaga, ali i deficit ljudi i novca da to blago istražimo, obradimo i prezentujemo na pravi način. Veliki broj lokaliteta koji je izložen divljim kopačima, ljudima koji uništavaju kulturno dobro, jednostavno iziskuju bolji odgovor i države i same lokalne samouprave, ali i institucija koje se bave zaštitom kulture. Imali smo nedavno slučaj da je neko osuđen za pokušaj preprodaje antičkog novca u inostranstvu i mislim da je to put kojim bi trebali da krenemo. Mi ne možemo da u svakom trenutku iskontrolišemo 2.800 kvadratnih kilometara teritorije Jablaničkog okruga, ali da ljudi budu svesni da je uništavanje i preprodaja kulturnih dobara krivično delo i da postoji mogućnost da budu kažnjeni za to.“ (kraj)IS/LJS