BEOGRAD

U vestima o otvaranju deonice „Moravskog koridora” navodi se da je izgradnja auto-puta je počela 2019. godine i da su predviđeni troškovi izgradnje iznosili su oko 800 miliona evra, ali i da se država „za potrebe izgradnje ovog auto-puta zadužila 1,89 milijardi evra, što je opravdala povećanjem cene materijala, rada, energenata i eksproprijacije zemljišta u proteklih pet godina”, navodi Transparentnost Srbija.

Izgradnja ovog koridora nije ugovorena na osnovu Zakona o javnim nabavkama, već na osnovu „posebnog zakona”, usvojenog upravo zbog ovog projekta.

Tim posebnim zakonom je propisano da će Vlada Srbije odabrati partnera na osnovu pravila koja bude definisala uredbom. U okviru uredbe je bilo propisano da će čak 70 posto mogućih poena firma ili konzorcijum dobiti na osnovu iskustva u  projektovanju i izgradnji autoputeva, mostova, regulacije reka, u poslednjih 15 godina, ali isključivo ako su ti raniji projekti bili realizovani na teritoriji „jugoistočne Evrope”! S druge strane, ponuđena cena je nosila samo 20% poena, a iskustvo angažovanih stručnjaka 10%. Konkurencije uopšte nije bilo, čemu je verovatno doprinela dodatno i okolnost da je sa odabranom firmom i pre donošenja „posebnog zakona”, Vlada već imala zaključen memorandum o saradnji.

Ugovor o angažovanju izvođača nije objavljen, kao ni njegovi aneksi. Usled toga nije moguće utvrditi da li je postojao osnov za povećanje cene u odnosu na prvobitno ugovorenu. Vlada Srbije nije odgovorila na zahtev Transparentnosti za dostavljanje ovog ugovora.

Da je bio primenjen Zakon o javnim nabavkama, povećanje cene zbog nepredviđenih okolnosti ili dodatnih radova bi bilo moguće, ali ne u ovom obimu, već najviše do 50% vrednosti prvobitnog ugovora.  Zakon o javnim nabavkama takođe pruža mogućnost da se kao osnov za povećanje cena predvidi porast cene materijala ili rada, ali se to obično ne čini, zbog predvidljivosti planiranja budžeta.

Da se podsetimo

„Moravski koridor“ bez primene zakona o javnim nabavkama

 Datum kreiranja: utorak, 25 jun 2019

Poseban zakon koji se donosi radi izgradnje „Moravskog koridora“ zadaće još jedan udarac jedinstvu pravnog poretka, a naročito sistemu javnih nabavki u Republici Srbiji, ukazuje Transparentnost – Srbija (članica Transparency International). Predlog ovog zakona[1] o kojem danas počinje skupštinska rasprava, uređuje pitanja koja su već regulisana zakonima Republike Srbije o eksproprijaciji, javnim nabavkama, javno – privatnom partnerstvu, projektovanju, porezima i carinama. Time se nastavlja opasan trend donošenja posebnih pravila koja važe samo za jedan projekat, kao u slučaju „Južnog toka“ i „Beograda na vodi“. Ukoliko Vlada smatra da zakoni nisu dobri (npr. u vezi sa brzinom eksproprijacije) onda treba da predloži njihove izmene i dopune, a ne da stvara posebna pravila koja će važiti samo za jedan slučaj.

Izvan svake sumnje je argument Vlade Srbije da je izgradnja autoputa koji će povezati Kruševac i Čačak preko potrebna. Međutim, Srbija već ima propise o eksproprijaciji, građevinske standarde, kao i zakone koji uređuju odabir izvođača radova ili izbor firme sa kojom bi bio zaključen ugovor o nekom vidu javno-privatnog partnerstva, kao što će ovde biti slučaj. S druge strane, predlog posebnog zakona predviđa da se na izbor „strateškog partnera i zaključenja ugovora o projektovanju i izgradnji, kao i prilikom izbora stručnog nadzora nad izvođenjem radova, ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki.“ Kriterijumi i način izbora bi bili uređeni isključivo podzakonskim aktom koji će Vlada doneti za 30 dana.

U vezi sa tim, neobično je da se u obrazloženju predloga zakona navodi da se odabir Strateškog partnera „vrši na način koji garantuje pravnu sigurnost“, kroz metod „koji je pravno efikasan, u potpunosti transparentan“, „poštujući Ustav i procedure“, i da bi to „trebalo da ima pozitivan uticaj na razne međunarodne indekse demokratičnosti i transparentnosti“. Nejasno je na čemu se temelji ovaj optimizam, kada se ima u vidu da će postupak izbora strateškog partnera biti uređen podzakonskim aktom Vlade, čiji je sadržaj još nepoznat, a da je primena postojećeg Zakona o javnim nabavkama, koji bi inače obezbedio transparentnost, nediskriminaciju i pravnu zaštitu izričito isključena.

Jedino što se ovom posebnom zakonu može navesti u prilog jeste to da je narušavanje pravnog sistema nešto manje nego kod zaključivanja direktnih međudržavnih sporazuma o kreditu kod kojim se istovremeno ugovara i izvođač radova. Podsećamo, na taj način su pre mesec dana, odobreni zajmovi za gradnju pruge Novi Sad – Kelebija i autoput Preljina – Požega, a ti poslovi, vredni 1.686.000.000 dolara, istovremeno su dodeljeni imenovanim firmama iz NR Kine.[2] Kada je reč o „Moravskom koridoru“, čija je vrednost procenjena na 800 miliona evra, Vlada je već zaključila „Memorandum o saradnji na projektu izgradnje“ sa firmama „Behtel“ i „Enka“[3] iz SAD, odnosno Turske, koji još uvek ne predstavlja pravnu obavezu da se posao dodeli ovim firmama.

Sa stanovišta međunarodnih obaveza Srbije u oblasti javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava, a naročito Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, mogle bi biti sporne i odredbe člana dva posebnog zakona, prema kojima će prilikom izgradnje biti „korišćeni domaći materijali i oprema i angažovani domaći izvođači u odnosu koji će biti određen ugovorom o projektovanju i izvođenju radova.“ Naime, na osnovu tog sporazuma, preferencijali za domaće ponuđače su ukinuti još u novembru 2018.

Transparentnost Srbija

.