(P)

Završetkom Vimbldona teniska sezona ne ulazi u mirniji period. Naprotiv, jul donosi jednu od najneobičnijih tačaka u kalendaru, jer se igrači gotovo preko noći dele na dve grupe. Jedni ostaju u Evropi i vraćaju se na šljaku, dok drugi počinju pripreme za tvrdu podlogu i severnoameričku turneju koja vodi ka US Openu.

Za navijače koji prate rezultate, promene u formi i najnovije tenis vesti, ovaj deo sezone može delovati pomalo haotično. Najbolji igrači ne pojavljuju se svi na istim turnirima, podloge se menjaju iz nedelje u nedelju, a rezultati često zavise od toga koliko je neko odmoran i koliko brzo je uspeo da se prilagodi novim uslovima.

Upravo zato period posle Vimbldona otkriva mnogo više od same forme. On pokazuje kako igrači biraju prioritete, tempiraju sezonu i pokušavaju da pronađu najbolji put ka poslednjem Grend slemu godine.

Posle trave ne postoji samo jedan logičan izbor

Vimbldon se igra na travi, podlozi koja zauzima vrlo mali deo profesionalnog kalendara. Sezona na njoj je kratka, specifična i završava se gotovo odmah nakon londonskog turnira.

Kada se poslednji meč na Centralnom terenu završi, igrači moraju brzo da odluče šta dalje. Jedna opcija je povratak na evropsku šljaku, na turnire koji se tokom jula igraju u gradovima poput Kicbila, Estorila, Hamburga i drugih tradicionalnih teniskih destinacija.

Druga opcija je prelazak na tvrdu podlogu i raniji početak priprema za američki deo sezone. U narednim nedeljama fokus se postepeno seli ka Vašingtonu, Kanadi, Sinsinatiju i na kraju Njujorku.

Nijedan put nije automatski bolji. Izbor zavisi od stila igre, plasmana, fizičkog stanja i ciljeva koje teniser ima do kraja godine.

Zašto se deo igrača vraća na šljaku

Povratak sa trave na šljaku može delovati kao korak unazad, posebno zato što ubrzo počinje važna serija turnira na betonu. Ipak, mnogim igračima upravo takav raspored najviše odgovara.

Teniseri koji se prirodno bolje kreću na šljaci mogu tokom jula da osvoje važne bodove i poprave poziciju na rang-listi. Na tim turnirima obično nema kompletnog svetskog vrha, pa se otvara prostor za igrače koji tokom Vimbldona nisu stigli daleko.

Za njih je povratak na poznatu podlogu prilika da brzo obnove samopouzdanje. Umesto da odmah menjaju stil igre, mogu da se vrate dužim razmenama, višem odskoku i kretanju koje im više odgovara.

Važan je i raspored bodova. Igrač koji je prethodne godine ostvario dobar rezultat na nekom julskom turniru možda mora ponovo da nastupi kako bi odbranio osvojene poene. Preskakanje takvog događaja može da utiče na njegov plasman, položaj u žrebu i direktan ulazak na buduće turnire.

Zato odluka da se ostane na šljaci nije samo stvar lične sklonosti. Često je deo vrlo preciznog plana za očuvanje ili napredovanje na rang-listi.

Drugi već razmišljaju o US Openu

Najbolji igrači sveta i oni čija je igra prilagođena tvrdoj podlozi često biraju drugačiji put. Umesto povratka na šljaku, uzimaju kraći odmor i počinju pripreme za severnoameričku turneju.

Taj deo sezone ima jasnu strukturu. Prvo dolaze manji turniri, a zatim veliki događaji u Kanadi i Sinsinatiju. Oni predstavljaju najvažnije testove pred US Open, koji počinje krajem avgusta.

Prelazak na beton nije jednostavan, čak ni za igrače koji na toj podlozi ostvaruju najbolje rezultate. Posle nekoliko nedelja na travi menja se visina odskoka, dužina razmena i način kretanja.

Na tvrdom terenu poeni obično traju duže nego na travi, ali je igra brža nego na šljaci. Potrebna je kombinacija preciznog servisa, kvalitetnog riterna i sposobnosti da se napadne bez prevelikog rizika.

Igrači koji rano pređu na beton dobijaju više vremena da pronađu pravi ritam. Njima možda nije najvažnije da odmah osvoje turnir, već da postepeno podignu nivo igre do Njujorka.

Rang-lista menja logiku izbora turnira

Profesionalni teniseri ne biraju turnire samo prema tome gde vole da igraju. Njihove odluke direktno su povezane sa rang-listom i načinom na koji se bodovi računaju.

Igraču koji se nalazi blizu granice za ulazak među nosioce na US Openu nekoliko dobrih rezultata tokom jula i avgusta može mnogo da znači. Status nosioca najčešće donosi povoljniji početni žreb i smanjuje mogućnost susreta sa nekim od najboljih tenisera u ranim rundama.

S druge strane, igrač koji je već visoko plasiran možda ne želi da optereti telo dodatnim turnirima. Njegov glavni cilj nije prikupljanje svakog mogućeg boda, već dolazak na najveće turnire u najboljem fizičkom stanju.

Zato isti rezultat nema jednaku vrednost za sve. Finale manjeg turnira može za jednog igrača predstavljati veliki pomak, dok je za drugog važnije nekoliko kvalitetnih mečeva i dovoljno vremena za oporavak.

Umor posle Vimbldona utiče na svaki plan

Koliko će igrač brzo nastaviti sezonu zavisi i od toga koliko je dugo ostao na Vimbldonu. Teniser koji ispadne u prvom kolu ima mnogo više vremena za odmor i prilagođavanje od onoga ko stigne do polufinala ili finala.

Dve nedelje na Grend slemu ne podrazumevaju samo mečeve. Tu su svakodnevni treninzi, medijske obaveze, oporavak i stalni psihološki pritisak. Čak i kada igrač ne provede mnogo sati na terenu, završnica velikog turnira troši mnogo energije.

Zbog toga se vodeći teniseri često ne pojavljuju odmah na sledećem događaju. Njima je nekoliko dana bez meča potrebno kako bi se telo i glava vratili u ravnotežu.

Igrači koji su ranije eliminisani imaju drugačiji problem. Oni žele da što pre pronađu novi takmičarski ritam i nadoknade propuštenu priliku za bodove.

Tako nastaju turniri sa veoma raznovrsnim sastavima, na kojima se susreću odmorniji igrači slabijeg plasmana i kvalitetniji protivnici koji se još prilagođavaju.

Julski rezultati mogu da zavaraju

Rezultat ostvaren neposredno posle Vimbldona ne mora uvek da bude pouzdan pokazatelj onoga što sledi. Igrač može rano da ispadne jer se još nije navikao na novu podlogu, a zatim nekoliko nedelja kasnije stigne daleko na velikom turniru.

Moguća je i obrnuta situacija. Teniser može osvojiti manji turnir na šljaci, ali zatim imati problema kada se sezona potpuno preseli na tvrdu podlogu.

Važno je posmatrati i kvalitet protivnika, uslove na terenu, broj odigranih mečeva i način na koji je rezultat ostvaren. Sama pobeda ne govori da li je igrač bio ubedljiv, fizički spreman ili je jedva prolazio kroz duge mečeve.

Period posle Vimbldona zato je više faza prilagođavanja nego konačna slika odnosa snaga. Prava forma za US Open najčešće postaje jasnija tek tokom velikih severnoameričkih turnira.

Dva puta vode ka istom cilju

Jedni igrači posle Vimbldona ostaju na evropskoj šljaci, jure bodove i koriste podlogu koja im odgovara. Drugi prave pauzu ili odmah prelaze na beton kako bi se što bolje pripremili za američku turneju.

Na prvi pogled deluje kao da se sezona deli na dva potpuno odvojena pravca. Ipak, oba puta vode ka istom cilju: dobroj poziciji, pravom takmičarskom ritmu i što boljoj formi za US Open.

Upravo u tome leži posebnost julskog dela kalendara. Nema jednog recepta koji važi za sve. Svaki igrač mora da pronađe ravnotežu između bodova, odmora, podloge i dugoročnih ciljeva.

Zato turniri neposredno posle Vimbldona nisu samo prelaz između dva velika događaja. Oni pokazuju koliko je profesionalna teniska sezona složena i koliko jedna odluka o rasporedu može da utiče na čitav njen nastavak.