HAG – PRIŠTINA
Specijalizovana veća Kosova u Hagu danas su prvostepeno osudila nekadašnje vođe Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Kadrija Veseljija i Redžepa Seljimija za ratne zločine počinjene nad civilima i osobama koje nisu aktivno učestvovale u neprijateljstvima tokom sukoba na Kosovu.
Hašim Tači i Jakup Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Kadri Veselji na 18 godina, a Redžep Seljimi na 13 godina zatvora.
Sudsko veće proglasilo ih je krivima za ratne zločine koji uključuju proizvoljno lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo.
Prema odluci Veća, optuženi su proglašeni krivima za ratni zločin proizvoljnog lišenja slobode na štetu 385 osoba, okrutno postupanje prema 49 osoba, mučenje 303 osobe i ratni zločin ubistva nad 96 osoba.
Tokom izricanja presude navedeno je da je Tužilaštvo van razumne sumnje dokazalo odgovornost četvorice optuženih za navedena krivična dela i njihovo učešće u ostvarivanju zajedničkog kažnjivog cilja.
Specijalizovana veća saopštila su da je Tužilaštvo dokazalo da su pripadnici OVK umišljeno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 98 osoba, odnosno da su počinili ratni zločin ubistva. Dokazano je i da su pripadnici OVK izvršili ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode najmanje 385 osoba.
Istovremeno, sudsko veće je zaključilo da Tužilaštvo nije van razumne sumnje dokazalo da je postojao sistematičan napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo, odnosno da su pripadnici OVK ciljano napadali civile u smislu zločina protiv čovečnosti.
Sudija Specijalizovanih veća Čarls Smit rekao je da je veće utvrdilo da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. godine, odnosno približno tog datuma, postojao nemeđunarodni oružani sukob između OVK i SR Jugoslavije, odnosno srpskih snaga.
„Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove severne Albanije koji su bili pod kontrolom OVK takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava koje regulišu taj sukob. Panel je, pored toga, zaključio da su krivična dela iz optužnice bila izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba ili bila povezana sa oružanim sukobom, čime je ispunjena pretpostavka povezanosti“, rekao je Smit.
Prema zaključku Veća, žrtve su bile osobe koje uživaju zaštitu prema normama međunarodnog humanitarnog prava, jer u inkriminisanom periodu nisu aktivno učestvovale u neprijateljstvima. Veće je takođe utvrdilo da su sva četvorica optuženih bila svesna okolnosti koje ukazuju na postojanje nemeđunarodnog oružanog sukoba, povezanost događaja sa sukobom i zaštićeni status žrtava.
Smit je naglasio da događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine, a koji su se dogodili nakon 20. juna 1999. godine, odnosno po okončanju sukoba na Kosovu, ne mogu biti okvalifikovani kao ratni zločini.
„Na osnovu tog zaključka, panel dalje nalazi da se kritični događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine nakon 20. juna 1999, dakle po okončanju nemeđunarodnog oružanog sukoba između OVK i SRJ, odnosno srpskih snaga – kada su prestala da važe pravila međunarodnog humanitarnog prava – ne mogu okvalifikovati kao ratni zločini“, rekao je Smit.
Kada je reč o odgovornosti pojedinačnih optuženih, Sudsko veće utvrdilo je da je Hašim Tači imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja OVK i da je značajno doprineo njegovom ostvarivanju.
Prema nalazima Veća, Tači je lično učestvovao u izvršenju krivičnih dela, podsticao ih i podržavao. Utvrđeno je i da je imao saznanja o krivičnim delima izvršenim nad protivnicima OVK, ali nije preduzeo mere kako bi ih sprečio.
Za Kadrija Veseljija Veće je utvrdilo da je učestvovao u izvršenju krivičnih dela i podsticao njihovo izvršenje. Kako je navedeno u Hagu, Veselji je lično učestvovao u identifikovanju i progonu protivnika OVK, imao je saznanja o krivičnim delima, ali nije učinio ništa da ih spreči.
(Kraj) SP/AS