Srčani bolesnici višestruko su ugroženi u vreme korone

NIŠ

Akcijom preventivnih pregleda Dom zdravlja u Nišu je obeležio Svetski dan srca, a građani su mogli u holu da izmere krvni pristisak i šećer  u krvi ali i da dobiju savet kako da sačuvaju zdravim svoje srce, posebno sada u vreme korone.                  

“Svetska Federacija za srce je 2000. godine ustanovila Svetski dan srca sa namerom da ukaže na značaj srca kao organa i pre svega na znači srčanih bolesti, koje su nažalost vodeći uzrok umiranja kako kod nas, tako i u svetu. Poruka je praktično da treba da vodimo računa o svom srcu, a da bismo to postigli, treba da živimo zdravo, odnosno da se klonimo pre svega štetnih navika koje nam skraćuju život i dovode do oboljenja srca. Te glavne i najčešće navike su zapravo pušenje, zatim povišena vrednost krvnog pritiska, povišena vrednost holesterola, dijabetes, gojaznost i fizička neaktivnost”,  kaže dr Radovan Mihajlović, pomoćnik direktora Doma zdravlja u Nišu.

                 

Posebno je potrebno sada, u vreme korone, obratiti pažnju na ovaj organ jer ovaj virus ostavlja posledice i na srcu.

                 “Svi srčani bolesnici i oni koji imaju praktično veću mogućnost obolevanja srca, višestruko su ugroženi u vreme korone. S jedne strane, zbog smanjenog kapaciteta u zdravstvenim ustanovama i zbog sopstvenog straha da odu na redovne preglede, praktično zapostavljaju lečenje osnovne bolesti, a sa druge strane u slučaju da ti pacijenti obole od korone, mnogo je veća verovatnoća za pojavu teže kliničke slike ii shod može da bude  loš”, upozorio je Mihajlović.

                   Korona može da ostavi posledice na ovom organu i kod ljudi koji su zdravi odnosno nisu imali srčanih problema do zaražavanja ovim virusom.

                   “Kod manjeg broja pacijenata koji su bili zdravi, posle korone došlo je do upale srčanog mišića ili kese. To nije tako često, otprilike negde na 0,5 posto, od pet osoba jednoj se to desi, a moguće je, ono što je još veći efekat korone na kardiovaskularne bolesti, to je da dovodi do arteroskleroze. Zapravo to je zapaljenski proces i stvara se praktično jedan tromb, ugrušak, što može dovesti do tromboze i vrlo često kod osoba koje boluju od korone je uzrok smrti zapravo tromboza”, kaže Mihajlović.

                   Svake godine u svetu oko 18 miliona ljudi premine od posledica bolesti srca i krvnih sudova, dok u Srbiji kardiovaskularne bolesti odnesu oko 52 hiljade života. Stručnjaci na Svetski dan srca poručuju da su zdrave navike, rana dijagnostika i adekvatno lečenje ključni za očuvanje snažnog srca. O svemu tome treba voditi još više računa u doba pandemije jer su posledice po srce najučestalije nakon preležanog kovida.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare