Otpad može da se pretvori u dragocen resurs

NIŠ

Da je Niš  na dobrom putu ka Evropskoj uniji, a jedan od koraka je i  da se sa linearne pređe na cirkularnu ekonomiju potvrđeno je na konferenciji “Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji“  održanoj u Naučno-tehnološkom parku kojoj su prisustvovali ambasadori i predstavnici četiri nordijske zemlje, Norveške, Švedske, Danse i Finske a čiji je domaćin bila gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.               

Namera ambasada nordijskih zemalja je da podrže Srbiju u nastavku sprovođenja principa cirkularne ekonomije, da podele iskustva svojih zemalja i podignu svest lokalnih partnera o važnosti i koristima primene cirkularne ekonomije, koja utiče kako na svakog pojedinca, tako i na društvo u celini. Kroz nekoliko radionica tokom septembra i oktobra na temu cirkularne ekonomije, stručnjaci iz nordijskih zemalja prikazaće primere dobre prakse i ukazati na važnost i benefite cirkularne ekonomije.

                  Treća radionica, posle  Novog Sada i Kragujevca, je održana u Nišu.

                   Gradonačelnica je istakla da je Grad na ovaj način ispisao još jednu stranicu istorije Niša jer u jednom trenutku istovremeno borave četiri ambasadora nordijskih zemalja u Nišu.

                „Drago mi je što nas  ljudi koji imaju veliko iskustvo sa cirkularnom ekonomijom, a to su nordijske zemlje, hvale a oni to gledaju iz jednog drugog ugla. Mi smo na dobrom putu ka Evropskoj uniji i da sa linearne pređemo na cirkularnu ekonomiju koja je nama jako važna id a  polako ali sigurno promenimo svest građana kada je zaštita životne sredine u pitanju. O tome smo danas razgovarali na prijemu u Gradskoj kući”, kazala je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.

               Dodala je da se na konferenciji razgovara o ozbiljnoj temi budući da se planira izgradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu.

               “Na korak smo do raspisivanja međunarodnog tendera za fabriku koja će se graditi u Nišu za prečišćavanje otpadnih voda, jer kako god okrenete, te otpadne vode koje se prave kod nas dođu u te neke međunarodne vode i evropskih zemljama koje su u Evropskoj uniji jako važno da nam pomognu, a mi kao Grad, kao lokalna samouprava primenićemo sve što  nam oni budu predložili“, kazala je Sotirovski.

                 O značaju prelaska sa linearne na cirkularnu ekonomiju govorila je i ambasadorka Danske Suzan Šajn.

                „Ovo je jedna tema koja se tiče svih nas. Resursi su jako ograničeni, do sada smo živeli u jednoj linearnoj ekonomiji, to zapravo znači da smo stvari koristili, bacali i kupovali nove. Isto tako smo vodu koristili i ispuštali prljavu vodu. To nije put kojim treba da idemo napred.  Ekonomija treba da bude cirkularna, dakle sve treba da ide u krug. Mi se u nordijskim zemljama već neko vreme bavimo cirkularnom ekonomijom i zaista imamo dosta  pozitivnih iskustava koja ćemo podeliti sa vama“, istakla je ambasadorka Danske Suzan Šajn.

                Dodaje da cirkularna ekonomija nije nešto što je ekskluzivno samo za jednu grupu, već je nešto što se tiče svih nas.

                  „Cirkularna ekonomija ne predstavlja pristup koji ide sa vrha na dole ili odozgo na gore, već je to je jedan objedinjeni zajednički pristup.  Razgovarali smo sa gradonačelnicom kako ova ideja može da se iskomunicira dalje. U Danskoj pre svega učimo decu kako treba da se ponašaju jer su deca najbolji policajci u porodici“, rekla je ambasadorka Danske.

                  Karin Nekdonald, direktorka razvojne saradnje pri ambasadi Švedske u Srbiji je istakla da su predstavnici nordijskih zemalja imali jako zanimljiv sastanak sa gradonačelnicom Niša na kome su razgovarali i prečišćavanju otpadnih voda i kako to može da bude povezano sa preradom vode za piće.

                 “Ideja cirkularne ekonomije je da nema otpada i da se sve koristi ponovo.Konferencija koja se održava ovde je odlična prilika da pre svega vidimo šta se dešava na  lokalu kada je reč i cirkularnoj ekonomiji, ali i da podelimo naša iskustva kako od strane države tako i privatnih kompanija. Ovo je sjajan primer kako možemo da učimo jedni od drugih, a kada se radi o saradnji sa ovim gradom već duže vreme traje a radi se o pripremi dokumentacije za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda”, kazala je Karin Nekdonald.              Na konferenciji je kao primer dobre prakse predstavljen grad  Lahti u Finskoj  koji je ove godine proglašen zelenim gradom.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare