NIŠ             

  Pokušaćemo da smanjimo  cene mesečnih karata za radnike, za đake smo već to učinili, na septembarski nivo. To ćemo  učiniti do 31.januara iduće godine. Do tada će opštine da se obrate institucijama u državi da im obezbede način na  koji će da isfinansiraju takozvana rubna mesta  gde ima  malo putnika, dva do tri po polasku,  i da obezbede subvencije”, rekao je Zoran Jovanović, generalni direktor „Niš-ekspresa“.

To je i jedan od zaključaka sa sastanka prestavnika lokalnih samouprava i predstavnika „Niš-ekspresa“ koji je održan u Nišavskom upravnom okrugu. Sastanak je iniciran zbog činjenice da su mesečene karte za prevoz putnika u opštinama Aleksinac, Doljevac, Merošina, Gadžin Han i Svrljig preskupe za građane, ali i zbog podatka da je „Niš-ekspres“ u prethodnom periodu ulinuo neke od linija ili ih je skratio jer nisu bile rentabilne.

Načelnica Nišavskog upravnog okruga Dragana Sotirovski koja je rekla la da će nakon dogovora koji bude postignut ka određenim ministasrtvima bitu upućeni dopisi kako bi pomogla lokalnim samoupravama oko rešavanja problema prevoza građana.

Iz „Nišekspresa“ kažu da su svesni i činjenice da su plate građana male i da su karte zbog toga građanima skupe, ali to mora neko da subvencioniše.

                „Kompromis između lokalnih samouprava i prevoznika „Niš-ekspresa“ se polako nazire jer su svi sada prvi put seli za isti sto i dogovaraju se kako da se reši problem na obostrano zadovoljstvo“, tvrdi Sotirovski.           „Dogovoreno je da „Niš-ekspres“ pomogne svakoj lokolnoj samoupravi ponaosob da napravi mrežu linija. Tada će se znati i koliko to košta , a onda  će se videti koliko lokalne samouprave imaju para da određene linije budu subvencionisane“.

                 Ona je dodala da postoji mogućnost i da se između lokalnih samouprava i prevoznika napravi sporazum o javno-privatnom partnerstvu što sada radi opština Aleksinac.

Dejan Milošević iz Aleksinca kaže da su pregovori počeli, opština tgreba da odredi linije, a „Niš-ekspres“ cene. Da li ćemo mi to moći tek će se videti.

                 „Ukoliko bude bilo potrebno para u budžetu svaka opština će se obratiti i nadležnom ministarstvu radi dogovora kako dalje. Ako budu bila potrebna dodatna sredstva ka lokalnim samoupravama, onda ćemo ta srestva tražiti da bi se prevoz vratio na staro ili da tražimo pomoć od Ministarstva saobraćaja da vidimo šta oni sugerišu“, dodala je Sotirovska.

                 „Niš-ekspres“ je gotovo jedini prevoznik na ovim  prostorima. Postoje  firme koje su organizovale prevoz za svoje radnike gde je ovaj prevoznik izgubio jedan broj putnika i to se sve manifestuje na javni interes jer se povećavaju cene karata.

                  Prema rečima Novice Tasića, zemenika generalnog direktora  „Niš-ekspresa“ kaže da je rano da se govori o zaključcima jer će oni doći tek nakon toga kada se sa lokalnim samoupravama dogovore oko toga kako će se finansirati prevoz građana, a najviše problema postoji oko „komunalnog“ prevoza.

                 „Niš-ekspres“ kvaliteno radi, ima odlično organizovan i lokalni i međumesni prevoz, vozila su nam ispravna i putnike odvezemo i dovezemo na vreme“, kaže Tasić. „Cene karata mogu da budu manje, ali moramo da se dogovorimo kako da bude isfinansiran prevoz. Činjenica je da smo  mi dominantni u ova tri okruga, a razlog je jednostavan, imamo dovoljno i kadra i vozila da pokrijemo ova tri okruga.Javni prevoz nije samo cena. To je i vozač i dobar mehaničar  i dobar autobus i dobra linija. Javni prevoz je i dobro postavljen red vožnje. Pojedinačna karta i mesečna karta  koju koriste građani sa svakodnevnim obavezama u gradu. Visinu cene  određuje i broj putnika. Da  bi neka linija bila rentabilna mora da imamo i određeni broj putnika“, kaže Tasić.

                Da bi mogli da organizuju prevoz u „Niš-ekspresu“ mora da se obezbede i sredstva, kaže Tasić. Tamo gde nije bilo putnika  skraćene su realicije ili su ukinute linije. Tu je i alternativni prevoz koji je preuzeo određeni broj putnika.

                „Rešenja uvek ima, a u ovom slučaju je da se obezbede subvencije za prevoz građana. Mi  možemo da kažemo do koje cene može da plati građanin, a ostatak mora da se subvencionira. Mi smo spremni da predložimo najkvalitetnije redove vožnje jer znamo šta kojoj lokalnoj samoupravi treba, ali je moje mišljenje da plate građana nisu dovoljne da pokriju sve te troškove, zato je naša cena karata na nivou troškova i nema razvoja“, zaključio je Tasić.

                      Lokalne zajednice imaju različite probleme. Građanima Svrljiga prema rečima Ivana Tasića, šefa odseka za privredu ne smata cena jer opština daje određene subvencije, ali im smeta to što su neke linije ukinute.

                      „Mi tražimo da se udaljena sela povežu sa Svrljigom kako bi i ono malo ljudi koji tamo žive mogli da dođu do lekara ili da u gradu završe neki posao“, kaže Ivan Tasić.

                   U opštini Merošina već su drugi problemi. Ova  lokalna samouprava treži nižu cenu karata za njene građane. Treutno je cena mesečne radničke karte od 6 do 7.000 dinara.

                    „Zadovoljni smo pokrivenosti sela, ali je  problem visina mesečne karte. Možda sa aspekta tržišne ekonomije ta cena  jeste opravdana i realna, ali je standard  građana takav da je to njima previše skupo. Lokalna samouprava  ima obavezu da obezbedi prevoz za decu iz osnovne škole i mesečno za to izdvajamo milion i 200.000 dinara, a socijalne slučajeva 400.000 za mesec dana. Iz malih budžeta je nemoguće izdvojiti subvencije za prevoz. Sada tražimo kompromisno rešenje“, istakla je Sanja Stajić iz Merošine.