BEOGRAD

Srbija bi, zahvaljujući postojećim rezervama nafte, mogla da premosti period od dva do tri meseca bez redovnih isporuka, izjavio je profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac. On je, međutim, upozorio da to nije dugoročno rešenje i da je kvar na Jadranskom naftovodu (Janaf) ozbiljniji nego što se prvobitno očekivalo.

Banjac je za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekao da ne očekuje ozbiljnije poremećaje u snabdevanju gorivom, budući da bi Rafinerija u Pančevu mogla da nastavi proizvodnju oslanjajući se na postojeće rezerve.

Naftna industrija Srbije (NIS) ranije je zatražila od Vlade u tehničkom mandatu da joj omogući korišćenje sirove nafte iz državnih rezervi, kao i dizela iz operativnih rezervi.

„Situacija, neću da kažem da je postala ozbiljna, ali očigledno se nešto više dešava i da je kvar ozbiljniji nego što je u prvom trenutku izgledalo“, ocenio je Banjac.

On očekuje da će Janaf uskoro otkloniti kvar, ali je napomenuo da bi, u zavisnosti od ugovornih obaveza, neisporučivanje nafte moglo da dovede i do plaćanja određenih penala.

Prema dostupnim podacima, Srbija raspolaže rezervama nafte za oko 60 dana. Janaf snabdeva NIS sa približno 80 odsto potrebne nafte, dok preostalih 20 odsto potiče iz domaće proizvodnje, naveo je Banjac.

Istovremeno, NIS pokriva oko 70 odsto tržišta Srbije, dok se preostalih 30 odsto naftnih derivata obezbeđuje iz uvoza.

Govoreći o mogućnosti da Rafinerija u Pančevu prestane sa radom, Banjac je ocenio da bi takav scenario izazvao velike probleme, ali je izrazio uverenje da do toga neće doći.

Pregovori o vlasništvu nad NIS-om

Komentarišući pregovore između mađarskog MOL-a i ruskih vlasnika NIS-a, Banjac je ocenio da je malo verovatno da će kupoprodaja biti završena do 11. decembra, kada ističu operativne licence i NIS-u i Janafu.

„Pre svega, ni OFAK (Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD) nije dao dozvolu za kupoprodaju. Ovo su i dalje neke pripremne radnje, da se vidi korak dalje u kom pravcu to ide. Dakle, ne verujem da će se to desiti tako brzo“, istakao je Banjac.

On očekuje da će licenca biti ponovo produžena, s obzirom na to da su pregovori o promeni vlasničke strukture i dalje u toku.

„Znamo da sada treba da se formira nova Vlada. Svakako bi i američka strana, a i ruska strana trebalo da daju neki grejs period i toj novoj Vladi, da se malo snađe i da vidi u kom pravcu će da ide. Prosto, logično bi bilo da se ne vrši nekakav pritisak na novu Vladu da to rešava“, rekao je Banjac.

Prema njegovoj oceni, ruska strana nema veliki ekonomski interes da proda NIS, jer bi novac od prodaje bio deponovan na račun sa kojeg ne bi mogla odmah da ga koristi.

„Kako vreme odmiče, vidimo da mi baš nismo dobro informisani šta se tu dešava. Tako da pretpostavljam da će Gasprom i dalje insistirati da zadrži vlasništvo, a da je MOL svakako zainteresovan da ga kupi“, naveo je Banjac.

On smatra da bi promena vlasničke strukture mogla da doprinese stabilnosti snabdevanja i da opstanak Rafinerije u Pančevu ne bi bio doveden u pitanje ukoliko bi je preuzeo MOL.

Pad cene nafte neće se brzo odraziti na cene goriva

Osvrćući se na pad cene sirove nafte tipa brent sa 115 na oko 95,5 dolara po barelu, Banjac je ocenio da su na to uticali pregovori i smanjenje tenzija na Bliskom istoku. Ipak, ne očekuje da će se pojeftinjenje nafte u skorije vreme odraziti i na cene goriva u Srbiji.

„Mi imamo problem sa NIS i dok god nama država, u stvari Vlada, diktira kolika će biti cena, dakle, nije to više tržišna cena, nego već dve godine je to cena koju određuje Vlada“, objasnio je Banjac.

Dodao je da država promenama akciza reguliše prihode od prodaje naftnih derivata i da očekuje nastavak takve prakse sve dok se ne reši situacija sa NIS-om.

Problemi i u proizvodnji električne energije

Kao poseban problem u energetskom sektoru Banjac je izdvojio proizvodnju električne energije, pre svega zbog niskog vodostaja Dunava i smanjenog rada hidroelektrana.

„U oktobru mi smo četvrtinu potrebe električne energije zadovoljavali kupovinom. I trenutno Dunav proizvodi 40 odsto od projektovane proizvodnje, ali nije to problem, nego problem je što je to 15 odsto od njegovog maksimalnog kapaciteta“, naveo je Banjac.

On je upozorio da će smanjena proizvodnja hidroelektrana usloviti dodatni uvoz električne energije, što će predstavljati značajan trošak za Srbiju.

Probleme vidi i u nedovoljnoj proizvodnji termoelektrana, uvozu uglja i sporom razvoju novih energetskih kapaciteta.

„Termosektor je, čini mi se, podbacio iz našeg lošeg odnosa prema ugljenokopima, termoelektranama. Dakle, očigledno da i taj sektor ne proizvodi onoliko koliko bi trebalo i koliko bi mogao. Uvozimo ugalj iz Indonezije, što je onako vrlo neobično“, zaključio je Banjac.

(Kraj) FN/AS