BERLIN
Pretnja nemačkog kancelara Fridriha Merca da će blokirati naredni budžet Evropske unije ukoliko svih 27 članica ne prihvati obavezu obezbeđivanja novih zajmova za Ukrajinu od 2028. godine izazvala je zabrinutost čak i među najčvršćim pristalicama Kijeva, prenosi briselski portal „Reporter“.
Ukrajina, pored već odobrenih 90 milijardi evra, za narednu godinu traži dodatnih 45 milijardi. Međutim, Bugarska, Mađarska, Češka i Slovačka već su odbile da učestvuju u budućem kreditiranju Kijeva.
U pismu upućenom rukovodstvu EU prošle nedelje, Merc je ocenio da nije pravedno da te četiri zemlje očekuju podršku Nemačke za dobijanje kohezionih sredstava iz narednog budžeta, dok istovremeno odbijaju da učestvuju u finansijskom teretu koji Berlin snosi zbog pomoći Ukrajini.
Ipak, povezivanje ova dva pitanja izazvalo je neslaganja čak i među najglasnijim političkim saveznicima Ukrajine u Evropskom savetu.
Premijer Slovenije Janez Janša, jedan od istaknutih zagovornika podrške ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, doveo je u pitanje opravdanost korišćenja budžeta EU kao sredstva političkog pritiska.
„Nismo zagovornici ovakvog povezivanja tih pitanja, jer su pregovori o sledećem sedmogodišnjem budžetu EU već dovoljno složeni i zahtevni“, izjavio je Janša.
Irski premijer Mihol Martin, domaćin samita lidera EU, rekao je da razume Mercov potez, ali je istovremeno izrazio „određene zabrinutosti“ u vezi sa takvim pristupom.
Diplomate iz država koje dosledno pružaju snažnu podršku Ukrajini takođe su postavile pitanje da li je bilo mudro da nemački kancelar tako javno iznese ultimatum.
Oštro protivljenje Češke, Mađarske i Slovačke
Većina lidera na koje se Mercov pritisak odnosi odbacila je njegov predlog. Češki premijer Andrej Babiš odlučno je odbio mogućnost da njegova zemlja prihvati smanjenje kohezionih sredstava ili da sledi nemački stav o finansijskoj podršci Ukrajini.
„Potpuno sam protiv toga, jer se evropski budžet odnosi na evropske zemlje, dok o pomoći Ukrajini moramo razgovarati odvojeno“, rekao je Babiš.
Mađarski premijer Peter Mađar, koji se prošle nedelje sastao sa Mercom u Berlinu, svega nekoliko dana nakon što je nemački kancelar poslao pismo Briselu, ocenio je da budžet EU nije odgovarajući instrument za finansiranje Ukrajine. On je istakao da je Mađarska već pružila pomoć toj zemlji i prihvatila ukrajinske izbeglice.
Slovački premijer Robert Fico optužio je Merca za „ucenjivanje“ zbog povezivanja pomoći Ukrajini sa pregovorima o evropskom budžetu. Fico je upozorio i da bi mogao da stavi veto na budžet, za čije je usvajanje potrebna jednoglasna saglasnost svih članica.
Bugarski premijer Rumen Radev zauzeo je nešto umereniji stav tokom samita u Dablinu.
„Spremni smo da razgovaramo o mehanizmima koji bi osigurali da se ta sredstva ne koriste za naoružanje, već za humanitarne aktivnosti“, izjavio je Radev.
Podrška Mercovom predlogu iz pojedinih članica EU
S druge strane, pojedine države koje imaju različite stavove o budžetskoj politici podržale su nemačkog kancelara.
„Smatram da solidarnost zaista nije jednosmerna ulica“, izjavio je austrijski kancelar Kristijan Štoker, čija zemlja uplaćuje u budžet EU više sredstava nego što iz njega dobija.
On je podsetio da je dogovor kojim je Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj omogućeno da ne učestvuju u zajmu EU Ukrajini za 2025. godinu, u iznosu od 90 milijardi evra, predstavljao jednokratni izuzetak.
Mercov predlog podržao je i švedski premijer Ulf Kristerson, koji pripada grupi država koje se zalažu za fiskalnu štedljivost. Uz njega su stali i Andris Kulbergs iz Letonije, Kristen Mihal iz Estonije i Luk Friden iz Luksemburga.
(Kraj) SP/AS