Profesor doktor Vlada Veljković: Leskovački akademik

LESKOVAC

Profesor doktor Vlada Veljković, profesor na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu, nedavno je izabran za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Za razliku od leskovčаnа po poreklu, kojima su dodeljena najviša naučna zvanja,  profesor Veljković je jedini akademik koji i živi u Leskovcu.

Predsednik Odeljenja SANU u Nišu, akademik Ninoslav Stojadinović, rekao je za Regionalnu infomr,ativnu agenciju JUGpress da je profesor doktor Vlada Veljković predložen za prijem u ovu najznačajniju naučnu ustanovu i zbog najvećeg broja citiranih radova. Stojadinović je podsetio da je Univerzitet u Nišu stavljen na Šangajsku listu zahvaljujući i rezultatima naučnog tima sa Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, koji predvodi profesor Veljković.

Povodom izbora za akademika i dodele najvišeg naučnog zvanja, razgovarali smo sa profesorom Vladom Veljkovićem.

 

JUGpress: – Profesor doktor Vlada Veljković,  profesor Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, po stažu je jedan od najmlađih akademika i jedini leskovački akademik koji živi u Leskovcu. Šta za vas znači ova odluka da postanete član Srpske Akademije nauka i umetnosti?

Prof. Veljković: –  Ta odluka koja je došla iznenada u poslednjih godinu dana mog radnog veka, znači veliko priznanje za mene, za moje bivše profesore, za moje asistente, saradnike, doktorante, magistrante, i verujem, na osnovu reakcija kolega sa fakulteta puno i njima, dakle samoj ustanovi. A po reakciji gradonačelnika ocenjujem da znači puno i Leskovcu. Jako sam zadovoljan i srećan zbog ove odluke.

Kad kažem neočekivano, postupak koji je sproveden je na neki način van vremena. Ja sam za najviše akademsko zvanje predložen strane ogranka SANU u Nišu, pod rukovodstvom   predsednika akademika Ninoslava Stojadinovića, sa kojim sam se znao površno, kao kolege sa Univerziteta, ali sa njim nikad nisam radio, nisam bio blizak.On je na isti način izabro i druge kandidate sa Univerziteta u Nišu, samo na osnovu preferenci u naučnoj bazi. U današnjem vremenu, da neko na takav način bude uočen, izdvojen iz reda nastavnika na univerzitetu u Nišu i promovisan za kandidata, po malo je čudno, neverovatno, ali eto, završilo se isto tako neočekivao. Da ste me pitali pre godinu dana da li uopšte razmišljam, da li sam sanjao, rekao bih niti sam razmišljao niti sam sanjao. Ispred mene postoji moj profesor dr Dejan Skala, moj mentor koji je, po meni, puno bolji kandidat i mnogo godina ranije, pa onda nisam ni ja očekivao da, ako on nije, da ja budem izabran. On kaže da je mu je velika satisfakcija i čast kao profesoru da sam ja prošao u tu manjinu naučnika u Srbiji.

JUGpress : – Da li znači da se ta najznačajnija akademska ustanova u Srbiji otvara i prema intelektualcima profesorima koji rade u lokalu?

Prof. Veljković: –  Pa sigurno da se ne gleda odakle je kandidat, nego se gledaju samo njegovi rezultati. To je očigledno na mom primeru.

·         VOLETI LESKOVAC

JUGpress : – Ono što se prepričava u krugu vaših prijatelja kao neka vrsta urbane legende je da, zapravo, i kada ste bili u Americi da se jedva čekali da se vratite u Leskovac. Kojim povodom ste, zapravo, bili u Americi?

Prof. Veljković: –  Ja sam kao retka zver dobio Fulbrajtovu stipendiju na konkursu  1983. godine i boravio sam cele školske 85/86. godine u Americi, u Teksasu, na eminentnom Univerzitetu u Hjustonu.  Međutim, uslovi koje sam u to vreme imao u ondašnjoj FHI „ZdravljE“ uopšte nisu bili lošiji od uslova koje sam imao u Americi. To je jedan od razloga, ali je   emotivni momenat  presudio da se vratim. Dakle, s jedne strane radni uslovi koji su bili jako kvalitetni, a s druge strane taj emotivan momenat, nostalgija za Leskovcem.

JUGpress :- Možemo li ukratko da prepričamo vaš akademski put…

Prof. Veljković: –  U to vreme je, po mom mišljenju, srednja Hemijsko-tehnološko tehnička škola „Zdravlje“ bila bolja od Gimnazije. Srednju hemijsku školu  formiralo je ondašnje rukovodstvo FHI „ZDRAVLJE“  za potrebe tadašnje fabrike koja je bila u usponu, velikom razvoju. Dakle, 68’ godine sam upisao srednju hemijsku školu, za koji do tad nisam ni zano da postoji, ali moj otac je odlučio, jer, kako je rekao „ne znam, više voli fudbal, pa možda ode u fudbalere, ovako će mu Boce Kukar, direktor škole i FHI „ZDRAVLJE“,  dati parče hleba“.

 

Taj moj potez upisa u hemijsku školu je prvi zvučni momenat na mom putu do današnjeg dana. Škola je bila na vrlo visokom nivou, možda na višem nivou nego srednje škole u to vreme. Zatim mi je FHI „ZDRAVLJE“  dala stipendiju za studije na Tehnološkom fakultetu u Beogradu, od ‘72. do 1977. godine. Tu sam imao prilike da sretnem i da radim sa jako dobrim ljudima pre svega, naučnicima i profesorima. Posebno ističem nažalost pokojnog Dušana Simonovića kod koga sam diplomirao i magistrirao, koji me je uveo u nauku početno, ali i koji me je naučio da razmišljam inženjerski, i da su inženjerski rezultati podjednako važni kao i naučni rezultati. Pošto po završetku studija nije bilo mesta za asistenta,  završio sam u međuvremenu i magistraturu, otišao sam u vojsku. Posle odslužene vojske opet nije bilo mesta za asistenta na Tehnološkom fakultetu u Beogradu. Ja sam onda vratio u „Zdravlje“, kao bivši stipendista, i tu počeo sa naučnim radom u okviru Instituta za straživanje i razvoj tadašnje fabrike. FHI  „ZDRAVLJE“ je zaista puno ulagala u nauku, istraživanja, u razvoj, ali nisu u odgovarajućoj meri, saglasno tim sredstvima koja su ulagali,  i korišćeni rezultati, a bilo ih je puno, iz raznoraznih razloga, u koje ne bi hteo da ulazim. Ja nisam ni u to vreme znao sve razloge, imao sam neko svoje mišljenje, ali verovatno da nisu potpuno tačni i korektni, pa da ih ne iznosim. Tu sam prijavio doktorsku disertaciju započeo je pod rukovodstvom tada docenta Dejana Skale kome sam bio prvi doktorant, i sa kojim sam se razvio još više u nauci, i ako kažem da sam 95 procenata svih svojih poslovnih sposobnosti vezanih za naučni rad dobio od njega, neću da pogrešim. Ja sam mu jako zahvalan.

·         MALA SREDINA I VELIKI LJUDI

JUGpress : -Da li je to sve što ste uradili, i zapravo te kapacitete koje posedujete da tako kažem na moderan način, da li su dovoljno prepoznati u jednoj lokalnoj sredini kakva je Leskovac? Ne kažem trenutno, nego inače kroz vreme… Da li su uopšte taj dar i to znanje, ne samo kod vas, nego kod još nekih ljudi koji su morali da po svoju satisfakciju da odu iz Leskovca, prepoznati u našoj sredini?

Prof. Veljković: –  Kao i u svim strukama, ima ljudi koji se ističu radom, i ima ljudi koji se manje ističu, a ljudi vas onda prihvataju emotivno ili vas vole ili vas ne vole. Dakle, imao sam od nekih veliku podršku, od nekih komplikacije i tako, ali i to je život. Ja sebi nisam dao da me ometaju u radu.  Kad sam posle povratka iz Amerike dobio nastavničko zvanje, a radio sam još uvek u „Zdravlju“, onda sam se trudio da to svoje znanje prenesem na mlađe, na asistentne, u to vreme magistrate, nismo imali doktorske studije, a kasnije na doktorante. Ja sam njima pomogao, a ja sam se kroz njih isto usavršavao. Ukupno Imam 13 doktoranata, 8 magistranata, jedno porodično stablo je napravljeno. Sada moji doktoranti imaju svoje doktorante, čak imam i tog naučnog praunuka, što znači da je to neka četvrta linija u stvaranju kadrova. Moji doktoranti su dekan, dva prodekana, tako da je to neka satisfakcija.

·         TRANZICIJA, DEINDUSTRIJALIZACIJA, KVALITET  LJUDI I NAUKE…

JUGpress: – Da li vas oni pitaju za savete?

Prof. Veljković: –  Moj princip je nenametljivost. Dakle, kad god ima potrebe, ako sam se i dogovorio, sa rukovodstvom, kad god oni imaju potrebe za nekim savetom, za pomoći, stojim na raspolaganju, pogotovo što u Beogradu imam jako dobre veze sa kolegama na, ne samo Tehnološko-tehničkom fakultetu, nego i na drugim fakultetima.

JUGpress : -Koliko Leskovac ima talentovanu decu za nauku kojom se vi bavite?

Prof. Veljković: –  Tu je jako važna vremenska komponenta. Dok je Leskovac bio grad kozmetike, farmacije, tekstila, dok su naši studenti imali zagarantovan posao, onda su i bolji đaci dolazili kod nas. Sad kad sve to više nije slučaj, kad je teško da nađu posao, kad nađu posao, onda je mala plata, sve je manji broj i da kažemo visokokvalitetnih srednjoškolaca opredeljeno za upis na ovaj naš fakultet. Ne bih mogao da kažem da je kvalitet danas isti kao što je bio pre recimo 20 godina ili pre 10 godina.

JUGpress :- Da li ima nade da se to promeni uopšte i odnos prema nauci i odnos prema ozbiljnom studiranju? Zatrpani smo kupljenim diplomama, ponudama da je zapravo sve na prodaju, pa čak i taj sertifikat o navodnom znanju koga nema?

Prof. Veljković: –  Ako ne rešimo taj problem, nema nam spasa. Ono što je još jedan grčki filozof u svoje vreme pisao, ako Atina nema obućare, atinjani će ići bosi, ako nema mesara, naučiće se da kolju, ali ako nema kvalitetnih učitelja – Atina će propasti. Valjda će se odnos prema prema nauci promeniti, jer bez visokokvalitetnih stručnjaka nema napretka.

JUGpress : – Koliko ima visokokvalitetnih stručnjaka na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu?

Prof. Veljković: –  Da se pohvalimo, mi smo ove godine prvi put ušli na Šangajsku listu u oblasti hemijskog inženjerstva. Naravno, doprineli su i nastavnici sa drugih fakulteta koji imaju organe u toj oblasti, ali je najveći broj radova radova naših ljudi. Na Univerzitetu u Nišu smo mi, uz matematiku, jedini ove godine na toj šangajskoj listi, tako da to samo po sebi govori da ovde ima puno kvalitetnih ljudi. Naravno, sa povećanjem kvaliteta širi se broj ljudi koji mogu da odgovore kvalitetno na nove izazove, ne samo na nivou fakulteta i na novu zemlje, nego i u svetu.

JUGpress : Ova vest je tim veća jer imam utisak da se na Niškom univerzitetu Tehnološki fakultet u Leskovcu smatra kao istureno odeljenje u Leskovcu…

Prof. Veljković: –  Za većinu je ova pojava leskovačkog fakulteta na Šangajskoj listi bila iznenađenje, ali to je samo za neupućene. Ljudi koji su u bliskoj saradnji sa nama, koji su u oblasti, znaju da ovde ima jako kvalitetnih nastavnika i naučnika.

JUGpress : -Koliko vi imate objavljenih naučnih radova i koliko je to važno u čitavoj toj vašoj akademskoj karijeri?

Prof. Veljković: –  Uvek postoji neka sredina između kvaliteta i kvantiteta. Čak i neke kvalitativne mere koje se koriste danas, nisu uvek najbolje i ne govore uvek sve. U zavisnosti od baze do baze menjaju se ti brojni pokazatelji. Ja ću reći na osnovu bazes skopus moj čuveni Hiršov indeks je 27, bez autocitata, broj citata bez samocitata je iznad 2600. Broj radova na skopusu je 140, to znači radovi koji su na listi međunarodno priznatih radova.

JUGpress : -Kako ste rangirani po svim tim parametrima?

Prof. Veljković: –  Ne postoji takva rang lista. Nije isti broj radova, broj citata i Hiršov indeks u kvalitativnom  smislu u različitim oblastima. Neke oblasti su propulzivnije, moja inženjerska nije tako propulzivna, tako da sve je relativno.

·         NAUKA I PRAKSA

JUGpress :- Da li spremate nešto novo, osim ovih aktivnosti oko predavanje na fakultetu?

Prof. Veljković: –  Ja rukovodim jednom ekipom od 15-ak što nastavnika, što doktoranata, što istraživača saradnika koja se bavi oblašću sinteze metil- estara masnih kiselina, ili  popularnije proizvodnjom biodizela. Tu stalno pomeramo granice. Naši rezultati su zaista liderski, ne samo u Srbiji, nego i u regionu, a mogu da mere i sa svetskim rezultatima u toj oblasti. Tu pravimo neke nove probe.

JUGpress : -Kolika je mogućnost da ta vaša naučna otkrića budu primenjena sutradan u praksi?

Prof. Veljković: –  Ja imam pet registrovanih i priznatih patenata, dva su još iz „Zdravlja“, ali tamo nisu bila primenjena, nekome nisu bila interesantna. Jedan patent imam u saradnji sa grupom sa beogradskog Hemijskog fakulteta koju je predvodio pokojni Jovan Vučetić, koji zaslužuje da ga pomenem ovom prilikom, i koja je napravila proizvod koji je poznat po svom komercijalnom nazivu Oligogal selen. Patent za taj proizvod je prodat „Galenici“, i proizvodio se dugo u „Galenici“, pa je onda patent prodat ICN Makedonija u Skoplju.Ne znam da li se sad proizvodi, ali sve do prošle decenije se proizvodio u Skoplju.

Nova dva patenta, zaštićena za poboljšanje proizvodnje biodizela, nikoga to ne interesuje…

JUGpress : -To bi, zapravo, moglo da utiče na mnoge stvari, na životnu okolinu, ekonomiju…?

Prof. Veljković: –  Ja nemam novac, mi koji radimo na tome nemamo novca, nije bilo zainteresovanih koji će to da povuku, da rade i eto, nije se realizovalo.

JUGpress : -Kako vi vidite budućnost nauke uz sve ovo o čemu smo govorili, uz sve ovo što se dešava sad i u ovom trenutku?

Prof. Veljković: –  Tamo gde se ulaže novac nauka će se razvijati, gde se ne ulaže – nauka će da stagnira, pratiće koliko može svetske trendove: Bez novca, kao pokretača, nema napretka.

JUGpress :- Da li sada, kao novi član SANU, želite da budete bliže Akademiji u smislu odlaska iz Leskovca, ili ostajete verni svom gradu.

Prof. Veljković: –  Ne, ne, ne… Nemam nameru da… Već sam u godinama kada je i teško naći posao u Beogradu. Nisam ni razmišljao svih ovih godina, tako da i sada ne razmišljam.

JUGpress : – Da li imate neku poruku za mlade ljude koji ipak misle da bi trebalo u životu da se ozbiljno obrazuju i ozbiljno bave naukom?

Prof. Veljković: –  Svaki rad bude nagrađen, pre ili posle. Dakle, odgovornost, vrednost, marljivost, moraju da se isplate. Ne samo u nauci, svuda. Tako sam vaspitavao i svoju decu.

…Ja sam kao retka zver dobio Fulbrajtovu stipendiju na konkursu  1983. godine i boravio sam cele školske 85/86. godine u Americi, u Teksasu, na eminentnom Univerzitetu u Hjustonu.  Međutim, uslovi koje sam u to vreme imao u ondašnjoj FHI „ZdravljE“ uopšte nisu bili lošiji od uslova koje sam imao u Americi. To je jedan od razloga, ali je   emotivni momenat  presudio da se vratim. Dakle, s jedne strane radni uslovi koji su bili jako kvalitetni, a s druge strane taj emotivan momenat, nostalgija za Leskovcem…

DOKTORANTI

…Ukupno Imam 13 doktoranata, 8 magistranata, jedno porodično stablo je napravljeno. Sada moji doktoranti imaju svoje doktorante, čak imam i tog naučnog praunuka, što znači da je to neka četvrta linija u stvaranju kadrova. Moji doktoranti su dekan, dva prodekana, tako da je to neka satisfakcija…

PATENTI

…Nova dva patenta, zaštićena za poboljšanje proizvodnje biodizela, nikoga to ne interesuje.

JUGpress : -To bi, zapravo, moglo da utiče na mnoge stvari, na životnu okolinu, ekonomiju…?

Prof. Veljković: –  Ja nemam novac, mi koji radimo na tome nemamo novca, nije bilo zainteresovanih koji će to da povuku, da rade i eto, nije se realizovalo…

Prikaz kandidata za dopisnog člana SANU

Dr Vlada Veljković
Kandidat Odeljenja tehničkih nauka, predlagači: Odeljenje tehničkih nauka i Ogranak SANU u Nišu. Podršku u Odeljenju dobio sa natpolovičnom većinom.
Biografija: Rođen 21.11.1953. god. u Leskovcu. Na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao (1977), magistrirao (1979) i doktorirao (1985). Boravio na Texas A&M University, USA (Fulbrajtov program, 1985-1986) i China University of Geoscience, Wuhan (2012. i 2015). Učestvovao u TEMPUS projektima (2004-2016). Radio u Fabrici „Zdravlje“ (1981-1988) i Tehnološkom fakultetu u Leskovcu (od 1988). Bio saradnik IHTM-a, Beograd (1985-1994).
Akademska i naučna zvanja i profesionalne pozicije: Redovni profesor Tehnološkog fakulteta u Leskovcu od 1995, gde je obavljao dužnosti dekana, prodekana i šefa katedre. Predsednik MNO za materijale i hemijske tehnologije.
Naučnoistraživačka ili umetnička aktivnost: Radi u naučnoj oblasti hemijsko i biohemijko inženjerstvo. Glavni doprinosi: razvoj, modelovanje i simulacija višefaznih sistema, procesa dobijanja biogoriva i obrade otpadne vode; formiranje originalne škole u oblasti proizvodnje biodizela; najzaslužniji za ulazak Univerziteta u Nišu na Šangajsku listu u oblasti hemijskog inženjerstva.
Bibliografija i citiranost: 197 radova, 4 knjige, 4 poglavlja u monografijama međunarodnih izdavača, 2 poglavlja u knjizi i jedno poglavlje u tematskom zborniku nacionalnog značaja, 412 konferencijska rada, 5 patenata i 30 tehničkih rešenja. Broj citata 2555 i h-indeks 27 (SCOPUS). Najcitiraniji profesor Univerziteta u Nišu.
Nastavne aktivnosti: Izvodio nastavu na matičnom i fakultetima u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici. Glavni predmeti: Tehnološke operacije, Osnovni procesi biohemijskog inženjerstva, Inženjerstvo zaštite životne sredine, Fenomeni prenosa. Autor/koautor 7 udžbenika. Mentor 13 doktoranada i 9 magistranata. Recenzent 19 udžbenika.
Aktivnosti u naučnim i stručnim društvima: Redovni član AINS (2015). Član Upravnog odbora Saveza hemijskih inženjera Srbije. Zaslužni član Srpskog hemijskog društva (2005). Urednik međunarodnog časopisa Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly (impakt faktor 0,944). Član uređivačkih odbora 4 domaća časopisa. Bio član odbora još 3 domaća časopisa. Recenzent 46 međunarodnih časopisa (107 recenzija) i 3 naučne knjige.
Nagrade i priznanja: Povelje Zajednice tehnoloških i metalurških fakulteta i Tehnološkog fakulteta u Leskovcu; Zahvalnica Tehnološkog fakultata u Novom Sadu.

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare