NIŠ
Nagrada koju sam ove godine dobila stvarno mi je značajna jer je ovo 10, jubilarni, festival koji prošle godine nije održan na ovaj način i nismo mogli javno da pročitamo ono što smo napisali, a meni kao piscu to puno znači i to je ono što me predstavlja. U tom smislu mi ovako divno veče puno znači, a nagrada je podsticaj za dalji rad ali i potvrda da ono što radim dobro radim. Osim toga volim vranjski govor jer sam rođena i živela sam tamo. On je milozvučan bez obzira na sve specifične reči koje ima u sebi i dosta turcizama, kaže Beka Micić Ristić, romanopisac, koja je u kategoriji proze dobila prvu nagradu na festialu “Preobraženjsko pojanje” koje je održano i ove godine u dvorištu Narodne biblioteke “Stevan Sremac” u Nišu.
Druga nagrada u kategoriji proznog stvaralaštva je pripala Emiliji Ostojić Kaculj, nekadašnjoj dopisnici agencije JUGpress iz Niša, a treća Miri Đermanović iz Leskovca. Nagradu je dobila i Slavka Vojinović iz Niša.
“U ovom moru tehničkih izraza koji napadaju srpski jezik, svih tuđica koje nam se prikradaju, konstrukcija koje ne postoje, ja se trudim da onim što pišem, ustvari, stvorim književno delo srpskog jezika. I u romanima koristim vranjski govor kada pišem o Vranju i vranjskoj porodici što je tema čak cele jedne trilogije. Meni je sasvim logično da pišem na jeziku po kome je Vranje prepoznatljivo. Osim toga i Bora Stanković je pisao na vranjskom jeziku i čitaoci ga razumeju. Ta ljubav prema Vranju i vranjskom govoru je nešto što je deo mene i svojim pisanjem pokušavam da sačuvam vranjski govor koji se polako gubi. Moje je mišljenje da su svi narodni govori koje smo čuli u ove dve večeri zapravo bogastvo srpskog jezika i potrebno je čuvati ih kao kap vode na dlanu a to činimo tako što pišemo na njima i promovišemo ih. Ovo je festival koji slavi različitost jezika u svim našim krajevima i zbog toga mi je ova nagrada toliko i znači”, ističe Beka Mitić Ristić.
Ema Ostojić Kaculj, pravnik, novinar i pisac, je dobitnik druge nagrade pa se čini da je vranjski narodni jezik u prozi odneo pobedu, dok mu je leskovački priskočio u pomoć. Pisanje na vranjskom jeziku piscima stvara neku vrstu odgovornosti prema Bori Stankoviću koji čitav svoj književni opus zasniva upravo na ovom narodnom jeziku. Ema Ostojić Kaculj već deset godina živi u Nišu ali kaže da Vranje nosi u srcu.
“Svoja najtananija, koja su istovremeno i najača, osećanja iskazujem kroz pisanu reč i to pisanjem na dijalektu, pre svega vranjskom jer sam odrasla na vranjskom tlu i sve što sam učila u životu učila sam u porodici ili na ulici gde se govorilo ovim dijalektom. Ako je vranjanska muzika nešto po čemu se Vranje prepoznaje, onda je i narodni jezik kojim se govori u Vranju veoma važan i potrebno ga je negovati jer se Vranjanci i po njemu poznaju. Zato je i lepo što postoji ovakva manifestacija koja iz godine u godinu pokazuje kolika je vrednost čuvanja jezika, a posebno dijalekata. Najradije pišem na dijalektu, a nagardu sam dobila za priču “Bezdetka”, kaže Ema Ostojić Kaculj.
Prvo veče festivala „Preobraženjsko pojanje“ bilo je posvećeno poeziji koja je napisana na dijalektu. Prvu nagradu u ovoj kategoriji dobila je Mira Đermanović iz Leskovca, drugu Dragan Veličković iz Grdelice, a treću Negoslava Stanojević iz Niša.
Najboljim stvaraocima dodeljena su priznanja:„Reč baštine”,„Slovo hvale i zahvale” i nagrada “Ranka Ranđelović“.
Organizatori manifestacije su: Društvo umetnika “Svetionik“,Niški pesnički krug, “Javne manifestacije“ u saradnji sa Narodnom bibliotekom “Stevan Sremac“ iz Niša.