Predstavljamo: Mladi šahist Đorđe Prokopović

LESKOVAC

Đorđe Prokopović je završio treći razred Osnovne škole „Vuk Karadžić“. I dok njegovi vršnjaci treniraju plivanje, fudbal, košarku, on se odlučio za šah. Interesovanje je pokazao kada je imao tri ili četiri godine, ni sam se ne seća kad je to bilo. Njegov tata je igrao šah, a Đorđu je to bilo interesantno, pa je tata „morao“ da mu pokaže o čemu se radi. Brzo je ukapirao kako se koja figuira kreće, posebno skakač, koji obično deci najviše pravi problema. Brzo je „prerastao“ tatu kao trenera, tako da ga sada trenira FIDE-majstorom koji je u Nišu.

„Meni je šah najzanimljiviji sport. Tu se misli, koristi se logika, razvija kreativnost… Dobro dođe i kao trening za matematiku, koja mi je omiljeni predmet u školi, uz fizičko. Išao sam na mnogo turnira do sada, imam 20-ak medalja. Najveći uspeh mi je treće mesto na državnom prvenstvu za uzrast do 10 godina. Na žalost, koliko znam samo se ja bavim šahom u mom uzrastu u Leskovcu. Nema nekog interesovanja, a i problem je što, ako neko od drugara poželi da mi se pridruži, izgubi od mene i izgubi volju da trenira.“

Đorđe ima priviligeiju da mu roditelju ne ograničavaju „druženje“ sa kompjuterom, jer je to način na koji trenira.

„Sa trenerom preko Skajpa gledamo razne partije, vežbamo otvaranja, pričamo, komentarišemo… Obično igram preko interneta sa raznim protivnicima, svih uzrasta. Internet je takav, ne znaš ko igra sa druge strane ekrana. Ali, ja igram samo sa ljudima, nikad protiv mašine, jer mašina ne ume da razmišlja kao čovek, nema emocije i to je loše za trening. Često gubim i to na vreme, jer igram polako, što mi je savetovao trener. Takođe, rekao mi je i da dobro razmislim kada moj protivnik odigra neki potez koji je meni čudan, da lakše shvatim da li je on pogrešio ili igra nešto što mi nismo učili. Dosta treniram, tri do četiri sata dnevno, jer želim da budem najbolji u svemu, a to se može postići samo upornim radom i treniranje.“

Đorđe se trenutno sprema za Evropsko prvenstvo koje će biti u decembru u Novom Sadu.

„Nadam se da budem u top 5 ili 10 na tom prvenstvu. Inače, kad idem na turnir uvek idem na pobedu. Kad pobedim srećan sam, kad izgubim nisam srećan… Kada se vratim kući sa medaljom svi me teraju da častim, čestitaju. Sa mnom na turnire ide tata i njegov zadatak je tamo samo da me odvede i da me bodri, ne sme da kritikuje i komentariše moje partije.“

Đorđe kaže da više voli da igra šah uživo, sa pravim figurama, nego onlajn.

„Kada igram onlajn dešava mi se da mi miš „zakaže“, da slučajno ispustim figuru i zato izgubim partiju. Uživo to ne može da mi se desi!“

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare