BEOGRAD
Novi slučajevi upotrebe spajvera protiv predstavnika univerziteta i tužilaštva otvaraju ozbiljna pitanja o
rasprostranjenosti digitalnog nadzora i zaštiti nezavisnosti institucija u Srbiji.
Organizacija Citizen Lab, u saradnji sa SHARE Fondacijom, potvrdila je dva nova slučaja targetiranja
naprednim špijunskim softverom. Ovog puta mete su profesor Vladan Đokić, rektor Univerziteta u
Beogradu, i viši tužilački saradnik Rade Bajić iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal.
Forenzičkom analizom je potvrđeno da je tokom 2026. godine telefon profesora Đokića zaražen
špijunskim softverom Pegasus izraelske kompanije NSO Group, korišćenjem „0-click“ napada. Rektor
Đokić je jedna od istaknutijih figura prodemokratskog pokreta u Srbiji, poznat po podršci studentskim
protestima i zalaganju za očuvanje autonomije univerziteta uprkos sve većim pritiscima.
U avgustu 2026. godine, Rade Bajić, viši tužilački saradnik koji je radio na predmetu „Generalštab“ u kom
je tužilaštvo otvorilo pitanje krivične odgovornosti državnih funkcionera, primio je zvanično obaveštenje od
kompanije Apple koje ukazuje na to da je, sa visokim stepenom pouzdanosti, bio meta napada tzv.
plaćeničkim špijunskim softverom (mercenary spyware).
Širenje nadzora bez institucionalne odgovornosti
SHARE Fondacija je 2. septembra saopštila da je početkom 2026. najmanje 14 osoba u Srbiji targetirano
različitim vrstama naprednog špijunskog softvera. Među metama su bili studenti, aktivisti, narodni
poslanik i lokalni odbornik opozicije. Novi slučajevi šire ovaj obrazac na predstavnike univerziteta i
tužilaštva.
Od targetiranja novinara, aktivista i pripadnika civilnog društva otkrivenog krajem 2024. godine,
zabeleženi su slučajevi upotrebe špijunskog softvera protiv sve šireg kruga aktera, uključujući
poljoprivrednike tokom 2025. godine, a potom i studente, aktiviste i opozicione političare tokom 2026.
godine. Ovakav trend ukazuje na ekspanziju digitalnog nadzora na sve širi krug aktera, od civilnog
društva, novinara i studentskog pokreta do političkih predstavnika i institucija koje imaju ključnu ulogu u
zaštiti javnog interesa. Istovremeno, nekažnjivost i izostanak delotvornog postupanja po podnetim
krivičnim prijavama stvaraju uslove za nastavak i širenje ovakve prakse.
Nadzor nad zaposlenima u pravosuđu i predstavnicima univerziteta direktno ugrožava nezavisnost
institucija i njihovu sposobnost da deluju bez pritisaka. U pravosuđu, takva praksa može da ugrozi
nezavisnost sudstva i tužilaštva i obeshrabri postupanje u javnom interesu, dok na univerzitetima podriva
akademsku autonomiju i slobodu izražavanja. Kada institucije koje treba da štite javni interes postanu
mete nadzora, posledice ne trpe samo pojedinci, već i celo društvo.
Ovi trendovi posebno zabrinjavaju uoči parlamentarnih izbora 25. oktobra, kada je zaštita slobode
izražavanja, političkog delovanja i privatnosti od ključnog značaja. Bez delotvorne istrage, utvrđivanja
odgovornosti i jasne poruke da je nezakoniti nadzor neprihvatljiv, postoji ozbiljan rizik da se praksa
digitalne represije nastavi i dodatno proširi na sve slojeve društva i kritičke glasove.
Po svojim funkcijama i nameni, špijunski softver se može klasifikovati kao računarski virus, odnosno
program ili skup naredbi koji deluju na druge programe ili podatke u računaru ili računarskoj mreži, čija
upotreba predstavlja krivično delo prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Upotreba spajvera
podrazumeva neovlašćeni pristup svim podacima na uređaju, čime se namerno nanosi šteta targetiranom
korisniku, ali i svim drugim osobama čiji se podaci nalaze na tom uređaju.