LESKOVAC

Iako je želja svakog poljoprivrednika da njegova pšenica što bolje uspeva, preuranjena
prihrana može doneti više štete nego koristi. Evo zašto:

• Neoptimalna apsorpcija hranljivih materija: Ukoliko se pšenica prihrani pre nego
  što razvije dovoljno korenovog sistema, veliki deo đubriva će se isprati u dublje
  slojeve tla ili biti izgubljen usled isparavanja. Biljka neće moći efikasno da apsorbuje
  potrebne hranljive materije.
• Povećan rizik od ispiranja nitrata: Prekomerno đubrenje azotom, posebno u ranijim
  fazama razvoja pšenice, može dovesti do nakupljanja nitrata u tlu. Ove soli su lako
  rastvorljive u vodi i mogu se isprati u podžemne vode, zagađujući tako vodne resurse.
• Poticanje bujnog rasta lisne mase: Prekomerna količina azota može podstaći bujan
  rast lisne mase na uštrb razvoja korenovog sistema i formiranja klasova. Takve biljke
  su osetljivije na bolesti i stresne uslove.
  Kada je pravo vreme za prihranu?
  Optimalno vreme za prihranu pšenice zavisi od nekoliko faktora, kao što su:
• Faza razvoja biljke: Prva prihrana se obično obavlja u fazi početka bokorenja.
• Vremenski uslovi: Temperatura zemljišta treba da bude iznad 10°C kako bi se
  omogućila efikasna apsorpcija hranljivih materija.
• Rezultati analize zemljišta: Precizna analiza zemljišta pokazaće koje hranljive
  materije nedostaju i u kojoj količini treba prihraniti pšenicu.
  Šta se dešava ako se pšenica prihrani pre vremena?
  Preuranjena prihrana može dovesti do:
• Smanjenog prinosa: Biljke će biti slabije razvijene i podložnije bolestima.
• Povećanih troškova proizvodnje: Neopravdano trošenje đubriva.
• Zagađenja životne sredine: Ispiranje nitrata u podžemne vode.

Strpljenje je ključ uspešne proizvodnje pšenice. Prihranu treba obaviti u pravom
trenutku i u pravim količinama, kako bi se obezbedio optimalan rast i razvoj biljaka.

Za interventnu aplikacuju azota , odnosno tamo gde se želi brz efekat, treba koristiti
KAN ili AN. Na kiselim zemljištima prednost takođe treba dati KAN-u. UREA ima
prednost zbog veće koncentracuje azota. Mana joj je što deluje usporeno jer mora da se
transformiše u zemljištu. Efekat prihranjivanja zavisiće od padavina posle rasturanja
azotnih đubriva. Ako u roku sedam dana posle prihranjivanja padne 10 litara kiše po
kvadratnom metru, uspeh je siguran.
Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo
Boban Stanković, dipl.inž.polj.