NIŠ

YUROM Centar podneo je Ministarstvu pravde inicijativu za donošenje
posebnog zakona kojim bi se sistemski uredilo povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina, a
posebno romske nacionalne manjine, u državnoj upravi i javnom sektoru Republike Srbije.
Prema Popisu stanovništva 2022. godine, romska nacionalna manjina čini 1,98 % ukupnog
stanovništva (131.936 lica), dok nacionalne manjine u celini predstavljaju približno petinu
stanovništva. Ipak, dostupni podaci pokazuju da je zastupljenost Roma u javnoj upravi višestruko
niža – u jednom od retkih sistematskih istraživanja oko 0,04 %.
Ustav Republike Srbije, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o zabrani
diskriminacije, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina, Strategija za socijalno
uključivanje Roma i Romkinja 2022–2030, kao i preporuke evropskih institucija, predviđaju ili
ohrabruju afirmativne mere radi postizanja stvarne ravnopravnosti. Formalni pravni osnov postoji, ali
je primena ograničena, nesistematska i nedovoljno kontrolisana.
Inicijativa predlaže donošenje posebnog zakona (ili ekvivalentnog normativnog okvira) koji bi:

• uveo načelo proporcionalne/odgovarajuće zastupljenosti kao operativni standard;
• uspostavio sistem redovnog prikupljanja, analize i javnog objavljivanja agregiranih podataka
  o nacionalnoj strukturi zaposlenih (uz poštovanje dobrovoljnog izjašnjavanja);
• definisao konkretne afirmativne mere privremenog karaktera, sa merljivim indikatorima,
  rokovima i mehanizmima odgovornosti;
• obuhvatio mere podrške obrazovanju i stručnom usavršavanju kandidata iz redova
  nacionalnih manjina.
  Cilj nije stvaranje privilegovanog položaja, već otklanjanje posledica dugotrajnih strukturnih
  nejednakosti i ostvarivanje ustavnog načela stvarne ravnopravnosti.
  Posebno se ističe povezanost predložene mere sa Planom rasta za Zapadni Balkan i Instrumentom za
  reformu i rast (oko 1,58 milijardi evra za Srbiju). Jačanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u
  javnoj upravi direktno podržava reforme u oblasti vladavine prava, ljudskih i manjinskih prava, kao i
  socio-ekonomsku konvergenciju. Očekivani efekti uključuju veću legitimnost i reprezentativnost
  javne uprave, smanjenje socijalne isključenosti i antiromizma, bolje korišćenje ljudskog kapitala,
  smanjenje odliva obrazovanih kadrova i ispunjavanje međunarodnih obaveza u procesu evropskih
  integracija.
  YUROM Centar poziva nadležne organe da razmotre inicijativu, pokrenu postupak izrade nacrta
  zakona uz učešće nacionalnih saveta nacionalnih manjina, stručne javnosti i civilnog sektora, te da

mere proporcionalne zastupljenosti uključe u okvir Reformskih agenda i praćenja Plana rasta za
Zapadni Balkan.
Inicijativa je dostavljena Predsedniku Republike, Predsedniku Vlade, Ministarstvu za ljudska i
manjinska prava i društveni dijalog, relevantnim koordinacionim telima, Nacionalnom savetu romske
nacionalne manjine, Misiji OEBS-a u Srbiji i Delegaciji Evropske komisije u Srbiji.