LESKOVAC
Članovi Planinarskog društva „Dubočica“ ističu da planinarstvo nije samo sportska aktivnost, već i način života koji razvija samopouzdanje, odgovornost, međusobno poverenje i poštovanje prirode. Za njih svaki uspešno osvojen vrh nije pobeda nad planinom, jer planina se ne osvaja. To je, pre svega, pobeda nad sopstvenim ograničenjima, strahovima i sumnjama. Sa svakim novim usponom čovek ne pomera samo svoje fizičke granice, već širi i sopstvene vidike, upoznaje nove predele, ljude i kulture i postaje bogatiji za jedno jedinstveno životno iskustvo.
Iza sebe imaju više uspešno organizovanih akcija, a najnovija je ostvarena početkom jula, usponom na Zlu Kolatu (2534 m), najviši vrh Crne Gore i jedan od najlepših, ali i najzahtevnijih vrhova masiva Prokletija. Ova akcija predstavlja i prvi uspešno realizovan uspon u drugoj godini četvorogodišnjeg programa „Zastava Grada Leskovca na najvišim vrhovima Balkana“, koji društvo realizuje uz podršku Grada Leskovca kroz sufinansiranje programskih aktivnosti sportskih organizacija. Reč je o jedinstvenom programu koji se realizuje u periodu 2025–2028. godine, sa jasnom vizijom da se zastava Grada Leskovca razvije na najvišim vrhovima svih država Balkanskog poluostrva.
Svake godine planirani su usponi na po dva najviša vrha, čime se, korak po korak, gradi prepoznatljiv projekat koji na simboličan način povezuje sport, prirodu, turizam, međunarodnu saradnju i promociju našeg grada. U prvoj godini realizacije programa, tokom 2025. godine, uspešno su izvedeni usponi na Triglav (2864 m), najviši vrh Slovenije, i Veliki Korab (2764 m), najviši vrh Severne Makedonije i Albanije. Zbog izuzetno nepovoljnih vremenskih uslova, uspon na Maglić (2386 m), najviši vrh Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, pomeren je za leto.
Kako kažu planinari „Dubočice“, suština ovog programa nije samo u osvajanju najviših vrhova. Njegov cilj je mnogo širi – da promoviše planinarstvo kao jedan od najzdravijih oblika fizičke aktivnosti, da podstakne što više ljudi na aktivan boravak u prirodi, da razvija svest o značaju očuvanja prirodne sredine i da pokaže da i jedno lokalno planinarsko društvo, uz znanje, dobru organizaciju i veliki entuzijazam svojih članova, može uspešno realizovati složene visokogorske ekspedicije na međunarodnom nivou.
Ekspediciju na Zlu Kolatu je predvodio Aleksandar Đorđević, licencirani planinski vodič Planinarskog saveza Srbije (3B kategorije), dok su grupu činili članovi Planinarskog društva „Dubočica“ Mirjana Đorđević, Darko Stefanović, Nikola Stanković, Milan Petrović i Milutin Živković, kao i Miodrag Mitrović, član Planinarsko-skijaškog kluba „Kukavica“ iz Leskovca. Baza ekspedicije bila je smeštena u živopisnoj dolini Valbone na severu Albanije. Za razliku od uobičajenog pristupa iz Crne Gore, članovi PD „Dubočica“ opredelili su se za uspon iz Albanije, koji se među visokogorcima smatra fizički zahtevnijim, ali istovremeno i znatno lepšim i atraktivnijim. Polazak iz doline Valbone podrazumeva veću visinsku razliku, duži boravak u visokogorskom pojasu i neprekidno smenjivanje različitih tipova terena – od gustih bukovih šuma i alpskih pašnjaka, preko kamenitih padina i sipara, do surovih krečnjačkih grebena koji vode ka samom vrhu. Posebnu vrednost ovoj akciji dala je činjenica da je povratak izveden kružnom panoramskom stazom, umesto povratka istim putem. Iako je takav izbor značajno produžio celokupnu turu i učinio silazak fizički zahtevnijim, omogućio je učesnicima da dožive gotovo čitav ambijent visokih Prokletija, prolazeći kroz predele koji se ubrajaju među najlepše visokogorske pejzaže Balkana.
Sam uspon je značio da treba preći gotovo 18 kilometara kružne visokogorske staze, sa više od 1600 metara savladane visinske razlike, što ovu turu svrstava među najozbiljnije jednodnevne uspone na Balkanu. Leskovačke planinare je pratilo vedro vreme, dobra vidljivost i prijatne temperature, što im je omogućilo bezbedno kretanje tokom čitavog dana. Ipak, Prokletije su i početkom jula pokazale svoje pravo lice. Na pojedinim delovima staze, naročito u višim zonama ispod samog vrha, zadržale su se veće količine prošlogodišnjeg snega, koji je na pojedinim mestima bio delimično zaleđen. Nakon nešto manje od šest sati neprekidnog uspona, grupa je uspešno izašla na 2534 metara visoku Zlu Kolatu. Sa samog vrha pružali su se impresivni vidici ka najvišim delovima Prokletija, dubokim ledničkim dolinama i surovim krečnjačkim grebenima koji se prostiru između Crne Gore, Albanije i Kosova i Metohije. Na vrhu je, u skladu sa ciljevima programa, ponovo razvijena zastava Grada Leskovca, čime je nastavljen simbolični niz uspona započet prethodne godine na Triglavu i Velikom Korabu. Sam povratak usledio je kružnom panoramskom stazom, koja je svojom dužinom i konfiguracijom terena zahtevala gotovo isto onoliko snage koliko i sam uspon. Upravo zbog izbora ove atraktivnije, ali duže trase, kao i zbog pažljivog prelaska snežnih deonica, ekspedicija je na stazi provela gotovo četrnaest sati, nakon čega su se svi učesnici bezbedno vratili u dolinu Valbone.
(Kraj) IS/AS