Pavel Plih (Češka) i Koral Ilhan (Turska), gosti Balkanske smotre strip autora u Leskovcu

LESKOVAC

Sada već prošlu 2023. godinu leskovački ljubitelji stripa pamtiće po mnogo čemu, a verovatno najveći uspeh je izložba u Briselu, prestonici stripa, na kojoj su među srpskim autorima predstavljeni i leskovački autori. Veliki doprinos da se leskovačka i srpska strip scena nađu u vrhu svetskog stripa daje i Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ koja svake godine organizuje Balkansku smotru mladih strip autora. Sama smotra je odavno prerasla balkanske okvire, jer na njoj redovno kao gosti dolaze ljudi vezani za strip sa svih strana sveta. Jedan od gostiju je došao iz Brna u Češkoj, Pavel Pilh, koji je ove godine prvi put boravio u Leskovcu.

„Trebalo je da dođem ranije, ali korona, tako da sam prošle godine samo poslao video na kome je bilo neko moje kratko predavanje. Za smotru sam čuo pre 6-7 godina. Za jedan češki strip-časopis sam pisao o srpskom stripu i tu sam pisao o autorima, piscima, festivalima… Prvo na šta sam naleteo je Marko Stojanović i njegovi „Vekovnici“, a preko toga sam saznao da on organizuje i festival. Od tada svake godine planiram da dođem i uvek me nešto sprečavalo, sve do sada. Ove godine sam uspeo u tome i zaista mi se dopada ovde. Atmosfera je opuštena, porodična… Jedini je problem što kada krene neki program svi sede u kafiću, druže se, pričaju, onda dođe Marko, pozove nas i kao po komandi, svi ustajemo, idemo uz smeh… Festival nije uštogljen, da se sve dešava po nekom predviđenom planu i programu koji strogo prati satnicu, meni se baš sviđa i to što se dosta stvari rešava na licu mesta, jer je zaista mnogo dešavanja. Uostalom, strip je slobodna umetnost, ne podleže nekim pravilima kao što su npr. književne večeri… Ovde su ljudi koji vole strip, entuzijasti, koji su došli da se druže, nema tu nekog prezira, nekog podvajanja. Kao ravnopravne ćete videti da razgovaraju i onaj koji radi za velikog američkog izdavača i neko ko je uradio jedan strip za neki mali fanzin. Ja sam to i očekivao kada sam dolazio, tako da nisam ni iznenađen. Malo sam se raspitivao i svi su mi rekli da obavezno treba da dođem. I eto me, tu sam, i ni sekund se nisam pojao. Voleo bih da dođem i sledeće godine, ali to zavisi i od mojih obaveza, a krajem godine dobijam dete, videćemo. Možda je dobro napraqviti godinu-dve pauze, pa opet doći.“

Za češki strip Plih kaže da se uglavnom govori kako nema para i da je to problem. Ima par ekipa koje kao i Marko rade slične opuštene festivale, izlazi časopis za strip…

„Stripove u češkoj čita u kupuje nekih 10.000 ljudi, a neko pravo jezgro je oko 5.000 ljudi što je dovoljno da mogu da prežive 5-6 izdavača. Od tog broja samo jedan se bavi strogo stripovima, ne objavljuje i knjige i slične stvari. Oni su tako dobri da nikad ne gase seriju, ne prate samo biznis plan, da ako se nešto ne prodaje, to više ne objavljuju. U principu, oni posluju tako što onim što se prodaje pokrivaju gubitak kod onoga što se slabije prodaje. Dobro je što u strip sceni Češke nema neke zavisti, nema sabotiranja, pa mogu da rade i opstaju… Dobro je i da Vlada Češke podržava finansijski strip scenu. Nije to neki veliki novac, ali su te subvencije za festivale dobre jer mogu da dovedu neke poznate umetnike, da organizuju festivale… Imamo nekoliko ljudi koji su uspeli da se probiju i da rade za jače izdavače u Francuskoj, Belgiji, Španiji, Americi… Otprilike, ima 30-ak ljudi u Češkoj koji dobro žive od toga što su strip autori, dok ostali to rade uz nešto. Jedan je slikar, drugi dizajner, treći je nastavni u školi…“

Pilh kaže i da za vreme komunističke vladavine strip u Češkoj nije smatran za neku umetnost.

„Nije bio zabranjivan, ali je smatran kao nekim lakim štivom za decu. Nakon pada komunizma nije došlo do nekog vaskrsenja stripa, a onda su došli kompjuteri, igrice, pa je još više skrajnut. Mi sada, 30 godina kasnije, pokušavamo da stvorimo naučnu stripologiju, da pojasnimo da to nije baš samo dečja stvar.“

KORAL ILHAN

S druge strane Koral Ilhan iz Turske je već peti put u Leskovcu, a jedne godine je bio i jedini gost.

„Iako sam znao da zbog korone neće biti smotre u klasičnom smislu, sa gostima i druženjem, ipak sam samoinicijativno došao. Seo sam u auto i došao o svom trošku da vidim moje prijatelje, ovo je divno mesto, divan grad i uvek se ovde osećam dobro. S druge strane, uvek je dobro povremeno otići iz svoje zemlje i družiti se sa drugim ljudima, disati drugi vazduh je kao neka vrsta meditacije. Ovde je zaista dobar vazduh i iznenađen sam kad mi kažu da Leskovac ima jedan od najzagađenijih vazduha u zimskom periodu. Inače, nemam neki utisak da se nešto mnogo promenilo od kad sam prvi put bio, ali sam video da je u međuvremenu napravljen tržni centar u objektu koji zovete sajam. Moram da napomenem i da me ovde svi ljubazno i prijatno dočekaju, za razliku od, recimo, Bugarske, gde imaju animozitet prema ljudima iz Turske. Sama balkanska smotra mladih strip autora se, po meni, slabo menja, ali je meni uvek dobra i organizacija i sva dešavanja koja prate taj festival. Možda bi je trebalo produžiti još koji dan, da bi gosti imali više vremena da se druže između sebe. Mada, ja ionako dolazim iz Jedrena, jako je to daleko, pa ostanem po sedam dana…“

Ilhan je po profesiji profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, tako da mu i u profesionalnom smislu dosta znači dolazak na festival u Leskovcu.

„Pomaže mi razmena mišljenja, saznam dosta i od izloženih radova, s obzirom da su to radovi iz čitavog sveta. Od kolega sa kojima se susrećem često dobijam i korisne savete, pa i u tom smislu napredujem. Ovo je za mene zaista jedinstveno, posebno što ja nisam osoba koja „juri“ ovakeve stvari, ali ovo ovde se jednostavno meni nametnulo. Bio sam na nekoliko sličnih festivala u turskoj, ali tu se sličnost ogleda samo u tome da se bave stripom. Ovde, ipak, dolaze i profesionalci sa kojima možeš da pričaš, da se družiš, da saznaš mnogo više nego u samoj Turskoj.“

Plod poznanstva i saradnje je što će na strip serijalu „Vekovnici“ raditi i turski autori. Ilhan je o tome saznao u Leskovcu i poželeo da i sam bude deo te priče.

„U strip je ubačen i lik iz Turske, Evlija Čelebija, koji je kod nas poznat kao neko ko je između svetskog putnika i barona Minhauzena. To je lik koji je stvarno postajao i stalno je pričao o nekim svojim putovanjima. Tu će biti desetak autora iz Turske, dosta je toga već urađeno, verujem da će za godinu-dve sve biti završeno. Bilo teško okupiti i te autore, Turska je velika zemlja, ne znaju se svi autori između sebe… Ovo je prilika da se oni nađu na jednom mestu, što im se do sada nije dogodilo. Interesanto je da turski tim radi sa srpskim scenaristom i smatram da je to veoma važno, jer naše dve zemlje imaju zajedničku istoriju, primećujem dosta sličnosti i u nekim kulturnim obrascima, tako da ovaj strip prevazilazi te neke stvari iz prošlosti koje su, možda, ostavile i neki gorak ukus. Kroz umetnost imamo priliku da nađemo zajednički jezik i pomirimo neke stare istorijske razmirice. Naša strip scena je, bez obzira na veličinu zemlje i bogatstvo talenta, slaba, tako da nam je i ovo prilika da se nešto desi. Mi imamo veliku tradiciju karikature, ali strip još mora mnogo da radi da bi se pozicinirao na tom nivou.“

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare