Pandemija dodatno pogoršala položaj žena

NIŠ

  Kada govorimo o položaju zaposlenih žena i uopšte žena, nažalost, slika je porazna  po pitanju kršenja prava zaposlenih  a  posebno prava zaposlenih žena a to je posledica mnogobrojnih razloga, pre svega neusklađenog  zakonodavstva, neefikasnog sudstva, malobrojnih inspekcijskih organa, niskih prekršajnih kazni kada se  protiv nekog poslodavca podnese prekršajna prijava.  Sve to žene svrstava u grupu najugroženijih zaposlenih, istakla je Olivera Bobić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Niš na prijemu za novinarke koji je organizovan povodom Dana žena. I pored toga, dodala je ona, raduje je podatak da je Niš u Srbiji postao prepoznatljiv po tome što su se u zadnjih godinu dana na mnogim važnim funkcijama našle žene pri čemu ističe podatak da Niš sada, prvi put u istoriji, za gradonačelnika ima ženu.

                   Ističe da je pandemija  te rodne nejednakosti još više produbila i pokazala.

                  „Prema procenama, to niko  ne može tačno da kaže, veliki broj žena radi u neformalnom sektoru i tu nema evidencije o tome, ili  ona nije najtašnija, da bi smo mogli da vidimo koliko je žena ostalo bez posla ali neke  procene govore da je 4 do 8 posto žena  više  nego muškaraca ostalo bez posla zbog posledica pandemije.To je još više produbilo poraznu statistiku a to je da u starosnoj grupi od 45  pa do 65 godina imamo 65  posto zaposlenih muškaraca ali samo 47 posto žena. Nažalost još uvek su žene te koje u radno aktivnim godinama ostaju bez posla kao  žrtve raznih privatizacija, stečajeva, tranzicije“, objašnjava Olivera Bobić.

                    Prema njenim rečima, htela to ili ne javnost mora da prizna i da su u vreme pandemije žene te koje su  iznele najveći teret.

                   „Na udaru su, praktično, delatnosti  u kojima žene čine skoro 75 posto zaposlenih. To su  zdravstvo, trgovina, prosveta, delatnosti u kojima  nije bilo odmora i u kojima se nije moglo raditi od kuće. Žene su radile i preko realnog vremena koje je uobičajeno u normalnim situacijama“, ističe Bobić.

                    Olivera Bobić dodaje da se, ipak, nešto pomera sa mrtve tačke u nekim društvenim sferama a kao primer navodi grad Niš.

                    „ Bude mi drago kada  razgovaram sa kolegama po Srbiji i kada se Niš pominje kao grad u kome je se, ipak, dogodilo nešto a to je da je jedan veći  broj žena došao na odgovorne funkcije u gradu. Niš prvi put ima gradonačelnicu ali se i na mnogim drugim važnim funkcijama nalaze žene. Mislim da je ta neka vrsta solidarnosti  i uzajamne pomoći vrlo bitna da mi kao žene više napredujemo u društvu i da se borimo za neki bolji status. Muškarci se toga neće setiti. Po njima je prirodno da se oni nađu na rukovodećim mestima, a ja sam sigurna da svaka žena koja se nađe na odgovornom mestu daje maksimum angažovanja i znanja da odgovori izazovima funkcije na kojoj se nalazi. To je njena prirodna potreba kako bi dokazala da se opravdano nalazi na tom mestu“, zaključuje Olivera Bobić.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare