LESKOVAC
U organizaciji Muzičke škole “Stanislav Binički” u okviru Leskovačkih dana muzike (LEDAMUS) održan je koncert na kome su Milena Damjanović (sopran) i Nikola Mikić (bariton) uz klavirsku saradnju Stefana Sretića izveli arije iz poznatih opera Mocarta, Čajkovskog, Rosinija, Belinija, Donecetija i Bizea. Ovim koncertom završen je festival LEDAMUS, a Biljana Miljković u ime Organizacionog odbora LEDAMUS-a kaže da sve planirano je i održano, a tu je bilo osam koncerata, po jedna tribina i razgovor sa umetnicom.
„Na moje iznenađenje, počela je da nam dolazi i neka nova publika koja želi da prati ovaj festival. Nekih 20-30% su novi ljudi koji nas podržavaju, što znači da je festival opravdao očekivanja ne samo organizatora, nego i publike. Ono što je godinama ulagano sada daje rezultate, festival se u svakom smislu širi. Pripreme za 17. LEDAMUS su krenule, mi stalno razgovaramo sa umetnicima, naročito sa onima koji dolaze ovde, obaeštavaju nas šta se dešava, dobijamo ideje za saradnju, preporuke za koncerte, praktično svaki LEDAMUS pravi sledeći LEDAMUS. Umetnici koj nastupaju su prezadovoljni, imamo neke koji su do sada više putas nastupali. Sviđa im se energija naše publike, koja je sjajna, podržava i mlade i iskusne umetnike. Svaki izvođač je željan te energiju koju može da oseti ovde u Leskovcu.“
Nikola Mikić, o kome je na početku karijere naše medij prvi pisao, kaže da je biti operski pevač u Srbiji veoma lepo, ali je ponekad, ma skoro uvek, i teško.
„Veliku većinu stvari publika ne može da vidi i čuje, iako to sluša,jer se ponekad potkradaju greške, s obzirom da se radi o živoj umetnosti. To mi profesionalci znamo da prepoznamo, a naša obaveza je da naša publika uživa čak i u našim greškama.“
Na žalost, u Srbiji nema mnogo mogućnosti za prave operske predstave po gradovima, na prste jedne ruke se mogu izbrojati gradovi koji tehnički to mogu da isprate, Mikić kaže da je kultura trenutno skrajnuta u stranu.
„Ceo svet je u nekim velikim problemima, prvo je bila epidemija, sada je skoro opšte ratno stanje, ko će još da misli na umetnost, pogotovo na neku visoku umetnost… Mislim da je za nekoga ko je počeo karijeru pre svih tih okolnosti mnogo lakše, nego nama mlađima. Mi imamo opciju da se zaposlimo kao profesori na fakultetima umetnosti, muzičkim školama… Ali, svi mi sanjamo i želimo da budemo pre svega izvođači, pa tek onda predavači. To je teško, jer moramo da se samo organizujemo. LEDAMUS je jedna od retkih prilika u okviru koga možemo da izvedemo svoju umetnost…“
Mikić je još tokom studija imao ideju i želju da omogući da Leskovac vidi klasičnu operu, gde će biti i orkestar koji prati izvođače…
„To nije daleko od realnosti, sve što treba je da samim izvođačima bude isplativo. Mi razumemo uslove, razumemo stanje u državi, svetu, nismo mnogo zahtevni što se tiče sredstava, sve što nama treba je da nismo na nuli, nego da možemo da se bavimio svojim poslom i da svi zajedno imamo neku korist od toga. Gde bi bio taj nastup, ne znam, pozorište, možda koncertna dvorana o kojoj se stalno priča. Ona će biti i prilika da svi mi mladi umetnici pohrlimo da doprinesemo da ta dvorana zaživi i da se stalno koristi, kako bi umetnost živela unutar te dvorane.“ (kraj) IS/LJS