BEOGRAD
U poslednjih 50 godina svetske populacije sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba smanjene su za dve trećine, izjavila je stručnjak za komunikacije u organizaciji WWF Adria Pinija Poljaković na vebinaru pod nazivom “Gotovo svakog sata na Zemlji izumre jedna vrsta. Kakvu odgovornost u tome ima vaša organizacija?”.
Ona je na vebinaru, koji je organizovala WWF Adria, organizacija za zaštitu prirode, povodom Dana planete Zemlje, koji se obeležavao juče, rekla da je “sve zgrozio podatak da gotovo svakog sata na Zemlji izumre jedna vrsta” i ukazala na to da je “jako malo vremena ostalo da se nešto promeni”.
Izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz rekla je “da smo svi krivi” što je došlo do toga.
“Imamo sistemski problem. On nije rešiv trudom i zalaganjem samo jednog sektora ili samo jednog dela društva. On je društven, problem opšte svesti svih nas”, ocenila je Kalauz.
Ona je rekla da su uglavnom sve države tržišno orijentisane i počivaju na doktrini rasta i da se teži još većem rastu.
Kalauz je rekla da živimo na planeti koja ima ograničene resurse i navela da “ćemo u jednom trenutku doći do toga da počnemo da trošimo više od onoga što može da se regeneriše svojim normalnim putem”.
Ona je rekla da trošimo oko 24 odsto više resursa nego što oni mogu na bilo koji način da se nadoknade i istakla da “zabrinjava tempo ubrzavanja rasta i razvoja”.
“Ako nastavimo ovako relativno brzo ćemo doći do toga da ćemo početi da jedemo sami svoju planetu.Nećemo više imati prostora za rast i razvoj”, ukazala je Kalauz.
Direktorka internih komunikacija u Privrednoj banci Zagreb Marina Mesarić Radojčin rekla je da je jedna od većih stavki u bankarstvu potrošnja papira jer se štampaju računa klijenata, izvodi, i istakla da postoji drugo rešenje koje je održivije, a to je digitalni način poslovanja, kojim se štede velike količine papira.
Ona je rekla da je, povodom Dana planete Zemlje, Privredna banka Zagreb pojačala kampanju i skrenula pažnju klijentima da većina bankarskih usluga može da se obavlja i putem digitalnih kanala.
Mesarić Radojčin je rekla da je ideja te banke “jačanje svesti klijenata”.
Projektni menadžer u kompaniji Saponia d.d. Andrea Božić rekla je da dosta ljudi razmišlja o smanjenju potrošnje, dok je deterdžentska industrija usmerena na koncentraciju.
“Nekada je za pranje veša bilo potrebno 180 grama deterdženta, a danas je potrebno 40 grama za isti efeketa pranja.Nekada je trebala trostruko veća količina vode”, rekla je Božić.
Ona je rekla da se “mašine za pranje veša razvijaju”, da se u deterdženskoj industriji teži manjoj potrošnji sirovina.
Minimalizacija uticaja na okolinu sa maksimalizacijom učinka u domaćinstu, istakla je ona.
Izvor: FoNet