VRANJE
U Vranju je održana debata „Razvoj preduzetništva kao osnov održivog razvoja“, na kojoj su govorili profesori sa Univerziteta u Beogradu.
Govoreći o savremenom pristupu o lokalanom razvoju, mestu preduzetništva u okviru toga i merama kojima se može podstaći razvoj preduzetništva za lokalni ekonomski razvoj, profesor dr Blagoje Paunović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu je istakao da su ciljevi lokalnog razvoja povećanje prihoda i zaposlenosti, odnosno poboljšanje kvaliteta života.
On je podsetio da se kod nas o lokalnom ekonomskom razvoju govori od šezdesetih godina prošlog veka, a od osamdesetih se pridaje veoma velika pažnja ovom pitanju.
„Tokom ovog perioda je došlo do značajne promene ciljeva, a ima i različitih metoda koji se koriste za podsticaj lokalnog razvoja. Šezdesetih godina osnovni cilj lokalnog razvija bio je privlačenje investicija u određenu lokalnu zajednicu, a najznačajniji instrumenti koji su se koristili za podsticanje investitora bilo je oslobađanje od određenih obaveza, kao na primer, poreza.
Drugi period od osamdesetih pa do polovine devedesetih godina uglavnom je bio koncentrisan na nastojanja da se zadrže investitori i da se postigne njihova efikasnost. Pored ovih instrumenata, velika pažnja se posvećuje malim i srednjim preduzećima kroz pružanje različitih oblika tehničke, upravljačke ili neke druge pomoći, podsticanje njihovog rada i razvoja”, kaže prof. dr Paunović.
On dodaje da od devedesetih godina imamo treći talas koji je i danas prisutan gde je osnovni cilj da se težište sa privlačenja ili zadržavanja investitora pomera na stvaranje jednog privrednog ambijenta za sve privredne subjekte.
Smatra da je decentralizacija, takođe, jedna bitna karakteristika savremenog pristupa lokalnom razvoju, zatim dugoročna orijentacija, ne samo u pogledu ciljeva već i izgradanji kapaciteta za rešavanje dugoročnih problema. Kao rezultat toga je nastajanje brojnih lokalnih strategija.
Zatim samoodrživost.
Zato u ovom razvoju veliku ulogu imaju preduzetništvo, osnivanje novih malih preduzeća, stvaranje uslova za rast i razvoj postojećih, privlačenje investicija ne samo stranih već i domaćih, izgradnja infrastrukture.
S druge strane, jako je važno i stvaranje institucija čiji je zadatak da pomognu odvijanje biznisa.
Profesor Paunović kaže i da su vlade mnogih zemalja odavno svesne koje prednosti ima preduzetništvo, a to je povećanje zaposlenosti. Poslodavci su kreatori najvećeg broj radnih mesta. Mala i srednja preuzeća su veoma bitna u zapošljavanju.
„U Srbiji je sada 65 odsto zaposlenih u sektoru malih i srednjih preduzeća i ona su od velikog značaja za lokalne zajednice. Preduzetništvo je značajno ne samo u ekonomskom, već i u širem društvenom smislu, jer afirmiše sve one lepe prednosti, rad, stvaralaštvo, kreativnost, spremnost da se prihvati odgovornost, rizik. Preduzetništvo je nešto što stvara osnovu demokratije. Bez preduzetništva nema stabilnosti u zemlji. Evropska unuija ima Povelju o malim preduzećima koja je definisala strateške pravce za razvoj preduzetništva”, zaključio je Paunović.
Prof. dr Darko Nadić sa Fakulteta političkih nauka je rekao da se održivim razvojem bavi tri decenije.
„Ideja održivog razvoja u literaturi se predstavlja kao tri stuba na kojima počiva društvo. To su ekologija, ekonomija i nešto što se zove socijalno – društvo, zdravstvo…
Ideja održvog razvoja bazirana je na shvatanju da moraju da se usklade ekonomija i životna sredina, da se reše određeni bitni društevni problemi.
Jedna od definicija održivog razvoja je, da je reč o takvom razvoju koji zadovoljava potrebe sadašnje generacije, ali razmišlja i o potreba budućih generacija“, smatra profesor Nadić.
Ekonomija i ekonomski razvoj moraju da se usklađuju sa ekološkim mogućnostima.
Budućnost leži u spajanju ekologije i ekonomije. Budućnost je u zelenoj ekonomiji. I kada pravite neki biznis mora da bude ekološki prihvatljivo, profitabilno i konkurentno na tržištu, rekao je Nadić.
Prof. dr Darko Radosavljević sa Tehnološko-metalurškog fakulteta govorio je o zelenoj ekonomiji.
Skrenuo je pažnju na to kako se finansiraju infrastrukturni projekti, jednim delom upravljanje otpadom.
Ono što odbacujemo više nije otpad to je sada sirovina. Velike uštede mogu da se postginu od korišćenja otpada, kaže prof. dr Radosavljević.
„Infrastruktura koja postoji kod nas vezana za upravljanje otpadom je prilično slaba. Šteta po životnu sredinu pokazuje da degradacija životne sredine prouzrokuje godišnje troškove za domaću privredu koji se kreću od 4,4 procenta do 13,1 odsto bruto društvenog proizvoda. Tu se odmah vidi koja je potreba za očuvanjem, koja ušteda može da se postigne ako čuvamo životnu sredinu. Najveći teret troškova prouzrokovan zagađenjem je kod vazduha 53 odsto, kod voda je 22 odsto, a za upravljane otpadom je 11 posto.
Ovo je vrlo bitno jer neko u saradnji sa lokalnom samoupravom i sa resornim ministarstvom može da otvori sopstveni biznis na ovim prostorima. Kod nas se u ovu oblast jako malo ulaže“, rekao je Radosavljević.
Našu zemlju sada čekaju kapitalne investicije u oblasti zaštite životne sredine. Mi to sada nemamo.
Države koje su se relativno skoro priključile Evropskoj uniji, pre ulaska su imale odvajanje za zaštitu živitne sredine od 1,5 do 2, 5 odsto bruto društvenog proizvoda. U Srbiji se za zaštitu životne sredine odvaja 0,3 procenta.
Nadamo se da ćemo stići nivo ovih zemalja pre ulaska u Evropsku uniju, kaže profesor Radosavljević
Ove godine u Srbiji je trebalo da bude uloženo 500 miliona evra za zaštitu životne sredine, a do sada je uloženo oko 40 miliona.
Debata u Vranju je organizovana u okviru projekta „Evropa za mene“ koji podržava Delegacija Evropske unije.