O etici i drugim demonima: Uživanje u čerečenju

BEOGRAD

Krvlju opijenu, zločinima prezasićenu, nezainteresovanu kada je reč o običnim ubistvima, mediji su svoju publiku proteklih dana posluživali svim detaljima masakriranja Noe, ali su se sladostrasno obrušili i na Anu Nikolić, te nas pride standardno lagali i pravili budalama

Tamara Skrozza (ilustracije: Mane Radmanović)

NOA

Noa je ubijena. Masakrirana. Biće identifikovana putem DNK analize.

Zar ovo nije dovoljno da zaključimo kako njeno telo nije nađeno celovito? I kako je, po svoj prilici, isečeno?

Naravno da nije! Krvlju opijeni, zločinima prezasićeni, hladnokrvni spram „običnih“ ubistava, morali smo da pročitamo šta se s telom tačno dogodilo, u kakvim je kesama iznošeno, da vidimo kako osumnjičenog vezanog izvode iz stana, a oglasile su se i neizbežne komšije s pričama kada su i u kojim situacijama koga videle i šta o svemu tome misle.

Iz aspekta javnog interesa, sve to bio je čist višak. S pozicija publike kojoj je letvica za krv i užas odavno srušena, naravno da nije. Javni interes nije isto što i interes publike. A oni koji su već stradali ne zaslužuju da ih mediji tako mrtve razvlače po svom blatu.

*******

ANA

Rat između Ane Nikolić, Ace Lukasa i njihovog nekad zajedničkog menadžera Saše Mirkovića najpre je imao epistolarnu formu – bogato začinjenu slikovitim izrazima, sočnim kvalifikacijama i optužbama.

Ali, pošto je to vrlo brzo prevazišlo visoke estetske i moralne kriterijume tabloidnih kolega, fokus se pomerio na omiljenu metu: Anu Nikolić i njene probleme.

S gotovo kanibalističkom strašću glodao se njen trenutni emotivni status, njeno ponašanje na ulici/u prodavnici/na parkingu, razvlačeni su njeni „gresi“ iz prošlosti, sa sve arhivskim fotografijama koje prate njen „sunovrat“.

Ne znam tu ženu, mogu jedino da slutim kako joj je, kako će se jednog dana osećati njena ćerka kad bude čitala sve to, kako je onima koji je vole kada vide kako joj i koliko mediji razaraju intimu, okruženje, život.

Nadam se samo da će pronaći snagu da to ignoriše i da je razbesnele medijske zveri neće dovesti na ivicu ambisa.

*****

NIKOLA

Iznad fotografije glumca Nikole Koja objavljen je naslov ”Počivaj u miru, tuga”. Ispod fotografije, na mnogo manje upadljivom mestu, obaveštenje da je zapravo preminuo glumčev brat. A ne glumac, kao što bi svako normalan pomislio.

Službenim jezikom rečeno, ovakvim izveštavanjem portal nova.rs doveo je svoje čitaoce u zabludu, navodeći ih da ”kliknu”.

Konkretnije, ovako prezentovanom vešću, portal nova.rs slagao je i pokušao da nas napravi budalama. Što je, naravno, neprofesionalno, nedozvoljeno i vrlo pretenciozno.

Poseban je problem što brat od strica (jer nije rođeni brat – čak ni tu nisu bili iskreni) bilo kog glumca na svetu nije javna ličnost i samim tim njegova smrt nije tema za medije. To što je neko preminuo baš u familiji Kojo ne daje pravo medijima da tu smrt seciraju do detalja, da uznemiravaju porodicu i dežuraju na groblju.

******

Čestit novinar ne objavljuje detalje koji bi mogli da nepotrebno uznemire ljude, koji urušavaju dostojanstvo žrtve, dodatno povređuju bližnje, ali i inspirišu druge manijake i psihopate.

Isto tako, on ne čereči žene zato što imaju rane na koži, što su se napile ili ugojile. Jer, to je privatnost, to je nešto na šta svako ima pravo, to je nešto iza čega možda stoje bolest, depresija, veliki problemi. To je možda apel za pomoć, a ne priča za naslovnu stranu.

Čestit novinar ne laže svoju publiku i time ne poručuje kako je lukaviji od nje. On poštuje pravo na privatnost i pušta porodice da odboluju svoje gubitke.

Čestit novinar pre svega ceni, vrednuje ljude, vodi računa da ih ne povredi – ni mrtve, ni žive; ni poznate, ni nepoznate.

Nažalost, neke kolege naprosto nisu čestite.

I to je to.

Tamara Skroza-Cenzolovka

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare