Norveški istoričar obišao Školsku upravu Niš

NIŠ

    
Norveški istoričar Knut Flovik Torasen je tokom boravka u Nišu posetio i Školsku upravu gde je održan radni sastanak, a razgovaralo se o Srbima u norveškim logorima od 1941. do 1945.godine.  Razgovarano je i o budućoj saradnji i mogućem predavanju i razmeni podataka i činjenica do kojih je došao norveški istoričar Knut Flovik Torasen  kroz dugogodišnja istraživanja, za profesore istorije i studente istorije. Razmenjena su iskustva, nove činjenice i podaci. Sastanku su pored načelnika Školske uprave Predraga Nešovića prisustvovali i profesor dr Dejan Antić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu kao i profesori istorije iz jedne osnovne i jedne srednje škole u Nišu. Sastanku je prisustvovao i  producent filma  koji je u izradi „Logor smrti u Karašjoku“  Branko Dimović Dimeski.

 „Knut Flovik Toresen je istražujući došao  u posed dokumenta iz 1942. godine, koji su za nas vrlo značajani i zanimljivi, koji dosta toga jasno ukazuju na mnoga dešavanja u tom vremenu stradanja Srpskog naroda. Naređenje koje nemačka komanda izdaje stražarima logora prikazuje zapravo da se radi o genocidu prema jednom narodu ili možemo slobodno reći planiranom masovnom ubistvu“,  kaže profesor istorije u OŠ „Bubanjski heroji“  Đorđe Bojanić.

 Knut Flovik Toresen je i autor knjige „U Norvešku smrt“, koja se može naći i u srpskim knjižarama, prevedena na i srpskom jeziku, u knjizi se govori o Srpskim internircima u nacističkim logorima smrti na severu Norveške, zasnovano na priči Nikole Rokića.





Kada se radi o filmu koji se priprema i koji govori o stradanju Srba u logoru Karašjoku cilj će biti i da učenici osmog razreda i učenici srednjih škola pogledaju ovaj film.

„Norveški Nato oficir i istoričar Knut Flovik Toresen, u proleće 2004. kada je bio Pogrom i agresija od strane šiptara na Kosmetu spasio je manastir Gračanicu od uništenja i paljenja, kao što su uradili sa mnogim svetinjama na Kosmetu. Zanimljivo je i to da se on 2002. krstio u srpskoj crkvi u Skugriću kod Modriče u Republici Srpskoj, iste godine se venčao i oženio Srpkinjom. Zajedno imaju dvoje dece, norveško-srpske koja su takođe krštena u Skugriću, zato i ne čudi što je preko dva dana bio i neprekidno rukovodio odbranom Gračanice i kako kaže i njegove pravoslavne svetinje, i tako nije dozvolio da i ona bude uništena i spaljena“, kaže Đorđe Bojanić.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare