Nišlijka osvojila je hladnu britansku publiku na Vinbldonu koja je uzvikivala njeno ime

  NIŠ

 Idemo Niiiiš !, uzvik koji je mogao da se čuje u svim stanovima na mečevima koje je na Vimbldonu igrala Nišlijka Natalija Stevanović. I publika u Londonu joj je  bila naklonjena, a radost koju su Nišlije osetile kada je stigla do trećeg kola ne da se opisati rečima. Ceo grad je bio uz nju kao što godinama stoji iza Novaka Đokovića, a pobede koje je ostvarila na Vimblodonu „popeće“ je na 150 mesto na VTA listi. 

                             Nakon Vimbldona Natalija je stigla u svoj rodni grad Niš gde je na Teniskim terenima Kostić bila već  prvog jutra. Na tim istim terenima u vlasništvu njene porodice Natalija je napravila prve teniske korake kao devojčiva. Već danas kreće dalje. Odlazi za Nemačku gde učestvuje na teniskom turniru.

                            „Kada sam ušla na prvi meč, na taj 18. istorijski teren pozdravila sam travu, rekla sam sebi: „Hajde da uradimo ovo prvi put i da uživam maksimalno“.  Stvarno sam se potrudila da tako bude. Čak i publika je bila na mojoj strani. Uzvikivali su moje ime. Ponovo se naježim kada se toga prisetim. Jako je lep osećaj kada se sve to doživi i oseti“, priča Natalija.

                              Natalija je u nekoliko navrata prolazila kroz izuzetno teške periode  života, ali se nikada nije odrekla tenisa. Kada sve prebrodi i kada se oseti dovoljno jakom iznova se vraćala tenisu verujući u sebe, a prema njeni rečima glavni pokretač je bila ljubav prema ovom sportu. Imala si ozbiljnu operaciju ciste na jetri, onda korona virus, boginje, upalu oba plućna krila. Glavna podrška  tokom svih ovih izazova bio je njen suprug Nikola.

                           „Jednostavno mislim da bez njega ništa od ovoga ne bi moglo da se desi, naravno i bez porodice i prijatelja i sve te energije koju dobijam od njih. Nikola je bio vaterpolista, bio je jako perspektivan i igrao je u juniorskim reprezentacijama. Kada sam imala operaciju on je igrao u Nemačkoj u Bundes ligi i vratio se u Srbiju da bi bili zajedno. Posle oporavka sam ga zamolila da krene na koji turnir sa mnom, to je ispalo jako lepo i pozitivno.  Ni sama ne znam kako sam uspela da ga ubedim, ali on sam kaže da ta moja predanost i žar u očima koji je video, da je to nešto neverovatno. Mislim da je sve krenulo iz ljubavi, naše ljubavi i generalno ljubavi prema sportu. Želimo da inspirišemo druge ljude, da ostvare neku vezu u kojoj će zaista želeti da neko uspe, da li će to biti roditeljska veza ili trenerska između igrača i trenera, svejedno. Ukoliko neko zaista želi da ti uspeš, mislim da je to ključ svega“, ističe Natalija.

                          Na Vimbldonu je Natakija igrala na travi, sada kreće dalje. Želja joj je i da se oproba na drugim podlogama.

                      „Sledeća podloga je beton. Posle trave je definitivno beton moja druga omiljena podloga, naravno kao i šljaka. Sada je naredni period betona, bože zdravlje uskoro ide i US open. Sve ide ka tome da lepo završimo godinu, da sumiramo lepo celu godinu i da u sledeću uđemo još bolje“, kaže Natalija.(kraj) VP/SM

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare