Poljoprivredna škola: Ima još mesta za upis za profil veterinara, pekara i mesara

LESKOVAC

Poljoprivredna škola u Leskovcu ove godine je kandidovala tri smera: poljoprivredni i veterinarski tehničar (četvorogodišnje obrazovanje) i pekar/mesar (zajedničko odeljenje) u trogodišnjem obrazovanju. Direktor škole Dalibor Jovanović kaže da im nije odobren smer poljoprivrednog tehničara, kao i unazad nekoliko godina, a razlog tome je loša statistika na upisu đaka ranijih godina.

„Mnogo je manje đaka bilo na nivou Leskovca za upis, oko 60 ih je manje, i po tom planu za upis ne mogu da se odobravaju nova odeljenja. Ali, posle dužeg vremena mi smo u prvom, junskom, upisnom krugu upisali dovoljan broj učenika da možemo da formiramo odeljenja. Na veterinarskom smeru imamo 15 učenika, pekara 11 i 5 mesara. To znači i da ima još uvek mesta za upis i to 15 veterinara, 4 pekara i 10 mesara. Imamo i najave nekoliko učenika koji su upisani u neke škole u drugim gradovima da će doći kod nas.“

Jovanović kaže da bolji učenici dolaze na veterinu, te da kasnije nastavljaju školovanje na raznim fakultetima i to mahom onim državnim.

„Upisuju veterinu, medicinu, Poljoprivredni fakultet u Zemunu… Prošle godine je jedna naša učenica, koja je bila đak generacije, upisala Tehnološki fakultet u Leskovcu i za sada ima prosek 10.“

Svi govore da je Srbija poljoprivredna zemlja, da je naš izlaz u poljoprivredi, ali je trend takav da opada interesovanje učenika za ovu školu. Direktor Jovanović kaže da je takva situacija u celoj Srbiji.

„Recimo, škola u Svilajncu, koja spada među elitnije, je do pretprošle godine upisivala po dva odeljenja poljoprivrednih tehničara, koje su upisivali u kompletnom broju, a prošle godine su izgubili jedno odeljenje i upisali samo 15 učenika! Kod nas je taj pad blag, nije prejak, održavamo se, ali… Obavljamo razgovore sa učenicima i iz tih razgovora saznbajemo da deca ne razmišljaju nešto mnogo o školovanju. Naš hendikep je i fizička udaljenost, mi smo škola koja je geografski na periferiji grada. Ali zato mi imamo najlepši park, prirodu. Opet, deca kada se upisuju nakon osnovne škole ponekad se opredeljuju i na osnovu toga gde ide neki njihov drug ili drugarica, pa stihijski krenu i oni tamo. Imam utisak da se roditelji tu mnogo ne mešaju, što, možda, i nije dobro. S druge strana, imam utisak da deca i ne smeju među drugarima da se izjasne da hoće u Poljoprivrednu školu jer će biti ismejana od tih istih drugara da će morati da oru, da kopaju, čiste štale.. To je nešto što je nepopularno, da bi se to promenilo mora da bude šira društvena akcija da bi se tu nešto poboljšalo. Ova škola je pre dvadesetak godina bila izuzetno popularna, čekao se red za upsi, bilo je 1200 đaka… Trend se promenio, ali se nadam da će se opet promeniti. Tehnologija ide napred, ali će ta tehnologija dovesti do veštačke inteligencije koja će jednostavno da zameni sve, ali će hrana uvek morati da se proizvodi.“

Jovanović kaže i se njihovi đaci relativno lako zapošljavaju.

„Pekar i mesar su jako dobra zanimanja, naši učenici učenici brzo dolaze do posla, kao uostalom, i veterinarski tehničari, koji nalaze posao po veterinarskim ambulantama. Ali, problem je što na selima generalno opada broj stočnog fonda, pa je sve manje potrebe i za lečenje. Recimo, Mrštane je bilo poznato po tome, imalo je 20-ak farmera, sada ih je ostalo 3-4…“

Školski raspust i situaciju da trenutno u školi nema đaka se koristi za renoviranje zgrade i promenu stolarije, kako bi se septembar dočekao u što boljim uslovima.

DALEKO IM GRAD ZA MAJANJE

Direktor Poljoprivredne škole Dalibor Jovanović kaže da im se par puta dogodila i, po malo, smešna situacija. Kada upitaš nekog potencijalnog učenika što ne upiše Poljoprivrednu školu, on kaže „Gde ću kad pobegnem s časa? U drugim školama ću se promajem kroz grad, kude ću ovde?“ (kraj) IS/SM

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare