Nišlije se najviše greju na struju

NIŠ

 

Kako uštedeti energiju a samim tim rasteretiti budžet – pitanje je sa kojim se svakodnevno suočava svako domačinstvo.

Anketu o energetskoj efikasnosti, odnosno uštedi energije, tokom oktobra i novembra na teritoriji grada Niša sproveo je Centar za razvoj građanskog društva Protekta, uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine republike Srbije.  Cilj je bio da se dobije uvid o potrošnji energije, najčešće korišćrnim energentima, ali i o tome koliko su građani upoznati sa načinima uštede energije u domaćinstvima i koliko su spremni da te mere sprovedu u praksi.

Prema rezultatima istraživanja najveći broj domaćinstava u Nišu, 82,6 posto kao energent je navelo električnu energiju dok je znatno manji procenat, oko 15, naveo  drva kao energent. Što se tiče grejanja u zmiskom periodu,  u zavisnosti od mesta stanovanja i tehničke mogućnosti, istraživanje pokazuje da najveći procenat, preko 41 posto, opredeljeno JE za struju a 30 posto za drva, doK je 17,2 posto navelo da koristi drugi vid energenata.

Zamena stolarija, dobra izolacija, ugradnja kotlova na biomasu, korišćenje štedljivih sijalica, su mere energentske efikasnosti kojima bi se podigna energetska efikasnost, odnosno uštedela energija. Na ovaj način može se uštedeti čak 30 posto na energentima.

Da li zbog neupućenosti ili nedostatka para, te mere se uglavnom ne sprovode.

„Ono što je zabrinjavajuće je da više od 40 procenata, odnosno 38, jeste čulo za energetsku efikasnost ali nije sigurno šta to znači. Još manje njih,, oko 30 procenata, u poslednjih godinu dana, nije preduzelo ni jednu meru koja bi dovela do smanjenja utroška energije“,  kaže Zorica Stevanović, koordinatorka projekta.

Većina građana misli da je energetska efikasnost praćenje jeftine tarife i upotreba štedljivih sijalica. Što se tiče zamene stolarije, smatraju da je veoma skupo i da je država ta koja treba da da neke subvencije

Kada bi subvencije postojale, onda bi građani bili spremni da preduzimaju mere za postizanje energetske efikasnosti. Znači, uglavnom se svodi na nedostatak para. To bi podrazumevalo i menjanje životnih navika.

„ Kad kažem životnih navika to su one najosnovnije stvari koje mi u svom domaćinstvu možemo uraditi. To je ugasiti svetlo kad napustite prostoriju, koristiti uređaje koji su A klase, izvući punjač za telefon iz utičnice, znači, neke banalne stvari koje mi svakodnevno ne radimo u svom stanu a kudikamo bi doprinele da nam konkretno račun za struju bude niži, kaže Zorica Stevanović, koordinatorka projekta.

Osim istraživanja u okviru projekta „Moj energetski grad „ organizovana je i promotivna šetnja gradom učenika u kostimima koji simbolizuju elemente prirode i sve to kako bi se skrenula pažnja javnosti na neophodnost štednje energije i zaštite životne sredine.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare