NIŠ

Poznati srpski paraolimpijac Namanja Tadić (25) i njegov drug Strahinja Stanković (26) počeli su žetvu industrijske konoplje koju uzgajaju na površini od dva hektara u selu Čokot nadomak Niša. Nemanja je naš poznati paraolimpijac u plivanju, a sada i u atletici i skoku uvis,  a Strahinja se kao IT stručnjak pre tri godine vratio iz Sjedinjenih Država ponevši sa sobom i ideju o uzgoju indijske konoplje.  Prijateljstvo koje su započeli tokom spotrskih karijera nastavili su i na poljima pod konopljem i nadaju se da će uspeti u ovom poslu i biti primer i drugim mladima.

                                    Nemanja je jedan od najuspešnijih niških ali i državnih sportista koji je branio boje naše zemlje na takmičenjima širom sveta. Kaže da je oduvek priželjkivao da se posveti poljoprivredi i zato je prihvatio ideju svog druga Strahinje da poseju konoplju. Posle pripreme zemlje seme je zasejano 1.maja i sada je vreme da uberu  „plodove“ svog rada.

                                  ‘’Strahinja je bio inspirisan onim što je saznao o gajenju industrijske konoplje u Sjedinjenim Državama a ja sam imao zemlju i mehanizaciju pa nismo gubili vreme. Dobili smo sertifikovano seme i dozvole za gajenje i zadovoljni smo kvalitetom naše robe’’, zadovoljan je Nemanja koji je svestan da ovu proizvodnju prate i predrasude…

                                   ‘’ Psihoaaktivna supstanca THC je sporna kod kanabisa a u ovoj industrijskoj konoplji je sadržaj toliko nizak da gotovo i ne postoji ali se ova biljka gaji zbog druge supstance CDB koja ima široku primenu u farmaceutskoj indsutriji ali je i cela biljka korisna, od stabljike do semena’’, upućuje nas Nemanja i Strahilja i dodaju da će celokupan rod završiti kao čaj jer su našli partnera koji će otkupiti njihovu konoplju.

                                   ‘’Posao je naporan u fizičkom smislu ali donosi blagodete nekome kome je posao da sate provodi pored kompjutera. Još uvek ne znamo koliko ćemo zaraditi, ali se sigurno nećemo obogatiti od jedne setve, ali smo spremni da naše iskustvo podelimo sa svima koji bi želeli da se bave uzgojem konoplje, kaže Strahinja koji je ovih dana rastrzan između njive i kancelarije ali se trudi da sve postigne.

                                  ‘’Angažovali smo radnike, uključili porodice i prijatelje i ono što primećujemo kao problem je nedostatak radne snage. Naš prvi savet bi bio da se prvo osigurate radnom snagom pa onda krenete da se bavite poljoprivredom jer bez obzira koliko ste fizički jaki ne možete sve sami da postignete, savetuju ovi sveži poljoprivrednici.

                                  Čitav jug Srbije nekada je bio najveći izvoznik prediva od konoplja pa baka LJubinka Đokić (83) pamti kako su stabljike konoplja potapali u Moravu da bi omekšali a zatim ih „četkali“ i dobijali predivo od koga su se upletali konopci i tkali ćilimi.

                                  ‘’Nisam ni sanjala da ću ikada više u životu gajiti konoplju ali mi je drago što se Nemanja posvetio poljoprivredi. Bez obzira na naše godine pomoći ćemo mu svojim iskustvom’’, kaže baka LJubinka.

                                    ‘’Mora se napraviti razlika između ulja koje bi se dobilo iz biljke kanabisa koja sluzi za rekreativno uživanje i koja uglavnom nije legalna i ulja druge podvrste iste biljke koja ima medicinski pre nego rekrativno euforicni učinak. Osnovni sastojak medicinskog ulja konoplje je knabindiol-alkaloid CDB koji pre svega deluje kao mišićni relaksans, blagi analgetik, sredstvo protiv povraćanja i ima sedativno dejstvo te popravlja nesanicu’’, pojašnjava prof.dr Srđan Pešić sa niškog Medicinskog fakulteta.                              U našoj zemlji je zakonodavstvo skromno ili ne postoji, te se uglavnom kao medicinski suplementi odnosno dodaci ishrani koriste ulja ili cajevi sa jako malim procentom kanabindiola pa je i njihova medicinska vrednost pod znakom pitanja