LESKOVAC

Nik Vujičić posetio je Leskovac i tom prilikom . On je u svečanoj sali Grada Leskovca razgovarao sa okupljenim građanima. Priređen mu je i prijem od strane gradonačelnika Gorana Cvetanovića koji je rekao “Velika nam je čast i zadovoljstvo što ste danas u našem gradu. Zahvalni smo što ste u svom rasporedu našli vremena da nas posetite i da nam se obratite. Čitajući o Vama, dolazi se do zaključka da ništa nije nemoguće. Da ne postoje granice, da se sve može postići kada se želi i kada ste uporni u tome. Vi ste motivacija i inspiracija mnogim ljudima. Zahvaljujući Vama milioni ljudi širom sveta su shvatili da je život moguć i da može biti lep iako je pred Vas postavio mnoge prepreke. Vi ste celom svetu pokazali da je važno ono što nosimo u srcu, jer kako sami kažete „U čemu je poenta biti potpun spolja, a prazan iznutra“.

Nik Vujičić je istakao da je po poreklu Srbin, da voli Srbiju i često dolazio u istu.

„Voleo bih da jednog dana dovedem i svoju decu. Hvala vam na gostoprimstvu i nadam se da ću imati prilike da se još jednom obratim mladima ovde u Leskovcu. Ja nisam najjača, nisam najinteligentija osoba, ali mi je drago da moja priča omogućava da se poseje seme u svim mestima gde sam razgovarao.“

Vujičić je u svom obraćanju rekao i da je prva emocija s kojom se suočavamo kad imamo problema strah.

„Postoji zdrav, ali i onaj strah koji nije zdrav. Život bez straha nije zdrav. Moji roditelji, kada sam se rodio i kada su me prvi put videli, su imali mnogo iracionalnih strahova, u smislu da nikad neću moći da uradim ovo ili ono, da neću imati porodicu… Emocije ne možemo kontrolisati, moramo da ih obradimo, tako da kad počnemo da ih filtiramo moramo da shvatimo da situaciju ne možemo da sagledamo samo u jednom momentu. Mi moramo da razmišljamo u napred, da razmišljamo da li će se nešto promeniti u budućnosti, da li će nešto biti drugačije. Ja govorim o nadi. Moji roditelji i ja nismo imali nadu u početku, ali ta nada se javila, što znači da je potrebno vreme da se ona javi. Pre mene osobe kao ja nisu mogle da idu u normalnu, legitimnu školu. Dakle, mi svi možemo biti deo dobre promene, a ona počinje sa ljubavlju, strpljenjem i upornošću. Dakle, nemojte se samo žaliti, nemojte kukati, već pokušajte da pomognete nekom. Budite zahvalni na onome što imate. Srećni ljudi su oni koji su zahvalni. Možete biti bogati, možete imati potrebu za više, imati ovo ili ono, ali ako niste zahvalni nećete biti srećni.“

Nikolas Džejms Vujičić, je rođen 04. decembra 1982. godine u Brizbejnu, kao prvo dete srpske porodice Vujičić. Rođen s retkim tetra-amelija poremećajem – Nik nema ruke od ramena, a umesto nogu ima mala stopala. U početku njegovi roditelji su bili očajni, ali ih je život kasnije usmerio u potpuno neočekivanom pravcu. Zbog ovog poremećaja imao je mnogo problema da se integriše u normalne životne tokove. Tek tokom Nikovih tinejdžerskih godina promenjen je zakon po kome do tada osobe s invaliditetima nisu smele da pohađaju standardne škole. Nik je bio jedna od prvih osoba s invaliditetom koja je integrisana u formalnu školsku ustanovu. Naučio je da piše koristeći dva prsta na jednom stopalu, a kompjuter koristi uz pomoć posebne „prsti-peta“ tehnike. Savladao je i osnovne radnje poput češljanja, brijanja, pranja zuba, razgovaranja telefonom. Tokom ranog školovanja doživljavao je brojne neprijatnosti od svojih vršnjaka zbog čega je bio izuzetno depresivan. Nekoliko puta je pokušao da izvrši samoubistvo u tom periodu. Odrastajući i privikavajući se na sopstvene mogućnosti, Nik je shvatio da njegova dostignuća inspirišu mnoge ljude. Prelomni trenutak se dogodio kada mu je mama pokazala članak o čoveku koji pati od sličnog sidroma. Tada je shvatio da nije jedini koji se muči što mu je dalo nadahnuće za dalji život. Postao je aktivniji i uključio se u dobrotvorne organizacije prikupljajući sredstva za razne programe koji pomažu ljudima s invaliditetom. Sa sedamnaest godina je počeo da drži predavanja o svojim problemima i osnovao neprofitnu organizaciju „Živeti slobodno“. Diplomirao je računovodstvo i finansijsko planiranje. Počeo je da putuje i drži motivaciona predavanja širom sveta. Do sada je posetio 24 zemlje a njegova predavanja je pratilo preko tri miliona ljudi. Prvu knjigu Živeti slobodno objavio je 2010. godine. Snimio je i nekoliko dokumentarnih filmova. Trenutno živi u Kaliforniji.