(Ne)Stranačko zapošljavanje u Nišu

NIŠ

Godišnje  u potrazi za poslom više hiljada ljudi,  ceo jedan manji grad, odlazi iz Srbije.

“Odliv mozgova”  naročito je izražen od 2013 godine. Bez ulaženja u statističke podatke koji se razlikuju od izvora do izvora,  ( a statistika uostalom nije život ) činjenica je da su ljudi nezadovoljni, kako kažu partijskim zapošljavanjem, nepotizmom i korupcijom i biraju sebi put u zemlje u kojima mogu da se se zaposle, profesionalno dokažu i imaju pristojan život u uređenom društvu.

U izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava kaže se da je među  onima koji su otišli iz Srbije u prošloj godini bilo 9000 mladih.

“Partijska knjižica ili pasoš” za mnoge nije dilema. Oni koji se odluče da život  nastave u Srbiji biraju „sigurniji put“ – učlanjenje u stranku „ koja obećava“ ili je već na vlasti. Čak i oni koji u svom indeksu imaju visoke ocene najčešće problem nezaposlenosti  pokušava da reši partijskom knjižicom.

Da li je to baš tako, i kako na ovaj problem  gledaju stranke /partije u Nišu, pitali smo relevantne ljude iz političkog establišmenta, kako partija koje su na vlasti tako i opozicionih. .

Razgovarali smo sa predstavnicima SNS-a, SPS-a, DS-a, Jedinstvene Srbije, Pokreta „Dosta je bilo“, SRS-a , Koalicije „Niš, moj grad“

PARTIJSKO ZAPOŠLJAVANJE – DA!  POSTOJI!

Svu sagovornici se slažu u jednom –  partijsko zapošljavanje postoji.

„Stranačkog zapošljavanja ima, a bilo ga je i u ranijem periodu. Socijalistička partija Srbije postoji 27 godina i znamo da je stranačkog zapošljavanja bilo a da ga ima i danas. Čini mi se da se tu ništa drastično nije promenilo .“ kaže predsednik Gradskog odbora SPS Niš, dr Žarko  Ranković.

„Partijskog zapošljavanja je bilo, sad je prisutno i uvek će ga biti“, slaže se i Božidar Ilić, potpredsednik Jedinstvene Srbije, većnik gradske opštine Medijana.

„Naravno da ga ima, skoro da nije ni moguće da se drugačije ljudi zapošljavaju. Ako želimo da budemo objektivni uvek je neko nekom pomogao u zapošljavanju”, dodaje Nikola Savić,  predsednika Opštinskog odbora SRS Niš-Palilula.

Slično misli i dr Radmila Popović , šef odborničke grupe Pokreta “Dosta je bilo “ u gradskoj Skupštini koja kaže da zapošljavanje  “pre svega zbrinjavanje stranačkih kadrova”.

“Stranačko zapošljavanje je toliko uvrežena pojava u našem društvu da se stiče utisak da je to možda i jedini način da dodjete do posla, posebno u javnom sektoru. Stranački uticaj na zapošljavanje postojao je i pre uvodjenja visestranačja ali ne toliko vidljivo. Sa višestranačjem doživljava ekspanziju i postaje jedan od mehanizama demonstracije stranačke moći i način da privučete dovoljan broj članova kojima je potrebno rešavanje tog životnog pitanja.Opšte je poznato da u koalicionima dogovorima o podeli odgovornosti u vlasti sa “pripadanjem” direktorskog mesta za odredjeno javno preduzeće ili ustanovu, unutar nje se otvara  i mogućnost zapošljavanja stranačkih kadrova te političke opcije.”

Njen “kolega” iz skupštinske klupe Miodrag Stanković, predsednik gradskog odbora DS i šef odborničke grupe Demokratske stranke u gradskoj Skupštini, saglasan je sa postojanjem stranačkog zapošljavanja.

“Danas više nego ikada u istoriji ima stranačkog zapošljavanja. Veliki broj članova vladajućih stranaka je u stvari pokušaj nezaposlenih lica da preko stranke dođu do nekog posla. To je manir SNS-a. U javnoj upravi, javnim preduzećima, lokalnim samoupravama, pa i u mnogim firmama, zapošljavaju se isključivo članovi SNS-a, bez obzira na njihovu stručnost, na znanje i neophodno iskustvo radi obavljanja određenih poslova. Svakodnevno smo svedoci da mladi, školovani i sposobni ljudi koji nisu članovi SNS-a odlaze ne samo iz Niša, već i iz Srbije u potrazi za poslom. ”

O ovome vrlo slično godvori i Branislav Jovanović, odbornik koalicije “Niš, moj grad” u Skupštini grada Niša

“U Nišu nikada nije bilo izraženije stranačko zapošljavanje. Može se reći da je isključivo. Institut konkursa uopšte ne poštuje, a posebno je to izraženo kod izbora rukovodećih kadrova. Konkurs se ne poštuje nego se isključivo za rukovodioce javno komunalnih preduzeća biraju partijski kadrovi”.

Mada se sa konstatacijom da stranačkog zapošljavanja ima, predstavnik vladajuće stranke Zvazdan Milovanović , poverenik SNS u Nišu smatra da “  Ima stranackog zaposljavanja ali sve manje” kao I da “nije dominantno, već da je  najčešći kriterijum strucnost sa posao koji ce zaposleni obavljati.”

Božidar Ilić takođe smatra da ovaj vid zapošljavanja nije dominantan  da je sad čak daleko manji obim partijskog zapošljavanja nego ranije, kao i da je to u neku ruku ne samo realnost nego i nužnost .

“Ranije je država bila vlasnik mnogo više firmi , preduzeća, nego danas. Recimo Elektronska, Mašinska,   Duvanska industrija i drugi veliki sistemi  su asimilirali veliki broj  radnika . Sada tih velikih sistema nema pa su oči javnosti uprte a u manji broj, pet- šest većih sistema i onda taj problem dobija potpuno drugu dimenziju. Kad je  manji broj firmi koje su u vlasništvu države, grada, onda to dobija drugu sliku i izgleda da se u tm preduzećima zapošljavaju samo pripadnici partije . Normalno je i realno da vladajuća struktura vodi računa o tome ko rukovodi tim firmama.  One nisu privatno vlasništvi već su u vlasništvu grada, u njima odlučuje vladajuća garnitura, a samim tim oni polažu račune pred građanima za rad tih preduzeća. Ako ta preduzeća ne funkcionišu dobro, to onda znači da trenutna vlast nije opravdala poverenje građana“.

I pored toga što neki pripadnici opozicionih partija smatraju da je partijska knjižica „viza za radno mesto“ i da je to u „maniru vladajuće stranke“, ima i drugačijih mišljenja koja malo duže zadiru u prošlost, u 20. vek.

„Tako je bilo i u vreme jednopartiskog, komunističkog uređenja. Za poslednjih 50 godina skoro se niko nije zaoslio na neko dobro radno mesto a da nije imao nekog svog. – roditelja, rođaka, prijatelja. Sada je to partija, ili stranka.”, kaže Nikola Savić,  predsednika Opštinskog odbora SRS Niš-Palilula.

Vladajuća garnitura se slaže sa ovom konstatacijom pa Zvezdan Milovanović (SNS) dodaje da je ovaj vid zapošljavanja postojao još u vreme “jednopartijskog sisitema “, nastavilo se “ sa uvodjenjen višestranačkog sistema “ a da je u “period vlasti DS eskaliralo”

Demokrate na to odgovaraju:

“Stranačko zapošljavanje je svojevremeno uvela SPS devedesetih godina. Nakon 5. oktobra, DS i njeni koalicioni partneri su značajno doprineli smanjenju stranačkog zapošljavanja, uveden je princip konkursa za izbor direktora javnih preduzeća i javno komunalnih preduzeća i , i shodno svojim kapacitetima u toj koaliciji je uspela da obuzda praksu koju je SPS i tadašnja SRS, a današnja SNS uvela”.

NIŠ JE REALNA SLIKA SRPSKE STVARNOSTI

Niš je, prema mišljenju sagovornika JUGpressa , realna slika situacije u celoj zemlji.

“Niš  se po pitanju partijskog zapošljavanja ne razlikuje od drugih sredina”, mišljenje je Zvazdana Milovanovića (SNS).

Tako misle i ostali sagovornici.

“U svemu ovome Niš u odnosu na druge gradove nimalo ne zaostaje i oni koji na to ukazuju su opozicioni odbornici u skupstinama i mediji koji na sebe preuzimaju ulogu kontrole vlasti.” kaže Radmila Popović  iz Pokreta “Dosta je bilo”.

Istog mišljenja je I Nikola Savić (SRS).

“Niš nimalo nije drugačiji od ostalog dela Srbije. Sistem je isti na nivou cele republike .

Miodrag Stanković (DS) to potvrđuje:

“Niš se nimalo ne razlikuje od drugih sredina, čak se može reći da je vodeći primer nepoštovanja Zakona prilikom izbora rukovodilaca u javnom sektoru. Na konkretnim primerima  su dokazali da i kada izaberu svoju stranačku komisiju, koja treba da sprovede proceduru izbora direktora JP i JKP u Nišu, ne poštuju se ni predlozi  ni Odluke komisije, jer se oni ne poklapaju sa interesima pojedinaca u SNS.”

Božidar Ilić (JS) ima malo drugačije mišljenje :

“ U Nišu je daleko manji broj partijskog zapošljavanja nego što je u Beogradu ili Novom Sadu“

O samoj proceduri izbora on kaže:

“ Ranije kod izbora direktora nisu ni bili konkursi već postavljena. Odluke su se donosile na gradskim odborima. Sada  funkcioniše sistem konkursa. Oni koji nisu izabrani mogu da se žale, i da preko sudova ostvaruuju svoja prava“ kaže Božidar Ilić.

UREDBE O ZABRANI ZAPOŠLJAVANJA I RUPE ZA IZVRDAVANJE

O tome kako na zapošljavanje i smanjenje nezaposlenosti utiče Uredba Vlade po kojoj je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru, sagovornici imaju različita mišljenja.

„Najgore je to što je Vlada RS donela uredbu o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru i što tu Uredbu sama krši, zapošljavajući svoje članove na određeno vreme, preko raznoraznih Ugovora o delu, o privremenim i povremenim poslovima, specijalizovanim uslugama” kaže Miodrag Stanković (DS).

Slično misli I  Nikola Savić (SRS):

“Uredba Vlade koja važi poslednjih godina da nema zapošljavanja na neodređeno vreme, još veću pometnju. Privremeni, povremeni poslovi, zapošljavanje na šest meseci , godinu ili dve ne daje realnu sliku. Formalno oni koji su se tako zaposlili nisu u stalnom radnom odnosu a oni rade- Ne može se uhvatiti ni za glavu ni za rep”

Zvezdan Milovanović ima suprotno mišljenje i kaže da je “dobra praksa zabrana ugovora za stalno koju je uveo SNS”.

 

Nema mnogo dilema – Stranačkog zapošljavanja ima. Da li je ili nije dominantno – to je već diskutabilno. Zakoni i uredbe su se odvajkada kršili i uvek se tražila famozna „ rupa u zakonu“. U Srbiji se to veoma uspešno radi. Stoga je realnost da se procedure zapošljavanja regulišu normama a različitim sredstvima te norme „zaobilaze“. Ono što je evidentno , na početku je teksta – ljudi imaju sve manje poverenja da će svojim kvalitetom i znanjem uspeti da sebi obezbede egzistenciju . Pred njima je odluka – otići ili ostati i pripojiti se grupi koja će im otvoriti put do radnog mesta. Ima i onih trećih koji uporno veruju da će jednom doći red da se i oni zaposle – na odgovarajuće radno mesto. Kada? Ko to zna!

 

Ostavite komentar

Neka Vaš komentar bude prvi!

Obavesti me o
avatar
wpDiscuz