Ne postoje Romi i Srbi nego samo dobri i loši ljudi-Na ovena Roma thaj Sebikane nali semo šukar thaj džungale manuša

LESKOVAC

U Hemijsko-tehnološkoj školi “Božidar Đorđević Kukar” u Leskovcu obično se u prvu godinu upiše oko 10% učenika romske nacionalnosti. Od tog broja skoro svaki drugi odustane od školovanja i ne zavši srednju školu. Jedan od njih je bio i Emanuel Jašarević koji je u ovoj školskoj godini završio srednju školu.

On se nakon završetka obrazovanja u Osnovnoj školi „Petar Tasić“ upisao u Hemijsko-tehnološku i u startu imao problem.
„Kriterijum koji je bio u osnovnoj školi je blago rečeno loš. Nije mi trebalo puno rada i zalaganja da bih bio odličan, praktično mi to i nije izgledalo kao školovanje. Dovoljno je bilo da sam redovan, primeran, malo pokažem interesovanje i to je to. Bilo je učenika koji su želeli da uče, da napreduju i ja sam jedan od tih. Zbog takvog načina rada sam imao velikih problema kada sam krenuo u srednju školu, jer je trebalo da nadoknadim dosta toga što sam propustio, da se naviknem na stroži kriterijum… Nisam verovao koliko ja, u stvari, ne znam… Pitao sam se i kako ću biti prihvaćen od ostalih učenika, ali sam se posle 3-4 meseci uverio da me gledaju kao ravnog sebi i uvek sam imao pomoć sa njihove strane kad god bi mi nešto trebalo. Naravno, i ja pomažem kad mogu, što do tada nisam doživeo. Fenomenalno je kada stičeš takve bezuslovne prijatelje, kada uvidiš da nema diskriminacije. Na žalost, od moje generacije samo sam ja došao do četvrte godine. Zašto je to tako i zašto su neki odustali od školovanja, po meni ima više razloga. Jedan je što zasnuju porodicu, drugi što odu sa roditeljima u inostranstvo, a treći što kolaju priče da Romi ne mogu nigde da se zaposle u Srbiji i onda nema nikakvog smisla da uče školu.“

MALOLETNBI BRAKOVI


Emanuel smatra da su maloletni brakovi koji se sklapaju među Romima generalno loša stvar i katastrofa, koju treba sprečiti.
„Ali, po meni je to ukorenjeno iz nekog drugog razloga. Kao nacionalnost mi imamo određeni post-traumatski poremećaj, odnosno imamo sakriveni strah u sebi zbog toga što imamo kratak životni vek. Iz tog straha da ne umremo mladi, želimo da što pre doživimo radost sklapanja brakova, rođenja detera u porodici… To je nešto najlepše što se dešava jednoj porodici. I onda iz razloga da bi se što pre to dogodilo ulazi se u maloletničke brakove… To se vremenom polako menja, na to dosta utiče edukacija po školama, ali i naša crkva i priče o veri, Bogu, načinu života… U suštini sve to potiče iz porodice. Moji roditelji su mene dobili kada je otac imao 16, a majka 15,5 i oni mi kažu da njihovo iskustvo govori da ja to ne treba da radim.“
Emanuel se bavio i vannastavnim aktivnostima u školi. Bio je član, muzičke, pa dramske sekcije, uvek je tu da pomogne kad treba. Sa svojim drugom iz razreda Aleksom Miljkovićem zajedno je pomagao osmacima oko profesionalne orijentacije i odlučivanja u koju će školu. Aleksa je došao iz OŠ „Radoje Domanović“ u Manojlovcu i u toj školi nije imao prilike da ima drugove romske nacionalnosti.
„Naravno da sam čuo svakakve priče o Romima i mahom su bile negativne. Treba da se pazim od njih, jer oni nešto loše, da treba da ih izbegavam. Onda sam ovde upoznao Emanuela i shvatio da su to obične predrasude koje su nastale zbog toga što ljudi gledaju Rome kao celinu, a ne kao pojedince. Uglavnom nemaju neko lično iskustvo nego samo slušaju priče. Ali, sada ja mogu da, kada se započnu takve priče, iznesem svoje iskustvo i razbijam te predrasude kad kažem da postoje Romi koji se ne uklapaju u takav šablon, da imam druga u razredu s kojim sam svaki dan, koji je dobar i kao čovek i kao prijatelj i kao učenik.“

Na ovena Roma thaj Sebikane nali semo šukar thaj džungale manuša

LESKOVAC

Ani  Hemijsko-tehnološko  sikadi “Božidar Đorđević Kukar” ani Leskovca ačkaj te ano angluno berš hramonenpe paše  10% sikavne  romane  nacionalesere.

Oto adava đendo paše sakoj dujtho aćaj e sikadipe thaj na agorisini e maškaruthni sikadi.  Jekh oto olendar ine thaj  Emanuel Jašarević  kova ano akava sikadimasro ber agorisinđa e maškharuthni  sikadi. Ov palo agorisimo siklipe ani Fundome sikadi  „Petar Tasić“  anohramoserđape  ani Hemijsko-tehnološko thaj ano starto inole problemi.
                                                                                                                                                                                                    

„O krtierijum kova ine ani fondome sikadi si kovlo te penelpe džungalo. Na valjanđamaje but buti thaj te dav but mandar te bi ovava odlično,  praktikakoro adava thaj na dičilo maj sar sikavipe. Dovoljno ine te ovav rindome, primerno, ari te motovav kaj mangava te sikljovav thaj adava si adava.  Ine si sikade kola magle te sikljon, te đan anglal thaj me sem jekh olendar. Pašo esavko čane bučakoro man si ine bare problemia kana pođinđum ani maškaruthni sikadi, numaj valjanđum te doperav but okova so promukljum, te sikljovav  ko zorale kriterijumija… Naštine te paćavav kobor me ni đanav… Pučljuma thaj sar ka ovav aćhipno oto aver sikade, numaj palo 3-4 maseci anopaćavđum kaj dikhenama sar vortope pumenca thaj saik si inema loćharipe  oto olengoro rig kana bi nesavo valjanđamaje. Đanđolpe, thaj me loćharav kana šaj, so đi tegani na đivdinđum. Fenomenalno si kana avena esavke bizoćhinadipnasere amala, kana dikheja so nane diskriminacija.  Ko žalja, oto mli generacija semo si me aljum đi o štarto berš. Sose si adava ađar thaj sose si nesave ačavde e sikadipe, pale mande isi pobuter razlozia. Jekh si so đerdinena ano njamo, dujto so đana e daja em e dadeja ano inostranstvo,  trito so đana motovipna  so e Roma našti nikuri te bućarinenpe  ani Srbija  thaj tegani nane nisavo godipe te sikljoven  sikadi.

CIKNOMILAJIPNASERE  BRAKIA


E Emanuel ćhinavel kaj si  o ciknomilajipnasere brakia kola pandenape maškaro Roma  generalno džungalo šehjo thaj katastrofa, kole na valjani  te mekelpe.

“Numaj, pale mande adava si anodarhime ando nesavo aver razlog. Sar nacionalnost  amen isiamen  delimitisimo post-traumatsko poremećaj,  ja ađar isiamen garavdi dar ano amende adalese so  isiamen harno đivdipnasoro veko.  Oto adaja dar te na mera terne, manga so anglal te đivdina  šukaripe pandipna brakia, bijandipe  čavoren ano njamo… Adava si nesavo  majlaćhe so ovela ano jekh njamo. Thaj ondo razlogo te bi so angle adava uvo đerdinipe ano  ciknomilajipnasere brakia… Adava vakhtea poari meninipe, ko adava  but pester dela e edukacija ano sikade, numaj thaj amari kanđiri thaj o paramića oto paćape, oto Devel, oto čane đivdipnasoro… Ano suština sa adava đala ando njma.  Mi daj man đijanđa ano 15,5 berš, a me dade ine 16 berš thaj on manđe penena so olengoro pekođandipe vačeri so me adava na valjani te čerav.“                                                                                                                                                                                              

E Emanuel ine em ano vanvastavakere aktivnostia ani sikadi. Ine đeno, ani muzičko, pa ani dramsko sekcia, saikh si ate te loćharel kana valjani. Pe amalea ano klaso Aleksa Miljkovićea katane si loćharđa  ovtoćherđenđe zali profesionalno orjentacia im ko činabe ano  koja sikadi bi ovena. Aleksa alo andi  OŠ „Radoje Domanović“ ani Manojlovca.Thaj   ani adaja sikadi na inole okazia te ovele amala romane  nacionalesere.                                                                                                                                                            


“Đanđolpe so šunđum sakoja vačeripna oto Roma thaj  but si ine negativna. Valjani te varčinama olendar, kaj si on nesave džungale, kaj valjani te olendar  cidama. Akana akate  penđarđuma e Emanuelea thaj  ćhinavđum so si adava ačkaje  predrasude kola  ule pašo adava  so o manuša dikena e Romen sar  celina a na sar po jekhe.

Šerea nanolen nesavo plo pekođandipe , nali semo šunena paramića. Numaj, akana me šaj, kana pođinena esavke papamića, te ikalav mlo pekođandipe thaj te pagav adala predrasude kana ka penav so isi Roma kola našti te đirdinen ano esavko šabloni, so isima amal ano klaso kolea injum sakoj dive, kova si šukar thaj sar manuš thaj sar amal thaj sar sikado.“  

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare