Napadi na novinare su sve češći i o tome ne sme da se ćuti

NIŠ

U 2021. godini broj napada i pretnji novinarima koje su prijavljene nadležnim institucijama je 87, a broj predmeta koji su rešeni pred sudom i gde postoje pravosnažne presude je 8 slučajeve. Samo toliko njih je dobilo svoj epilog,  čulo se izmedju ostalog na okruglom stolu Odbora za ljudska prava Niš koji se realizuje u okvoru  projekta „Građanski alarm,, a u okviru programa podrške „Safejournalists.net“ uz finansijsku podršku Evropske unije. Debata je posvećena mehanizmima zaštite novinara a povodom  02. novembara  Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, koji je ustanovljen 2013. godine na sednici Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija.

                       „ Namera nam je da organizacijom ovog događaja skrenemo pažnju javnosti na činjenicu da je broj napada na novinare u porastu, ali i da dodatno informišemo novinare, predstavnike medijskih kuća, organizacije civilnog društva i javnost o postojećom mehanizmima zaštite u slučajevima ugrožavanja sigurnosti novinara“, kažu organizatori okruglog stola.

                      Panelisti su bili Tamara Milojević, članica Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Marija Babić, pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara, Olivera Milošević, potpredsednica Udruženja novinara Srbije članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara, Milan Stojanović, dopisnik televizije N1.

                     Jedinstvena poruka sa održanog  Okruglog stola bila je da pred nasiljem nad novinarima i nekažnjavanjem nasilnika ne treba ćutati, da o tome treba govoriti svakog dana a ne samo 2.novembra.

                      „Mi stalno govorimo o tome kako novinari treba da prijavljuju napade, kako da se bore protiv toga kada se 79 slučajeva nije završeno. To je poruka koja se šalje novinarima. Ono što je bitno to je da svaki napad treba da se prijavi i važno je da kolege podržavaju druge kolege jer to dosta i mnogo  znači novinarima koji su pretrpeli bilo koji napad bez obzira da li je verbalni da li je zastrašivanje ili fizički napad.  Izlaz iz ove situacije vidimo u primeni zakona i samo kada svi oni koji napadaju novinare dobiju kaznu. To bi bila poruka svim ostalima da novinar ne sme da bude napadnut. Onda možemo da se osećamo bezbednije, da se profesionlno bavimo svojim poslom bez straha da će nam se nešto destiti“, kazala je Tamara Milojević, članica Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

                Marija Babić, pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara govorila je oblicima napada i mehanizmima kako da se novinari zaštite.

                „Najčešći oblici napada sa kojima se novinari susreću jesu verbalne pretnje. Poslednjih godina su karakteristične onlajn pretnje putem interneta i društvenih mreža. Imamo zabeleženih i fizičkih napada, najgore je bilo 2020.godine kada su bili julski protesti. Ali ipak preovlađuju verbalni napada i različiti vrste pritisaka. To je targetiranje od javnih funkcionera koji mogu ozbiljno da dovedu bezbednost novinara u pitanju, do onih koji otežavaju njihov rad, nepozivanje na događaje, nedavanje informacija. Ono na ćemu stalno insistiramo je da se svaki napad prijavi odgovarajućim institucijama. Postoje određeni mehanizmi koji su uspostavljeni kroz sporazum sa tužilaštvom i MUP-om,postoje određene kontakt tačke koje olakšavaju put prijavljivanja zato što može direktno da se prijavi, u obavezi su da hitno postupaju u slučajevima napada na novinare. Postupci ipak dugo traju, male kazne za počinioce ili NN počinioci.. Novinari mogu da se obrate i udruženjima a oni dalje to prijavljuju nadležnim institucijama“, istakla je Marija Babić .

             Milan Stojanović, novinar, dopisnik TV N1 iz Niša smatra da bi novinari morali da imaju status službenog lica.

            „ Potrebno je da novinari imaju status službenog lica kao što svi znaju da policajci imaju taj status. Kada vam oni zatre ličnu kartu vi sigurno nećete posegnuti svojim šakom da ih udarite ako ste neraspoložni. Kada vidite novinara na ulici kako snima vi mu priđete i krenete to da radite jer znate da nećete snositi gotovo nikakve posledice a kamo li posledice kada bi ste napali službeno lice. Svaka vrsta zaštite pa i status službenog lica  i da pravosuđe pokaže da je uvek spremno  da ekspresno stane u zaštitu novinara, bila bi zaštita. Novinari rade u javnom interesu i na poslu su gde god da rade. I dok oni poštuju svoja ovlašćenja niko ne bi imao to pravo da ih napada. Kada bi javnost znala da mi imamo staus službenog lica to bi u startu odvratilo ljude od nekih nepopularnih poteza“, ističe Stojanović.

         On dodaje da sveukupna situacija u društvu ne ide na ruku novinarima kada su u pitanju napadi na njih i zaštita.

         „  Zbog sveopšte atmosfere koja je napravljena  da postoje novinari koji rade u javnom interesu i novinari koji rade za strane službe, tu atmosferu kreiraju pre svega ljudi koji su na vrhu vlasti, napravljena je takva atmosfera da dobijemo punu podršku ili pak psovke, zavisi  na koga naiđete. Dešavaju se verbalni napadi i dešavaju se opstrukcije od raznih institucija gde ne možete da dobijete drugu stranu,  gde ne možete da dobijete ni neke najbenignije stvari, racimo koliko ima klupa u Nišu. To se preslikava i na ulicu i na građane“, objašnjava Milan.

          Za sebe kaže da se oseća bezbedno kada su u pitanju mnogi njegovi sugrađani.

         „Sa ljudima nemam problema. Često neko priđe da nešto raspravi, dešavaju se i ove incidentne situacije pod uticajem izjava koje daju najviši državni funkcioneri protiv novinara koji ne rade za medije koji se finaniraju od države, ali generalno da, može da se kaže da atmosfera nije ni malo prijetna za rad“, kaže Milan i izlaz iz ove situacije vidi u  poštovanju zakona.

        „ Preventiva  je da se poštuje zakon i da institucije pokažu spremnost da koji god da je novinar i gde god da radi po principu protokola koji imamo o zaštiti novara spremnost da hoće da reaguju i da hoće da kazne  napadača. Kada toga nema ni u naznakama onda prosto nema ni preventive“, zaključio je Milan Stojanović.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare