Mobing u “Geoxu” u Vranju

 

VRANJE

Da obraz nema cenu svedoči priča pedesetogodišnje Vranjanke Liljane Krstić, donedavno radnice italijansake Fabrike obuće “Geox”. U ovim teškim vremenima kada mnogi jedva sastavljaju kraj s krajem, ona je odlučila da izađe u javnost i kaže kakva poniženja radnici trpe i doživljavaju od svog poslodavca. Znala je da će zbog toga ostati bez posla, ali na taj korak se odlučila kada ni njena prijava u policiji u Vranju nije dala rezultate. Tri meseca u fioci stoji njena, ali i prijave još petnestak radnika koje su podneli zbog, kako kaže, maltretiranja koja doživljavaju.

“U “Geoxu” je prisutno mentalno zlostavljanje radnika. Nekontrolisana histerija šefice Ticijane Ćesoni, Italijanke. Neprirodno ponašanje koje se menjalo po nekoliko puta u jednom satu, konstantna dreka i vika na zaposlene u pogonu koja je često bila propraćena uvredljivim rečima bila je svakodnevna pojava. Govorila je “Vi ste Srbi Cigani”, “Radićete  kako ja kažem ili  idete na groblje u Bunuševac”, “Glupi ste i retardirani”, “Ja sam ovde Bog”. To je bilo neizdrživo. Radnicima je dozvoljavala samo dva puta u toku radnog vremena da idu u taolet, pa im je u slučaju češćeg odlaska preporučivala da nose “pampers” pelene”, kaže Krstićeva

Vranje Gorica Krstic Geox

Prema njenim rečima, radnici nisu smeli da otvore vrata i prozore, iako je u pogonima pretoplo i zagušljivo, posebno zbog isparavanja lepka koji se koristi za obuću.

“Otkaz sam dobila zato što nisam pristala da se uklopim u njihov sistem rada, što sam odbila da učestvujem u maltretiranju radnika i što nisam htela sve to da trpim. Jednostavno htela sam da zaštitim i radnike i sebe”, kaže Krstićeva koja je do nedavno bila šefica kontrole kvaliteta šivenja u ovoj fabrici.

 

O mobingu koji je doživljavala na poslu kaže:

“Do kulminacije je došlo kada sam u martu Policijskoj upravi u Vranju podnela prijavu i kada je policija došla da me sasluša. Od tog trenutka počinje linč. Oduzeli su mi sva prava, a ja sam i dalje dolazila na posao. Totalno su me isključili iz procesa rada. Ništa nisam radila. To je potrajalo jedno izvesno vreme, a onda su odlučili da me pošalju kući”, nastavlja priču naša sagovornica.

Njoj je 11. jula uručen otkaz zbog pokušaja da zaštiti radnike u pogonu “Šivaća”, ali i sebe od, kako kaže, učestalih i ničim izazvanim histeričnim napadima njene šefice. Na zvaničnom dokumentu stoji da joj je radni odnos prestao 1. maja. Dakle, otkaz joj je uručen 72 dana kasnije. Za to vreme je primala platu.

 

Gordana ima dosta iskustva organizaciji s obzirom da je 18 godina radila poslove vezane za pravljenje obuće.

 

U “Geoxu” sam počela da radim od 3. novembra 2015. godine, ali sam ugovor o radu potpisala tek nakon četiri meseca. Prvo sam upoznala proces proizvodnje u ovoj fabrici koji mi nije stran jer sam godinama u obućarstvu. Radila sam u “Koštani”, a kasnije u “Mineksu”. Vrlo brzo sam shvatila da su ove firme institucija za “Geox”, s obzirom da je ovde bio haos u proizvodnji, a da prema radniku nemaju ni mrvicu poštovanja. Bilo je važno da radnik bude na radnom mestu i da kada nema posala sedi kao kip.

Gordana nije bila nezadovoljna platom, imala je skoro duplo više od radnika u proizvodnji koji u proseku primaju od 25 do 30 hiljada dinara.

Iako je bilo predloga da joj enormno povećaju mesečna primanja, samo da bi ćutala, nije pristala. Svoju piču Gordana završava rečima da u ovoj fabrici više ne bi radila ni za kakve pare.

Bila je i kod gradonačelnika Vranja, Slobodana Milenkovića, koji je novinarima rekao da o dešavanjima u ovoj fabrici ništa ne zna i da su to čaršijske priče. Pokušaće da zakaže i prijem kod premijera Aleksandra Vučića, jer smatra da mora da sazna istinu kako se tretiraju radnici u Vranju.

 

Pokušaji da se čuje i uprava “Geoxa” ostali su bez uspeha.
Saznali smo jedino da je šefica Ticijana Ćesoni vrlo brzo nakon što je ova priča procurila u javnost premeštena u Albaniju.

Ovaj slučaj nije usamljen, još jedan radnik koji nije želeo da bude imenovan, kaže da je takva situacija u svim pogonima. On tvrdi da od početka rada u ovoj fabrici redovno pije lekove za smirenje, a da se nervoza odražava na njegovo psihičko stanje.

U Fabrici nije  formiran ni jedan sindikat, pa radnici nemaju kome ni da se obrate, kako bi zaštitili svoja pava. Predsednici Saveza samostalnih i Ujedinjenih sindikata Pčinjskog okruga, Ružica Stošić i Novica Mitić kažu da su upoznati sa situacijom u ovoj fabrici obuće. Oni se slažu u jednom da se zlostavljanju radnika mora stati na put. Smatraju da se pod hitno  moraju formirati sindikati, ali da to teško ide, s obzirom da su raniji pokušaji naišli na veliki otpor.

 

“Geoxu” je 2012. godine država odobrila subvencije u ukupnom iznosu od 11,25 miliona evra za investiciju od 15,8 miliona evra i zapošljavanje 1.250 radnika.

Fabriku ovog italijanskog investitora u januaru 2016. godine je otvorio premijer Vučić.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare