Mladi lekari: Nema veće sreće za lekara od odlaska zadovoljnih i oporavljenih pacijenata svojim kućama

VRANJE

U Zdravstvenom centru u Vranju rade tri kovid bolnice. U crvenoj zoni angažovani su uglavnom mladi zdravstevni radnici, koji ni trenutka nisu razmišljali da li da u ovoj teškoj situaciji prihvate rad u kovid sistemu, gde se leče pacijenti i sa blagom, ali i teškom kliničkom slikom. Neretko neki do njih, uprkos naporima medicinskog osoblja, izgube bitku sa korona virusom. I tada im je najteže.

Dr Ivan Filipović više od godinu dana radi u kovid sistemu Zdravstvenog centra u Vranju. Čim je dobio ugovor na neodređeno vreme, kao i većina njegovih kolega odmah je “bačen u vatru”. Od samog starta uhvatio se u koštac sa “nevidljivim neprijateljem”, kada se nije znalo mnogo o korona virusu. Pre toga je dve ipo godine radio u Prihvatnom centru u Preševu.

dr Ivan Filipović

Dolazak u Zdravstveni centar za njega je novo iskustvo.

“Izuzetno naporan i težak posao naročito u crvenoj zoni i letnjem periodu, ali nijednog trenutka se nisam pokajao. Nema veće sreće za lekara od odlaska srećnih, zadovoljnih i oporavljenih pacijenata svojim kućama, to nam daje dodatnu snagu, volju i želju da nastavimo dalje”, kaže ovaj tridesetjednogodišnji lekar.

On dodaje da većinu radnog vremena provodi u crvenoj zoni u zavisnosti od potreba pacijenata.

“Dan započinjemo oblačenjem skafandera i ostale zaštitne opreme, a onda vizita, zatim slede stalni obilasci kritičnih pacijenata, ambulatni rad, prijemi i otpusti. Po meni je ovo najgori, najduži i najteži talas epidemije korona virusom do sada. Uglavnom su to kompleksni pacijenti sa hroničnim bolestima među kojima bih izdvojio dijabetičare i srčane bolesnike, dominiraju starije osobe (60+) mada u ovom talasu epidemije ima i dosta mlađih  pacijenata od 30 do 40 godina sa teškom kliničkom slikom. Uglavnom svi hospitalizovani pacijenti imaju obostranu upalu pluća, potrebu za kiseoničnom potporom, praćenu visokom temperaturom, što je karakterističnije za mlađe osobe. Mislim da muška populacija ima težu kliničku sliku i pogođeniji su ovim virusom od žena, naročito onih u reproduktivnom periodu, kaže doktor Filipović.

Na pitanje da li su građani svesni o kakvom virusu je reč, doktor Filipović odgovara da na početku pandemije i nisu bili svesni.

“U početku i nisu bili, međutim danas ne postoji čovek u Srbiji koji ne poznaje nekog ko nije bio zaražen korona virusom, a nažalost i nekoga ko nije izgubio bitku sa nevidljivim neprijateljem, tako da mislim da su postali itekako svesni”.

Ovaj mladi lekar koji je od samog početka u crvenoj zoni zahvalan je rukovodstvu Zdravstvenog centra na pruženoj šansi.

Za kraj građanima poručuje “da poštuju preporuke kriznog štaba, obavezno nose zastitne maske, drže propisanu distancu, održavaju ličnu higijenu i izbegavaju bilo kakve skupove.

I ono što je bitno “bilo koja vakcina je bolja od ne vakcinisati se”, poručuje dr Filipović koji ističe da samo timskim radom mogu izaci kao pobednici iz ove epidemije.

“Iskreno se nadam da će uskoro doći kraj ovoj pošasti, zaključuje doktor.

Nismo znale šta nas čeka

Majda Janković i Vesna Dodić, više fizioterpeutkinje rade u kovid sistemu od 10. aprila prošle godine, kada je otvorena kovid bolnica u prostorijama Službe za fizikalnu medicinu.

Javile su se dobrovoljno, kume su i od početka podržavaju jedna drugu u ovom poslu o čemu nisu zapravo znale ništa. Nikada nisu radile sa iglama, uopšte nisu znale šta ih čeka i sa čim će se suočiti. Vodile su se željom da pomognu obolelima i da budu od koristi. U međuvremenu su naučile sve i evo već više od godinu dana sa ljudima su i u dobru i u zlu.

Rade non-stop, dakle svih dana u nedelji, bez pauze za vikend.

Od početka pandemije do sada su uradile oko 3.500 PCR testova i od novembra, kada su uvedeni antigenski testovi uradile su 3.678 uzoraka. 

Njihovo radno mesto je u kovid bolnicama i celom Zdravstvenom centru Vranje.

“Malo izgledamo smešno sa našim torbama kad krenemo od odeljenja do odeljenja, od kreveta do kreveta, ali naše radno mesto je svuda u Zdravstvenom centru Vranje”. 

“Najdraže vesti su nam kada čujemo da su naši pacijenti pobedili kovid-19 i da se zdravi vraćaju kući, ali tugovale smo onda kada je bilo najteže i kada su se gubile bitke sa koronom.

Desilo nam se da u jednom trenutku uzimamo test starijoj osobi čiji se život gasi neposredno posle testiranja, a da nas nakon toga zovu sa Ginekologije gde testiramo trudnicu koja se pred nama porađa i rađa novi život. Deset minuta nas je delilo od smrti do rađanja”, pričaju Maja i Vesna. 

“Borimo se za svaki život. Oblačimo, svlačimo skafandere, ulazimo, izlazimo iz kovida, zajedno sa lekarima nosimo boce sa kiseonikom, presvlačimo i hranimo pacijente. Radimo bez dana odmora, nikada se nismo testirale i nismo se zarazile korona virusom”. 

One dodaju da imaju više nego odličnu saradnju sa svima u Zdravstvenom centru Vranje, sa načelnicima svih službi i sa rukovodstvom Zdravstvenog centra Vranje.

“Od samog početka našeg rada imamo ličnu i veliku podršku direktorke, dr Ljiljane Antić, koja je uvek zahtevala i dobila sve što nam je potrebno za rad i koja stalno sugeriše svima da imaju obzira prema nama i našem radu i da nas ne pozivaju u slučajevima kada je to moguće, da nas poštede”. 

Telefoni nam i dalje, kao i na samom početku, neprestano zvone, a mi uvek i dan danas ulazimo kod naših pacijenata sa osmehom, ne retko i šalom. To njima mnogo znači jer su uplašeni i zabrinuti za svoje zdravlje i svoj život.

Nameravamo da izdržimo do kraja, a kraj zavisi od svih nas, od naše kolektivne odgovornosti i obzira prema sebi, prema  članovima porodice i svima nama, zaključuju ove mlade fizioterapeutkinje.

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare