NIŠ

Studenti su iznenadili sve. Pokrenuvši, poput nenadanog bljeska, energiju
nesputane Slobode koja je preplavila Srbiju, studenti su pokazali svima, da su Vrhovni
Feudalac i svi njegovi krugovi spremni da iskoriste čitav arsenal Zla – od zastrašivanja,
ucena, pokušaja potkupljivanja, targetiranja, pa do pokušaja ubistva studentkinje – sve
samo da bi vlast, stečena bogatstva i privilegije očuvali. Sada to znaju i roditelji, i bake
i deke i sve komšije, prijatelji i rođaci studenata. Studenti su iznenadili sve.
Iznenadili su čak i nas, svoje profesore i roditelje, pokazavši nam da smo uprkos zlim
vremenima, odgajili izuzetnu omladinu koja svoju Srbiju voli, koja zna da drugu zemlju
nema i u njoj hoće da ostane. Zaprepastili su i preplašili i samog Vrhovnog feudalca koga
su „resetovali“ na ustavna ovlašćenja, kome odbijaju da se obraćaju, a koji bezuspešno
pokušava da sa njima komunicira. Preko 60% građana Srbije podržava proteste studenata i
njihove odlučne i pametne zahteve upućene zarobljenim institucijama, zadivljeni njihovom
mudrošću u beskrajnoj duhovitosti, njihovom ruganju Zlu, njihovoj zrelosti i odgovornosti u
donošenju i sprovođenju odluka.
Od početka studentskih protesta, i njihovih zahteva da se „iščašena“ zemlja vrati
ustavnosti i zakonitosti, u Srbiji počinje da teče novo vreme, novi društveni konsenzus.
Taj novi bazični konsenzus – sporazum o vrednostima društva u kome želimo da živimo –
stvara se dubinski i organski, iz najzdravijeg i iz najobrazovanijeg dela društva – od
studenata. Društvena promena se već desila i ona je ogromna. Ta promena predstavlja
pobedu nove društvene i nacionalne svesti koja je antiteza svemu što je srpsko društvo
preživelo u poslednjih trideset godina.
Studenti sa narodom, na ulicama, ispred institucija, uz zastave i himnu Srbije, u
gromoglasnom ćutanju na petnaestominutnim tišinama biju bitku za preobražaj Srbije.
Nije moguće da pustimo omladinu da se tiranskoj vlasti sami suprotstavljaju i da sami
primaju udarce. Građani to razumeju odlično, i zato su u ovolikom broju sa studentima. To je
razumeo i veliki broj profesora univerziteta u Srbiji, koji znaju da ih obrazovanje i
znanje obavezuju na akademsku čestitost. Potpisi i podrška studentskim zahtevima uz
prinudnu obustavu nastave tokom blokade, bili su manifestacija volje da se studentima u
borbi pomogne, ali nakon pokušaja ubistva studentkinje, i ko zna još čega na što je spremno
nekažnjeno Zlo, to više nije dovoljno. Da ne govorim o rukovodstvu i ogromnoj većini
profesora Medicinskog fakulteta u Nišu koji po svaku cenu pokušavaju da studentima ovu
borbu otežaju. Da se ova borba za Ustav, zakonitost i elementarnu Pravdu ne bi vodila
samo preko leđa studenata, nekoliko stotina profesora Univerziteta u Nišu okupila se u
„Neformalnu grupu nastavnika, istraživača i saradnika“ sa ciljem da deo tereta ove
borbe preuzmu na sebe i da budu u borbi zajedno sa studentima, štiteći ih od podsticanog
nasilja. Isto čine i roditelji, deke i bake, komšije i rođaci studenata, koji su sa svojom
decom na protestima.
Na ulicama su sa svojom decom, đacima i studentima i prosvetni radnici, učitelji
i nastavnici, koji se već godinama, bez velike društvene podrške, bore protiv
društvenog dna na koje je ova vlast poslala prosvetu i zaposlene u prosveti. Zbog toga su

veoma nepravedne prozivke upućene poslednjih dana nastavnicima i učiteljima da su
„izdali studente“. Te su prozivke nasedanje na još jedan pokušaj Vrhovnog Feudalca da
podeli ljude koji su uz studente. Jasan je pokušaj vlasti da podeli i da difamira
prosvetne radnike, koji su već u više stotina srpskih škola i gimnazija odlučili da,
nakon nezakonito prekinutog prvog polugodišta, uprkos pretnjama drugo polugodište neće
početi 20.januara. Niko ne sme da proziva naše učitelje, nastavnike i profesore. Niko ne
sme da proziva bilo koga ko je dao tokom svih ovih godina doprinos rađanju nove Srbije.
Studenti na ulicama su i njihovi đaci i među njima su njihova deca. I svi će oni tek reći
svoju reč. Uz studente su i poljoprivrednici, opljačkani i progonjeni, domaćini iz Jadra i
Rađevine, koji brane svoje domove i imanja od globalnog zla-Rio Tinta, kome je vlast obećala
Srbiju. Čak i izdani i prodani Srbi sa izdanog i prodatog Kosova i Metohije su ustali u
proteste podrške studentima.
Kao majka i kao profesor Univerziteta sam sa svojom decom i sa svojim studentima na
ulicama. Od samog početka blokade kao svoju obavezu sam preuzela da podršku studentima
dajem ne samo sa bezbedne distance, već u svakom logističkom, organizacionom i
bezbedonosnom smislu. Međutim, kao bivši narodni poslanik i kao opozicioni odbornik
u Skupštini Grada pozivam i opoziciju, parlamentarnu i vanparlamentarnu, a posebno
gradske i opštinske odbornike, da iako svoju pobedu na niškim lokalnim izborima 3.juna
nismo umeli da odbranimo, da sada stanemo uz studente, i to ne samo na ulicama, već i na
svojim radnim mestima, u Skupštini Grada Niša i skupštinama pet niških opština. Ako
su blokirani fakulteti, treba da budu blokirane i Narodna i gradske i opštinske
skupštine. Ako mogu studenti, možemo i mi. I politička elita, a ne samo profesori,
učitelji i nastavnici, treba da stanu uz studente. Opozicija mora da bude uz studente, ali
ne deklarativno i verbalno, čekajući da se talas studentskog bunta okonča, već da radimo
ono što nam je posao, da pružimo i stvarnu podršku blokadom skupština. Naravno da to
važi i za narodne poslanike u Narodnoj skupštini.
Ne mogu se prozivati nastavnici i učitelji što ne stupaju u generalni štrajk, a da
ostale sfere društva čekaju ishod studentske borbe. Društvena promena se već dogodila i
ona je nezaustavljiva. Ona će se nužno preliti i u političku promenu. A elita svoj položaj
mora da zasluži i to u neprekidnoj borbi.
Za sada elita su samo studenti.

Prof. dr Tamara Milenković Kerković
redovni profesor Ekonomskog fakulteta
Univerziteta u Nišu
odbornik u Skupštini Grada Niša