LESKOVAC
Pri kraju su radovi na rehabilitiaciji ulice Solunskih ratnika, tačnije,
zahvaljujući JP Putevi Srbije, menja se asfalt u delu puta dužine 253
metra i širine osam metara, rečeno je danas.
Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović pojašnjava da
je najpre skinut prvi sloj, nakon čega je usledilo asfaltiranje.
„Posle radova, ova ulica biće funkcionalnija i bezbednija za vožnju, jer
je asfalt bio devastiran. Novim slojem će to biti rešeno. Ulica
Solunskih ratnika samo je jedna u nizu ulica koje se aktivno uređuju, a
sve sa ciljem da se maksimalno unapredi infrastruktura.“
Izvršna direktorka Sektora za izgradnju JP „Urbanizam i izgradnja“ Ljiljana
Mihajlović detaljnije je navela šta se radi.
„Sprovedeno je mašinsko skidanje ispucalog, devastiranog asfalta u
prosečnoj debljini od 4centimetara centimetra, a danas se ugrađuje
završni sloj habajućeg asfalta, takođe od četiri centrimetra. Predmet
radova nisu trotoari i ivičnjaci, nego samo kolovoz.“
Danas nije rečeno koliko ovi radovi koštaju ali smo videli da su na
njima angažovani omiljeni izvođači vlasti.
GRAĐANI: DA LI JE TREBALO PRVO UREDITI VODOVODNU MREŽU
Stanovnici ove ulice navode da imaju problema sa azbestnim cevima preko
kojih se vrši vodosnabdevanje i koje usled staorsti pucaju. Njih
interesuje zašto to nije najpre urađeno, pa da se onda asfaltira ulica,
jer će, kada se bude rešavao problem vodovodne mreže ponovo da se uklanja
asfalt, pitala je novinarka Regionalne informativne agencije JUGpress. Cvetanović kaže da je to pitanje za upravu JP „Vodovoda“.
„Ovo je investicija „Puteva Srbije“, a mi koristimo da, bez obzira na
visoke temperature, deonice koje su najviše oštećene repariramo.
„Vodovod“ ima svoj plan i program, koji je javno izložen na uvid i
sugestije. Kada je vodovodna mreža stara 50-60 godina, kada su te cevi
tako dugo u funkciji, u “Vodovodu“ vode evidenciju gde ima najviše
intervencija i tamo vrše zamenu tih cevi. Imaju velike investicije, ali
i od strane grada dobijaju dovoljnu količinu novca za to. Recimo, za
crkvu u naselju „Dubočica“, priključak na vodovodnu mrežu košta 1,2
miliona i to će platiti grad Leskovac. Pri tome, na nivou čitave Srbije
gubitak je oko 50% vode iz cevi, a na ovim visokim temperaturama to je
više nego kritično. Ali, ja vidim da konstantno rade, pozitivno posluju,
tako da je to domen njihove ingerencije.“
Cvetanović dodaje i da je potpuno druga stvar kada grad asfaltira i
pokušava da uradi sve ono što je moguće.
„Kada „Putevi Srbije“ dođu gledamo da rešavamo najveće problematične
deonice. Podsetiću da je u Bogojevcu još pre devet godina trebala da
prođe kanalizaciona mreža. i trebalo je da se asfaltira. Ja sam tada
odlučio da se asfaltira, taj asfalt je korišćen evo devet godina, i tek
prošle godine je prošla kanalizaciona mreža. Znači, oni bi devet godina
čekali neki asfalt da smo čekali da prođe ORIO program kanalizacione
mreže. Ponekad treba završiti onaj posao koji je moguće uraditi u tom
trenutku, gde su prošli projekti i programi i gde dolazi novac iz Vlade
Republike Srbije.“
VRAĆANjE PUTEVA U PRVOBITNO STANjE U DONJOJ JAJINI
Što se tiče vraćanja puteva u prvobitno stanje nakon izgradnje
kanalizacione mreže u 16 sela u okviru ORIO projekta, meštani Donje
Jajine kažu da je asfalitran samo deo puta koji vodi do restorana
odbornika SNS-a. Cvetanović tvrdi da je i ovo u nadležnosti Vodovoda.
On je na pitanje novinarke JUGpressa da li je u planu da
se asfaltira i ostalo gde su rađeni radovi odgovorio ovako:
„Opet postavljate pitanja koja su direktno vezana za „Vodovod“ i za
implementaciju te jedinice. Taj restoran je na samom početku Donje
Jajine, a oni su ranije pokušavali da me prisile da potpišem dodatni
ugovor na 130 miliona dinara kako bi se vratile ulice u prvobitno stanje.
Ja to nisam uradio, niti želim, niti hoću da uradim. Treba poštovati
ugovor koji kaže da izvođači radova moraju da vrate u prvobitno stanje
tamo gde je kanal prošao širine metar ili već koliko, da se tamponira,
da s enapravi dobra podloga i da se asfaltira. Ne celom dužinom, kao što
mnogi očekuju, jer je to ogromna investicija.“
Na naše pitanje ko će da natera izvođače da poštuju ugovor, Cvetanović kaže :
„Kada ne ispoštuju ugovor, onda im se ne plati. Postoje nadzorni organi
koji to kontrolišu i prate, tako da kada nije sve po ugovoru oni ne
dobiju onaj novac koji očekuju. ORIO program radi Jedinica za
implementaciju koja je pri „Vodovodu“. Bilo je problema, ali se jedno po
jedno mesto polako rešava. Počeli su u Bogojevcu, sada u Jajini, u
Mrštanu je bilo objektivnih i realnih problema, ali polako i sigurno te
barijere sklanjamo.“ (kraj) IS/LJS
